Vegani se žale da previše liče na meso; Stigli prvi 3D odresci: Da li biste probali? ANKETA

Kompanija je još 2018. godine proizvela svoj prvi 3D štampani biljni odrezak, a može da proizvede 10 kilograma biljnog mesa na sat. Njihovi goveđi odresci imaju vlaknastu teksturu pravog mesa, a napravljeni su od proteina soje i graška, leblebije, cvekle, kvasca i kokosove masti.

"Neki vegani su mi se žalili da ovo previše liči na pravo meso", rekao je izvršni direktor i osnivač Redefine Meata Eshchar Ben-Shitrit za The Guardian.

"Lično ne jedem meso. Mislim da je pogrešno ubijati životinje i jesti ih", dodaje.

Alternative mesu na biljnoj bazi nisu ništa novo, a nedavni procvat potražnje fleksitarijanaca, to jest fleksibilnih vegetarijanaca, doveo je do porasta inovacija, od seitana do proizvoda od proteina graška. Ipak, ovo je neosporan tehnološki napredak. Iako je tekstura mlevenog mesa bila dostižna već neko vreme, ceo odrezak koji ima ukus i izgled pravog mesa se dugo smatrao neizvedivim

Dok su biljne alternative koje simuliraju komade mesa dostupne u supermarketima, uglavnom im nedostaje vlaknasta tekstura pravog mesa.

Prehrambeni preduzetnici i naučnici koji pokušavaju da rekreiraju teksturu mesa posmatraju strukturu micelija, mrežu gljivičnih niti i okreću se 3D štampanju.

"Tehnologija brzo napreduje u biljnoj mesnoj industriji i sledećih nekoliko godina moglo bi da bude presudno u tome da li može biljno meso da poremeti globalnu mesnu industriju", poručuju iz istraživačke skupine IDTechEx.

"Potrebno je smanjiti potrošnju pravog mesa"

U Redefine Meatu su pomalo tajnoviti oko toga koje proteine koriste, ali nema sumnje kako je ovo najbliža sintetička kopija mesa napravljena do sada.

Ben Bartlett, kuvar i stručnjak za roštilj, rekao je: "Sudim po ukusu, teksturi i izgledu - imao sam toliko bljutavih i dosadnih biljnih proizvoda. Onda je odjednom došlo ovo i ostao sam oduševljen."

Ipak, neki su i suzdržaniji prema ovoj inovaciji.

Tom Cenci, glavni kuhar u restoranu Stoney Street u istočnom Londonu, pomalo je skeptičan prema fleksitarijanstvu, posebno kada je u pitanju ekologija.

"Ako jedete špargle za Božić ili se prema životinji koju ste zaklali ne odnosite s poštovanjem i jedete je celu, to je jednako loše za okolinu kao i jedenje mesa", kaže. Ipak, primećuje važnost ove inovacije jer je vegetarijanska ponuda u restoranima mnogo bogatija nego što je bila pre deset godina.

Eshchar Ben-Shitrit kaže da je globalnu potrošnju mesa potrebno smanjiti kako bi se pomoglo u rešavanju ekoloških problema kao što je krčenje šuma.

"Većina proizvedenih useva ide za stočnu hranu. Imamo pravo rešenje koje danas, a ne 2030. godine, čuva sve kulinarske aspekte mesa koje poznajemo i volimo, ali eliminiše stoku kao sredstvo proizvodnje", zaključuje.