Zašto pomeramo kazaljke na satu i da li tako štedimo energiju?

Ako se pitate koja je poenta pomeranja kazaljki, odgovor je - da bi se bolje iskoristilo dnevno svetlo. Kada u jesen vreme pomerimo jedan sat unazad, dnevno svetlo iz popodnevnog termina premestimo u jutarnji, kada je, kako se veruje, za mnoge ljude korisnije. Suprotna stvar se dešava u proleće.

Međutim, ovo pomeranje kazaljki napred-nazad ne znači da se vreme trajanja dnevnog svetla produžava. Ono uvek isto traje u određeno doba godine, bez obzira koliko sati sat pokazivao.

Sama ideja da se pomeranjem sata stvori privid dužeg dana stara je više od 200 godina, ali nestašica uglja širom Evrope naterala je Nemačku i njenog saveznika Austrougarsku da tokom 1916. godine tako počnu da štede energiju, a to su uskoro učinile i ostale zemlje, piše Gardijan.

Neke su posle 1918. godine napustile ovu praksu, samo da bi joj se ponovo vratile tokom naftne krize 1970-tih. Letnje računanje vremena u bivšoj Jugoslaviji uvedeno je 27. marta 1983. godine.

Protivnici pomeranja sata, odnosno letnjeg računanja vremena, tvrde da se tako zapravo ne štedi energija, budući da je manja potrošnja u domaćinstvima u večernjim satima "nadoknađena" u jutarnjim.

Studije pokazuju da ljudi ne spavaju stavrno "sat duže" kada se sat vraća unazad, ali da sat sna manje prilikom prelaska na letnje računanje vremena štetno utiče na spavanje i nekoliko nedelja kasnije.

Upitan je i uticaj pomeranja sata na ekonomiju - dok ugostiteljstvo i turizam imaju koristi od dužeg dana leti, poljoprivreda je tradicionalno protiv toga zbog problema koje stvara u muženju krava, žetvi itd.

Foto: depositphoto/cozyta

Oko 70 zemalja pomera sat dva puta godišnje, a ispitivanje JuGova pokazalo je da je u Velikoj Britaniji 44 odsto stanovništva za pomeranje sata, dok bi 39 odsto više volelo da se ova praksa ukine.

Zanimljive su i regionalne razlike - Škoti su najveće pristalice statusa quo, jer bi prelazak na letnje računanje vremena u nekim delovima doveo do izlaska sunca tek nakon 10 časova ujutro.

Kako je Evropski parlament izglasao da se pomeranje sata ukine do 2021. godine, Gardijan piše kako bi to moglo da dovede do još jedne zavrzlame sa Bregzitom, budući da bi Severna Irska i Irska pola godine mogle da budu u različitim vremenskim zonama, i na sve imale još i "vremensku granicu".

Gardijan, ipak, piše kako je precizno računanje vremena rezultat digitalne ere i vreme se može shvatati dosta fluidnije, kako je kroz istoriju često i bio slučaj.

U Starom Rimu su se sa skraćivali sami sati, pa su tako postojali različiti peščani i vodeni satovi za različite mesece. Čak i po pronalasku mehaničkih satova, Venecija je, na primer, bila pola sata ispred Torina.

Uniformisano "vreme sata" mlad je koncept, nastao otprilike kada i železnica, jer su razlike u vremenu u gradovima predstavljale potencijalnu opasnost za putovanje vozom.

Ipak, sve do 1911. razlika u vremenu između Francuske i Britanije bila je oko devet minuta, a satovi na železničkoj stanici u Parizu kasnili su pet minuta da bi svi putnici uspeli da stignu na voz.

Podsetimo, Evropski parlament je 4. marta ove godine izglasao da se od 2021. godine ukida pomeranje kazaljki na satu, pa će tako sve zemlje EU morati da odaberu letnje ili zimsko računanje vremena, a Srbija još treba da odluči da li će krenuti stopama EU.