Zastrašujući snimak menja perspektivu: Koliko je dubok okean?

Kada bi se najviša tačka sveta našla pod vodom, razdaljina između nje i globalne površine okeana i dalje bi bila veća od kilometar i po.

U okeanima, koji sadrže dovoljno vode da se napuni kada oblika kocke čija dužina stranice iznosi 1.102 kilometra, nalazi se 99 odsto živog sveta na Zemlji.

Na dubinu od 100 metara zaranjaju kitovi, podmornice se spuštaju na dubinu od oko 200 metara, a najniža tačka do koje se čovek spustio ronjenjem na dah iznosi 250 metara. Na toj dubini, pritisak je 26 puta veći nego na površini, što znači da je u stanju da smrvi pluća ljudi koji nisu u kondiciji.

Maksimalna dubina do koje se kitovi spuštaju loveći lignje iznosi 500 metara, dok granica od 730 metara iznosi najveću dubinu do koje se spuštaju moderne nuklearne podmornice. Ukoliko bi zaronila dublje od toga, podmornica bi implodirala.

Tačka od 830 metara predstavlja dubinu koju bi dosegao vrh trenutno najviše zgrade na svetu – Burž Kalifa, ukoliko bi smo je potopili.

Malo niže, oko 1.000 metara ispod nivoa mora, nalazimo se toliko duboko da sunčevi zraci do nas više ne mogu da dopru. Ova zona naziva se još i ‘ponoćna zona’. Mnoge životinje koje naseljavaju ovu oblast nemaju čulo vida, poput račića bez očiju koji žive na dubini od 2.285 metara, blizu podvodnih vulkana. Temperatura vode ovde je par stepeni iznad nule, ali tokovi oko hidrotermalnih ventila dostižu temperaturu do 425 stepeni Celzijusovih.

Najniža tačka na kojoj je primećeno prisustvo sisara - Kivjeovog kljunastog kita - iznosi 2.991 metara, ali čak ni on ne bi uspeo da se spusti so dubine na kojoj počiva Titanik, što je 3.810 metara. Na toj dubini, pritisak je 378 puta veći nego na globalnoj površini okeana. Ipak, živi svet je moguće pronaći čak i tu, poput sabljozubih riba, slepulja i Dambo hobotnice.

Dubina od 11.093 metara poznata je kao Hadova zona, i u njoj se nalaze najdublji podvodni procepi na svetu, poput Marijanske brazde. Ako biste u nju potopili Mont Everest, dosegli biste tačku od 8.848 metara, što i dalje ne može da se poredi sa dve najdublje tačke do kojih je čovek ikada dopreo.

Godine 2012, režiser Džejms Kameron spustio se u okviru misije “Deep Sea Challenger” na dubinu od 10.898 metara. Ali, tom prilikom nije oboren rekord koji su postavili okeanograf Žak Pikar i američki marinac Don Volš. Oni su 1960. uspeli da zarone do dubine od 10.910 metara.