Firenca - crkve i umetnost

Dušan Vasić
Matematički fakultet, Beograd

Italijani su svesni da je njihova država među turistički najtraženijim na svetu. Zato su odlučili da naplate što više toga mogu, a i hosteli su skupi. Deo njihove filozofije očitava se u funkcionisanju lokera na železničkim stanicama

U Beču, komunicirate sa mašinom, i za 2€ dobijate, na 24h, prostor u koji možete da stavite koliko god torbi i kofera može da stane. U Firenci komunicirate sa ljudima, naplaćuje se posebno svaki kofer, a mnogo složeniji pristup plaćanju rezultuje time da je 24h čuvanja stvari preko 10€. Pri tome, stvari se čuvaju u magacinima, što svakako izgleda manje bezbedno.

Što se tiče nalaženja hostela, pored železničke stanice Santa Marija Novela (pisaću sve fonetski, pa kako bude) nalazi se biro za turističke informacije (08:30-18:30), gde možete dobiti besplatnu mapu, kao i spisak nekoliko hostela sa adresama, cenama i mogućnostima (besplatan internet, doručak, dostupnost veš-mašina, aparata za međunarodno telefoniranje itd).

Neki od tih hostela koštaju po 26-28€, pa je jeftinije sa još nekom osobom uzeti dvokrevetnu sobu u hotelu sa jednom ili dve zvezdice, za 50€. Prednost hotela je, očigledno, manje cimera, a više mesta za stvari, mada se iste ne mogu zaključati (što je i nepotrebno, ako verujete cimeru), a potom i druge udobnosti (garantovano privatno kupatilo, frižider, TV). Nekoliko takvih hostela koji su zapravo hoteli možete naći u ulici Faenca, br. 56. Njihova prednost je i sto su na 10min od železničke stanice.

Međutim, kako je i 25€ mnogo, to se u Firenci, južno od Arna, u ulici Santa Monaka, nalazi istoimeni hostel, gde krevet u desetokrevetnoj (5 dvospratnih kreveta) dobijate za 18€. Postoje i jeftinije i skuplje sobe od tih, zavisno od broja kreveta. Svaka soba ima kupatilo, postoji trpezarija u kojoj se očekuje da jedete da ne biste pravili nered u sobi, postoji kompjuter gde možete čekati u redu za besplatan internet (ili, u specijalnom slučaju, ne čekati uopšte), svugde rade ventilatori. Hostel je zaključan u periodu 02:00-06:00, a sobe su nedostupne, zbog čišćenja, duga 4 sata: 10:00-14:00.

Voda se ne mora kupovati, već se može piti voda iz slavine, koja se svakodnevno bakteriološki testira. Posle poplave Arna 1966. ta voda je bila loša, ali je danas sve u redu. Može se puniti i na javnim česmama, npr. na ćošku ulice Faenca i ulice Nacionale, ili na plaži (Arno, naime, ima plažu za sunčanje, ne i za kupanje).

Photo: Thomas Hawk

Jesti po restoranima i poslastičarnicama je dosta skupo, ali se u svakom supermarketu lako pronalazi najjeftiniji proizvođač sira, mesa, sokova, hleba ili konzervirane hrane (zato što uz cenu svega piše koliko bi to koštalo da je u pitanju 1kg), a obično ima i neko voće na promociji. Masline su dobre i, čini mi se, jeftine.

Italijani su našli način da naplaćuju crkve tako sto zabranjuju pristup tokom službi, a inače ih proglašavaju za muzeje. Neke crkve ipak nemaju toliko umetnina, pa se ne naplaćuju, ali su dobar deo dana zatvorene. Iz nekih crkvi su umetnine prenesene u neku obližnju zgradu, i onda je ta proglašena za muzej. Primamljivost crkvi varira. Razmišljao sam da napravim neku tabelu, ali je, zbog izuzetaka, možda lakše nabrajati.

SANTA MARIJA DEL FJORE, tj. katedrala, tj. firentinski Duomo. Otvara se radnim danom i subotom u 10h (tj. posle mise), a zatvara u 17h, osim četvrtkom (u 16h). Besplatno je i čeka se u dug red. Zato dođite u 08:55 i bićete prvi u redu. Vredi ući prvi. Doduše, bas kada se ponadate da ćete stati tačno pod centar legendarne Bruneleskijeve kupole, zaustave vas neki konopci.

Zato, kada se nagledate arhitekture, možete sići u suvenirnicu, a tamo je i arheološko nalazište sređeno u muzej koji naplaćuju 3€ (i mislim da ne vredi, ni kao provedeno vreme, ni zbog novca, ni zbog neke veze sa Duomom).

Dok ste dole, nađite grob Bruneleskija. Po izlasku iz crkve, a da biste videli kako su Cukari i Vazari oslikali kupolu, možete ući sa strane (za 6€) i popeti se preko 600 stepenika do galerije na vrhu kupole. Pogled je izbezumljujuć. U povratku se lepo vidi kupola iznutra. Ako ste zainteresovani samo za unutrašnjost kupole, možete da preskočite rampu dok vas niko ne vidi, i idete uskim spiralnim stepenicama u kontra smeru, mimoilazeći se sa onima koji zapravo jesu platili 6€.

Pogled sa Ðotovog zvonika - Photo: janine pohl

ĐOTOV ZVONIK, koji je, naravno, odmah do katedrale, je odlična prilika, ako i dalje želite lep pogled. 700 stepenika, opet 6€. U svojoj niši uz galeriju Ufici, Đoto drži plan tog zvonika, mada mu Firenca ima zahvaliti i za štošta drugo.

MUZEJ RADOVA MARIJE DEL FJORE je odmah iza, košta opet nekih 6€. Ako treba štedeti, to može biti prilika. Pod "radovima" se podrazumevaju umetnine (ovde Donatelo, i jedna ranija Mikelanđelova Pijeta).

KRSTIONICA SVETOG JOVANA se nalazi ispred katedrale i mnogo je starija - tu se i Dante krstio (dobra ideja je razdvojiti Firencu, koja je sva stara, na stariju, danteovsku i predanteovsku, i noviju, postdanteovsku). Ulaz je, mislim, 3€. Verujem da krstionica više ne služi u verske svrhe, pa je radno vreme nevezano za bogosluženja. I kupola krstionice je zanimljiva iznutra, a posebno pozlaćena vrata, Rajska vrata Lorenca Gibertija, remek-delo kome se divilo Gibertijevo stoleće.

SAN LORENCO MAĐORE ne vredi 3.50€. Za mene bar nije ništa posebno Bruneleskijeva Stara sakristija, ni Verokijev sarkofag za dvojicu Medičija. Ni pridružena kripta (Donatelov grob) i riznica crkva.

KAPELA MEDICI je uz San Lorenca i predstavlja mauzolej te porodice. Prigrađena joj je Mikelanđelova Nova sakristija, sa njegovim skulpturama. U Mikelanđelu je sva privlačnost te kapele. Kapela košta 7€, a ako ste ispod 25 godina i iz Evropske Unije, onda 3.5€. Takvo ograničenje (EU) je čest fenomen u Firenci. Ponegde (a naglasiću gde) prođete sa EURO26, valjda jer vide "EURO" pa se zbune, ali ponegde (opet, naglasicu gde) traže pasoš, a ako navodno nemate, nema verovanja na reč. Inače, u glavnom delu kapele (ne u sakristiji) su postavljene skele sa liftom za radnike, koje kvare doživljaj.

LAVRENTIJSKA BIBLIOTEKA je još jedno Mikelanđelovo delo u kompleksu San Lorenco i košta 3€.

SANTA MARIJA NOVELA je prelepa crkva, za koju treba izdvojiti 2€ (mislim da je to sa popustom, ali da je dovoljan uzrast, i ne i državljanstvo). Moj predlog je da se ova crkva iskusi tako sto ce se lepo (i u dugačke nogavice, ili haljinu) obući i otići na misu - bez torbi, bez mape da viri iz džepa, samo sa Bonđorno. Neke crkve upravo tako vredi videti. Tu može da se vidi Bruneleskijevo Raspeće, tj. moglo bi da se upravo ne restaurira, ali ostaje Đotovo Raspeće koje visi sa svoda.

KJOSTRO VERDE je klaustor Marije Novele, sa freskama Paola Učela. Ne radi petkom i nedeljom. Pridružen mu je i muzej. Košta oko 2.50€.

Santa Kroæe - Photo: elyuyu

SANTA KROĆE je kompleks crkve, kapele Paci, klaustora i muzeja za koji se ima izdvojiti 5€ (ili 3€ za grupu od vise od 15 ljudi sa autorizovanim vodičem). Ogromne skele, i bat čekića, razaraju svako hodočašće na grobove Mikelanđela, Galileja, Makijavelija, ili kenotaf Dantea. Kapelu Bardi je oslikao Đoto, inače Danteov savremenik. Međutim, u kapeli Paci ništa od toga se ne čuje. Ko je išao na hor, neka proba tamošnju akustiku sa jednim kyrie eleison. U muzeju se nalazi veličanstveno, poplavom oštećeno Raspeće Ćimabuea.

Nabrojane četiri crkve su najpoznatije firentinske bogomolje (po ovom redu čuvenja: Duomo - Kroće - Novela - Lorenco). U manje se može ući besplatno, radnim danima posle jutarnje i pre večernje službe, a nedeljom posle prepodnevne službe, ali sve u kratkim intervalima.

SAN MARKO je crkva na severu Firence.

KONVENT SV. MARKA se placa 2€ (sa popustom) i ukrašen je freskema Fra Anđelika, a i prija kao rasterećenje od čisto crkvene arhitekture. Sadrži muzejčić Savonarole.

SANTA MARIJA DEL KARMINE je južno od Arna, i uzbudljiv je primer slikane arhitekture.

KAPELA BRANKAĆI je kapela S. Marije del Karmine. Kosta 3€ (sa popustom), i teško je odvojiti pogled, ko zna zašto. Oslikali su je Mazolino i Mazaco. Neki od motiva iz tih fresaka su revolucionarno delovali na poznije slikare. Moguće je proći u kapelu iz broda crkve, posle bogosluženja, ali je pitanje koliko biste vremena tako dobili.

SANTO SPIRITO je prostrana crkva, u čijoj sakristiji (levo) možete videti drveno Raspeće, delo mladog Mikelanđela. INRI natpis stoji naopako. Skrenuo sam im danas pažnju - pojma nisu imali.

SANTA TRINITA je bila tu i u Danteovo vreme, kao uostalom i Spirito, i Novela, i Kroće, ali je nadgrađivana, sto se vidi jer se iznutra jasno razlikuje stara porta od nadgradnje. Lepe freske Girlandaja.

SANKTISIMA ANUNCIJATA je pored Sv. Marka, a na istu se nadovezuje tzv. Klaustor mrtvih.

SAN MINIJATO AL MONTE je moj favorit od svih ne-Duomo crkvi u Firenci. Izgleda da radno vreme ove crkve nije vezano za mise, a ipak je ulaz besplatan. Neverovatan položaj.

ORSANMIKELE je spolja ukrašen skulpturama Donatela, Gibertija, Đambolonje, i najznačajnije - Andrea del Verokija. Nedeljom u 17:30 drže koncerte klasične muzike. Opet, iz Danteovog vremena.

BADIJA je možda najznačajniji hram Danteove Firence. Otvorena za turiste isključivo ponedeljkom posle 15h.

Sad nešto o muzejima. Firentinci su lukavo rasporedili najbolja i najčuvenija dela po različitim ustanovama, tako da svaki muzej umetnosti dovoljno apeluje na turistu.

BARĐELO je staro gradsko utvrđenje, u blizini i iz epohe Badije. Danas je muzej, okrenut najviše mermernoj i bronzanoj skulpturi. Meni je veoma drag, najviše zbog postavke Verokija i Donatela. U toku je i privremena postavka o Vinćencu Dantiju, Mikelanđelovom učeniku. 3.5€ sa popustom za EU; EURO26 blef može da prođe.

PALACO PITI je rezidencija Medičijevih, i za 12€ (6€ sa popustom, ali traže pasoš) dobijate galeriju Palatina, galeriju moderne umetnosti i kraljevske odaje (Medičiji nikad nisu bili kraljevi, ali ima ko jeste - videćete). Veoma raskošno. Galerija Palatina se ponegde čini boljom od Uficija. Međutim, pravo blago ove palate ovih dana je tematska postavka, koja istražuje flamanske uticaje na italijansku renesansu. Čudesno.

Ufici - Photo: Sailko

UFICI (10€, 5€ sa popustom, traže pasoš) je među tri najpoznatije lokacije Firence. Neprocenjivi eksponati, dvadesetak nezaboravnih (ako ste već prethodno čuli za njih, pa ih prepoznali). Ne smete uneti ni vodu. Rade od 8:30, a utorkom i četvrtkom cak do 22h. Nekoliko soba (Rubens, Rembrant) je zatvoreno, ali najbolje ostaje.

GALERIJA AKADEMIJE je pokušaj da se naplati gledanje originalnog Mikelanđelovog Davida, i Đambolonjine Otmice Sabinjanki, valjda jer replike na trgu Sinjorija nisu dovoljne.

PALACO VEKIO (4.5€) nije baš sasvim muzej, ali je sjajna stvar, jer se tu odigravao državnički život i stvarala istorija Firence itd. Uzbudljivo, lep pogled sa terase, među mnogim lepim pogledima na raznim punktovima u najlepšem gradu na svetu.

DANTEOVA KUCA (4€) je mali, ali veoma kvalitetan muzej, ako imate vremena da čitate o Danteu i njegovom dobu.

Od ostalih zanimljivosti, postoje vidikovci, trgovi, bašte, mostovi i dve, posve različite tvrđave.

PONTE VEKIO je takođe među tri najpoznatije lokacije Firence (Duomo, Ufici i ovaj most). Doći ujutro, npr. na putu da se bude prvi u Uficiju, što takođe vredi jer se izbegnu grupe sa vodičima. Prelep pogled prema istoku.

PJAZALE MIKELANĐELO je trg-vidikovac sa još jednom replikom Davida. Kažu da je doživljaj najbolji noću. Tokom lepog dana, paleta urbanog i prirodnog pejzaža je neuporediva. Toskanska brda, u čijem je okrilju Firenca, su nadnaravno okružje. Ovo je takođe najbolja prilika da se sagleda urbanistička dominacija Duoma.

BASTA BOBOLI (10€, ista blagajna kao Palaco Piti, dakle ništa od popusta) su opuštajuće, ali mogu biti i naporne ako se zaputite takvim putevima, a na jednom kraju pružaju veoma impresivan pogled, suprotan onom sa Pjacale Mikelanđelo.

MUZEJ PORCELANA se nalazi u baštama Boboli, i pomalo služi da opravda cenu za ulaz u baštu.

FORTE BELVEDERE je ovog leta zatvoren za javnost. "That's the Duomo, seen from the Belvedere. Do you know Florence, Agent Starling?" Ipak, ništa od toga. Ne trudite se da uđete ni sa suprotne strane (umesto iz Bobolija).

FORTECA DI BASO je centar noćnog života za mlade Firentince, potpuno neočekivana u kontekstu renesansnog grada - ili upravo očekivana, jer negde i sva energija, koja ne ide u prezervaciju, mora da se potroši. Na ulazu piše: no tourists.

LOĐA LANCI se pomalo i podrazumeva - to je prostor preko puta Palate Vekio, na Pjaca dela Sinjorija, sa mnoštvom statua. Dođete rano ujutro i niko vam ne smeta.

...

To je sve o Firenci, ako ima pitanja, biću radostan da odgovorim. Razumem da ce mnogi, pred kraj puta, posetiti Firencu. Četiri dana, pravilno organizovana, mogu da pokriju bukvalno sve nabrojano, a pri tome ćete permutovati toliko perspektiva ovog grada, da ce doživljaj biti i dubok i celovit. Što se mene tiče, Firenca je čudo na zemlji, čak i sa svojim internim šalama u nazivima ulica - Via Inferno, Via Purgatorio, i najslepljim sokakom grada - Via Limbo.