Verovali ili ne, ovde idu svi izgubljeni koferi

Iako avio-kompanija u roku od jednog ili više dana pronađe izgubljeni prtljag i vrati ga vlasniku, ima i onih kofera koji nikada ne budu pronađeni. Šta se događa sa njima?

Većina izgubljenih kofera završava u ogromnoj prodavnici u malom gradu u Alabami. Centar nepotraženog prtljaga u Skotsberiju je raj za sve one koji vole izgubljene stvari.

Priča počinje 1970. godine kada se Dojl Ovens zaputio u Vašington u pozajmljenom pikapu, sa 300 dolara u džepu i sjajnom idejom. Od tog novca kupio je nekoliko torbi u nameri da ih proda u dvorištu svoje iznajmljene kuće. Poslovni poduhvat bio je veoma uspešan, pa su on i njegova žena brzo postali vlasnici najveće prodavnice izgubljenog prtljaga u SAD.

U narednih pet decenija Dojl je učvrstio svoje veze sa avio i transportnim kompanijama širom zemlje i naučio duge i komplikovane procedure za otkup izgubljenog prtljaga. Torba koju niko ne potražuje nakon 90 dana tamo se proda, a ceo profit odlazi u dobrotvorne svrhe.

A u tim koferima nalazilo se pravo blago! Jednom je u odeći pronašao smaragd, urnu sa ljudskim pepelom, pogrebnu masku iz Egipta, 4.000 godina staru mumiju, sokola i oklop.

Njegova radnja danas zauzima 3.700 kvadratnih metara, a s obzirom na to da je ovo najpoznatije zdanje u ovom gradu, predstavlja i turističku atrakciju koju svake godine poseti milion ljudi.

Među posetiocima je bilo i onih koji su se nadali da će baš ovde pronaći svoje stvari.

“To ne preporučujemo, jer izgleda kao da traže iglu u plastu sena“, navode iz radnje.

Predmeti u radnji se sortiraju „po svrsi“, pa tako imate rafove sa odećom i modnim dodacima, tehničkim uređajima, nakitom, teniskim reketima, umetničkim slikama, pa čak i antikvitetima.

Inače, ovakva praksa postoji i u Evropi, pa tako rimski aerodrom „Leonardo da Vinči“ jednom godišnje organizuje aukciju neotvorenih i nepotraženih torbi, a iako ne znaju šta će naći u koferima, kupci mogu da pazare i neke nezapakovane, a zaboravljene stvari.