"Priča o poslednjem čoveku na Mesecu je laž"

"Bobe, ovde Džin, ja sam na površini; i, dok dižem poslednji korak čoveka sa površine, idući kući na neko vreme – ali mi se nadamo na ne tako dugo – želeo bih samo da kažem šta mislim da će ostati zapisano u istoriji. Da je američki izazov današnjice skovao čovekovu istoriju u budućnosti. I, dok napuštamo Mesec kod mesta Taurus–Littrow, odlazimo onako kako smo i došli i kako ćemo se, uz Božiju pomoć, jednog dana i vratiti, sa mirom i nadom za celo čovečanstvo. Srećno posadi Apola 17", izjavio je Sernan pred povratak kući.

Posada, koju su činili još i astronauti Ronald Evans i Harison Šmit, uspešno se nakon 12-dnevne misije spustila na Zemlju 19. decembra. Ove nedelje obeležena je godišnjica poslednjeg čovekovog odlaska sa Meseca.

Ipak, teoretičari zavera nisu uvereni u celu priču. Štaviše, oni smatraju da je lažiran svaki let na Mesec.

Pročitajte u nastavku njihove najčešće argumente, kao i naučna objašnjenja koja pobijaju njihove tvrdnje.

Sletanje je snimljeno u holivudskom studiju, sa glumcima i profesionalnim osvetljenjem

Video-snimak koji je u oktobru objavljen na kanalu TruTV pokazuje da bi bilo nemoguće inscenirati takav poduhvat 1969. godine.

Postoji nekoliko ključnih razloga za to. Prvo, senke, onakve kakve se vide na filmu i na fotografijama, mogle bi da nastanu u studiju samo ako bi objekti bili obasjani milionima supersjajnih lasera. Laseri su 1969. bili vrlo skupi i pravili su se samo u jednoj boji - crvenoj.

U današnje vreme, boja bi mogla da im se promeni CG tehnikama, ali tada nije bila moguća kompjuterska montaža.

Osim toga, čak i da je NASA tajno stvorila kompjutersku grafiku i krila je od očiju javnosti, neko od 400.000 zaposlenih u toj organizaciji bi morao da progovori o tome.

Uostalom, njihovu tajnu bi već otkrili i drugi svetski lideri, uključujući i tadašnjeg neprijatelja SAD - Rusiju.

Ako su astronauti zaista bili na Mesecu, zašto se nisu vratili tamo?

Zapravo, Zemljani su na Mesecu bili više nego jednom.

Do 1966. svemirska trka dostigla je svoj vrhunac. NASA je dobila najveći budžet u istoriji – 5,933 milijarde dolara (oko 43 milijarde današnjih dolara), uspešno je okončan projekat Gemini, a krenule su i ozbiljnije pripreme za Apolo misije, piše Gizmodo.

Od tog trenutka, podrška za svemirske programe je počela da opada, pa je uprkos uspešnom sletanju na mesec u julu 1969. došlo do velikog zaokreta u svemirskoj politici SAD.

Samo godinu dana nakon što je misija Apolo 11 “osvojila” Mesec, NASA je morala da se nosi sa velikim šupljinama u budžetu, ali je uspela da pošalje još pet misija na Mesec - Apolo 12, 14, 15, 16 i 17 (Apollo 13 nije uspeo da se spusti zbog tehničkih problema).

Oživljeni su planovi izgradnje svemirske stanice, a 1970. objavljeno je da će misija Apollo 20 biti otkazana u korist novog projekta – Skylab.

Tokom poslednje tri Apolo misije (15, 16 i 17), NASA je morala da se nosi sa velikim političkim pritiscima. Naime, Bela kuća je već naredne godine želela da potpuno otkaže Apollo program posle misije 15, ali se NASA ipak izborila da do toga ne dođe.

Budžet koji je NASA imala pre 1966. više nije bio održiv, naročito onda kada se Amerika suočila sa velikom naftnom krizom 1973. koja je potpuno promenila prioritete te nacije. I dalje se ulagalo u svemirske programe, ali s mnogo više ograničenja nego pre.

Zašto nema sačuvanih traka?

NASA je pre desetak godina saopštila da su svi originalni video snimci tog istorijskog dogadjaja, koje su direktno gledali milioni, izbrisani "zbog štednje". Oni snimci koji se danas mogu videti potiču iz arhiva TV stanice CBS.

”Snimci koje imamo pokazuju da lažiraju da su na pola puta do Meseca. To pokazuje da nisu mogli da stignu ni do pola puta. Svi su imali istu opremu. Ako moj Folksvagen ne može da juri 500 milja na čas, a ne može nijedan, to znači da ni oni nisu mogli da napuste orbitu Zemlje”, tvrdi "kralj teorija zavere" Bart Sajbrel.

Prvi čovek američkog Nacionalnog muzeja vazduhoplovstva i astronautike Rodžer Lonius odbacuje takve tvrdnje.

”Mi smo zaista stigli na Mesec. Bili smo zaglavljeni u Hladnom ratu sa Sovjetskim Savezom, koji je imao svoj svemirski program i to vrlo dobar. Da smo varali, imali su tehničke mogućnosti da to otkriju i razloge da nas razotkriju. Pa, ipak, nisu rekli ni reč. Čak su nam i čestitali na uspehu”, objašnjava Lonius. Inače, tokom sedamsedestih i osamdesetih godina, NASA je često prodavala svoje stvari na aukcijama. Zapravo, prodaja je vršena svaki put kada bi tehnologija koju je koristila zastarela, a finansijska sredstva presušila, ili kada jednostavno više nije bilo mesta za skladištenje.

Neki od predmeta se i danas čuvaju u privatnim kolekcijama, drugi su ponovo korišćeni za neke druge prilike (npr. presnimavani), a ponekad se dešavalo da zaposleni uzmu sav materijal koji bi inače bio uništen.

Ova praksa bila je naročito popularna u vreme misije Apolo, a stvari iz tog perioda počele su pre oko 10 godina redovno da se pojavljuju na I-beju, prenosi Motherboad.

Ako je sletanje zaista izvedeno na Mesecu, zašto se na fotografijama ne vide zvezde?

Kako to da se zastave na slikama vijore, ako nema vetra?

Teoretičari zavera smatraju da je sletanje na Mesec lažirano jer se zastava vijori, što je fizički nemoguće, s obzirom na to da na mesecu nema atmosfere i protoka vazduha koji bi je pomerao.

Naučnici, međutim, objašnjavaju da zastava u vakuumu ne može da se vijori, već lebdi, bez ikakvog kretanja. U nju su takođe ugrađene žice kako bi ostala raširena.

Još važnije pitanje je - šta se desilo sa zastavama?

Lunarni naučnici tvrde da imaju odgovor zahvaljujući fotografijama iz 2012. godine koje je načinio Nasin lunarni orbiter – većina njih i dalje stoji uspravno.

"Zahvaljujući tim slikama možemo da tvrdimo da zastave i dalje stoje uspravno sem one koju su postavili članovi misije Apollo 11. Baz Oldrin je prijavio da su zastavu oduvali izduvni motori raketa tokom uzletanja Apola 11, i čini se da je bio u pravu!“, izjavio je jedan od Nasinih istraživača Mark Robinson.

Svaka od šest ljudskih posada koje su bile na Mesecu postavile su po jednu zastavu.

Foto: Gettyimages

Naučnici su i ranije ispitivali fotografije sletanja Apola u potrazi za informacijama o zastavama ali nisu sa sigurnošću, samo na osnovu senki, mogli da utvrde da li zastave i dalje stoje.

"Iskreno, poprilično sam iznenađen što su zastave uspele da izdrže visoka zračenja i temperature na mesečevoj površini, ali izgleda da jesu“, izjavio je Robinson.

Ipak, prema pisanju magazina Biznis insajder iz aprila ove godine, ovi predmeti su u odmakloj fazi raspadanja, a boje na njima potpuno izbledele.

"Na fotografiji se vidi…" (dodajte po želji)

"Ovaj 'dokaz' je postao aktuelan poslednjih godina. Često neko objavi neku fotografiju visoke rezolucije i tvrdi da je pronašao dokaz da je misija lažirana", piše fizičar Milan Milošević za portal Svet Nauke.

"Primenite Okamovu oštricu, prema kojoj je “od dva objašnjenja za istu stvar, tačno ono koje je jednostavnije”. Da li je jednostavnije montirati 32000 fotografija, oko 300 sati radio komunikacije, 400 kg donetog materija ili par fotografija?", pita Milošević.

Jedan od primera je nedavna tvrdnja Jutjub korisnika Streetcap1 da je sletanje Apola 17 iz decembra 1972. godine lažirano.

Korisnik navodi da se u odsjaju na viziru kacige astronauta vidi figura čoveka koji ne nosi svemirsko odelo. Na zvaničnoj Flickr stranici projekta Apollo nalazi se više od 12 hiljada fotografija sa svih Apolo misija koje je NASA objavila 2015. godine, a koje su dostupne svima. Fotografije su snimljene Haselblad kamerama, koje su bile prikačene na grudi astronauta.

Da li je Kjubrik zaista priznao da je režirao sletanje na Mesec?

Teoretičari zavere odavno tvrde da je sva pompa oko misije Apolo 11 nastala zahvaljujući maestralnoj režiji Stenlija Kjubrika u nekom holivudskom studiju.

Oni koji u to veruju dobili su 2015. godine još jedan “dokaz”: navodno Kjubrikovo priznanje koje je dao izvesnom reditelju T. Patriku Mariju i to neposredno pred smrt pre 15 godina.

Sam “dokumentarac” nazvan “Snimanje Stenlija Kjubrika” interesantno je začinjeno snimcima iz raznih njegovih filmova, ali ključ je u “Kjubrikovoj” izjavi.

Iako i na prvi pogled deluje da čovek koji “priznaje” da je režirao sletanje na Mesec nije Stenli Kjubrik, zbog velike popularnosti snimka, novinari sajta Disklouz kontaktirali su suprugu pokojnog reditelja, a predstavnik porodice za odnose s javnošću odgovorio je sledeće: “Intervju je lažan. Stenlija Kjubrika nikad nije intervjuisao T. Patrik Mari i kompletna priča je izmišljena, prevarantska i netačna”, piše Disclose.tv. Ćerka Stenlija Kjubrika, Vivijan Kjubrik, objavila je prošle godine na Twitteru sledeću izjavu:

"Odgovor na lažna sletanja na Mesec

Mnogi ljudi su me pitali o ovome, a deluje mi da je sada pravo vreme da odgovorim...

Umetnik, kakav je moj otac, čiji je umetnički integritet neosporan, svaki film koji je stvorio snimio je po svojoj političkoj / društvenoj savesti.

Zbog kontroverznih tema doslovno je rizikovao sopstveni život, a ipak i dalje pravio filmove koje je pravio... Zar ne mislite da je on poslednja osoba koja bi IKADA pomagala američkoj vladi u tako užasnoj izdaji naroda?!?

Postoji mnogo realnih zavera koje su se događale kroz našu istoriju i dešavaju se i sada. Vrlo sam svesna užasne manipulacije koju izvode vlade, tajne službe, bankari, vojno-industrijski kompleksi itd... Ali, tvrdnje da su sletanja na Mesec lažirana i da ih je režirao moj otac? Ta to ne mogu da razumem! Da li neko može da veruje da je jedan od najvećih branilaca čovečanstva mogao da počini takvu izdaju?

Umetnički radovi mog oca su njegova neosporna odbrana!

Na posletku, moja ljubav prema ocu nema veze s tim. Ja sam ga poznavala! Ja sam živela i radila s njim, pa mi oprostite na grubosti kada kategorički konstatujem: takozvane "istine!" ovih malicioznih pametnjakovića koje se zasnivaju na tome da je moj otac zajedno sa Vladom SAD skovao zaveru lažnih sletanja na Mesec, predstavljaju očiglednu GROTESKNU LAŽ”.

Re: Faked Moon Landings
Many people have asked me about this. And this feels like the right time to respond ... pic.twitter.com/UVlNFofFW8

— Vivian Kubrick (@ViKu1111) July 5, 2016

Objavljen je i računarski kod koji je Apolo 11 odveo na Mesec

Izvorni kod računara koji su koristili astronauti na Apolu 11 i ranije je bio dostupan javnosti, ali nakon što je postavljen na GitHub, sada ga je izuzetno lako naći i proulavati ga.

Kris Gari, bivši zaposleni u NASA-i, postavio je kod na platformu za programere i svima omogućio detaljniji uvid u softver koji je astronautima omogućio da slete na Mesec.

Amazing image: Margaret Hamilton with stacks of code she wrote for the first moon landing mission, Apollo 11 pic.twitter.com/oXg2ZLsGaO

— All About Space (@spaceanswers) May 7, 2016