Kralj Aleksandar u ovaj grad nije dolazio: Ipak, jedan velikan je uspeo da ga "ubedi"

Аутор: http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%81%D0%BD%D0%B8%D0%BA:Djordjes - http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0:Kralj_aleksandar1.jpg; http://www.royalfamily.org/album/portraits/port18_cir.htm, Јавно власништво, Веза

Priča kaže da istorija neslaganja Čačana i onih na vlasti u državi svoje korene vuče još iz 19. veka. Ovaj grad je svoj najveći procvat doživeo nakon što je Srbija stekla nezavisnost kada je Čačak postao veliki centar za promet poljoprivrednih proizvoda u Zapadnoj Srbiji.

Zato možda i ne čudi što su Čačani važili za verne pristalice dinastije Obrenović. Nakon Majskog prevrata 1903. godine Karađorđevići im to nisu zaboravili.

Kralj Aleksandar I Karađorđević "Ujedinitelj" je od Prvog svetskog rata pa sve do svoje smrti 1934. godine Čačak posećivao retko, a i to samo zbog jednog čoveka. Naime, Stepa Stepanović, junak pređašnjih ratova i veliki srpski vojvoda, svoje penzionerske dane je provodio baš u ovom gradu – rodnom mestu svoje supruge.

U Beograd je odlazio kad je morao, na poziv vrhovnog komandanta i njegovih ratnih saboraca. Vreme je provodio u bašti. Negovao je voće i cveće. Kralj Aleksandar nekoliko puta je, uglavnom iznenada i nenajavljeno, dolazio u posetu starom vojvodi.

Iako su ti dolasci bili propraćeni velikim interesovanjem javnosti, gde bi građanstvo dolazilo do Stepine kuće i čekalo da im se kralj obrati, posete su uglavnom ostajale na nivou privatnih razgovora ove dvojice, piše Istorijski zabavnik.

Sa druge strane, vojvoda Stepa je želeo da poslednje dane provede povučeno i u miru. Nikome nije odlazio u posetu i, osim ponekad kralja, retko koga je primao. Voleo je da šeta pored Zapadne Morave po lepom vremenu. Upravo jednog takvog dana, 27. aprila 1929. godine Stepa Stepanović je preminuo.

Sahrana je održana 29. aprila 1929. godine, a njoj je prisustvovao i kralj Aleksandar I Karađorđević. To je ujedno bio najveći javni skup u Čačku između dva svetska rata, kako po broju učesnika, tako i po društvenom ugledu i značaju prisutnih na sahrani.