Marina Maljković: "Ne opterećuje me prezime"

Marina Maljković je u kratkoj trenerskoj karijeri uspela da uvede košarkaški klub Ušće u Prvu ligu Srbije i da sa Hemofarmom osvoji dvostruku krunu. Sada je u Partizanu sa kojim želi da dođe do dugo željene titule. Trener "crno-belih", kćerka Božidara Maljkovića, za B92 govori o teretu poznatog prezimena, ciljevima i ambicijama.

Nina Kolundžija Srbija
Podeli

"Sasvim slučajno upisala sam školu pri savezu. Jednog dana otišla na trening kadetkinja i pionirki ’Ušća’ i tako je krenula ta priča. Ocu nisam ni rekla u početku. On je shvatio tek nekoliko godina kasnije kad je Ušće ulazilo u Prvu ligu i da se ja time bavim ozbiljno, a ne tek tako, da to nije samo hobi."

Umesto da studira psihologiju u Americi, Marina Maljković je odlučila da upiše trenersku školu i krene očevim stopama. Na priče o 'Božinoj maloj' nikada se nije obazirala. Ima svoj cilj i to je jedino čime se rukovodi u poslu.

"Nisam ja to nikada tako gledala. Prvog dana kada sam počela ovim da se bavim, ja sam znala kako se zovem, kako se prezivam. Krenula sam da radim ono što volim i krenula nekim svojim putem, tako da to mi nikada nije bio neki teret ili alibi za bilo šta."

Žensi sport je godinama u senci muškog. Maljkovićeva kaže da joj takav odnos veoma smeta.

"Mi imamo jedan tretman u društvu koji nas boli jer, ne mogu nikako da shvatim i razumem takav odnos, imamo iste gene. Jedan muškarac dođe na trening i uspe, jedna devojka ne može, kao da smo mi drugačije, po čemu to? Jako puno smo sa strane, sav ženski sport. Kada čujem neke priče, sedamdesetih, osamdesetih godina, gde je bilo i po pet hiljada ljudi na utakmicama, nebitno koji su klubovi bili u pitanju, kada smo bili prvaci Evrope u košarci. Ovaj trenutak nam nikako ne prija. Koja nam je budućnost? Ako nam se da šansa, ako nam se pruži prilika da napravimo neku veliku priču i ako se uloži u nas, isto kao što mogu muškarci, mogu i devojke."

Sa Ušćem je ušla u Prvu ligu Srbije. Sa Hemofarmom je osvojila dve duple krune. Bilo je vreme za korak dalje i tako je proteklog leta odlučila da pređe u Partizan.

"Ja sam provela dve jako lepe godine u Vršcu. Taj period će uvek ostati u mojoj glavi kao nešto lepo, to je moj početak i prvi ozbiljni trofeji, posle ulaska sa Ušćem u Prvu ligu. Beograd je moj grad. Nešto sam postigla sam malim klubom, kakav je Ušće, a sada je to jedan veliki klub, kakav je Partizan. To je veliki izazov za mene, da dođem u svoj grad i da velikom klubu napravim veliku priču."

Šansu da napravi veliku priču ima već ove sezone. Partizan je bez poraza ubedljivo prvi u domaćem prvenstvu i glavni favorit titulu na koju čeka 24 godine.