Kad se kockice slože

Nakon što sam se posle prve posete gotovo instinktivno zaljubila u Ljubljanu, svaka vest o novim arhitektonskim ili kulturnim događajima u ovom gradu budi u meni jednako pozitivne emocije i romantična osećanja, često nekritički. U Ljubljani sam brzo pronašla sopstvene putanje kojima sam osvajala grad, omiljene ulice i prostore koje sam ubrzo nazvala „svojim mestima”.

Moj ljubljanski heart spot neplanirano je postala Poljanska cesta, ulica koja odiše svežinom novih ideja, dobre arhitekture, kvalitetnog života i romantičnog krajolika.

Možda i zbog jesenjeg popodnevnog sunca koje se spuštalo prema ljubljanskim obroncima, tek opalog lišća ili panoramskog balona koji je lebdeo iznad grada, ali stambeno naselje „Šesto pedeset apartmana” i zgrada „Tetris” izgledali su mi kao idila. Nešto kasnije sam saznala da se na stambeno naselje ipak nadvila neka siva priča povezana sa kupoprodajom stanova i povećanjem cene kvadrata stambenog prostora namenjenog socijalnim kategorijama koje su određene uredbama. Ipak, „Afera Poljanska”, koja je uzburkala javnost i otvorila negativni dosije na temu socijalnog stanovanja u Ljubljani, nije bacila senku na arhitekturu. Zapravo arhitekti i arhitektura nemaju nikakve veze sa njom, pa akcenat i neće biti na reformama pravnog sistema u zemljama tranzicije, već na kvalitetu prostora, stanova i socijalne zajednice koja se formirala u naselju.

Percepcija stambene izgradnje

Pozitivna socijalna i arhitektonska inicijativa, jednako kao i ekonomsko-politička, doprinele su razvoju stanja svesti i približavanju slovenačkih umetničkih, kulturnih i arhitektonskih tokova aktuelnim evropskim i svetskim. Graditeljska eksplozija koja je zadesila Sloveniju počev od devedesetih godina prošlog veka, ušla je u zrelu fazu tokom poslednjih nekoliko godina. Teško je objasniti zašto je slovenačka arhitektonska scena ovako brzo uspela da postane jedna od najnaprednijih i najuspešnijih u Evropi. Možda deo objašnjenja leži u činjenici da se u godinama otvaranja granica Slovenije prema Evropi mladima pružila šansa da studiraju i usavršavaju se u nekima od najkvalitetnijih arhitektonskih škola u Holandiji, Velikoj Britaniji, Finskoj i Americi. Na taj način, njihovim povratkom i angažovanjem na lokalnom nivou, brzo je premošćen jaz između komunističkog i postmodernog načina razmišljanja, te načinjen efikasan prelaz ka kapitalističkoj ekonomiji i novoj postindustrijskoj i informatičkoj logici i estetici. Nova generacija arhitekata, među kojima se našao i studio Ofis arhitekti, po povratku sa studija u inostranstvu, popločali su put Slovenije prema kapitalističkoj Evropi i prezentovali svojevrsnu estetiku i misao Evrope u okvirima regiona. Klasičan srednjoevropski grad, kakva je bila Ljubljana, postao je vremenom grad u kome se na svakom koraku mogla osetiti komercijalizacija i privatizacija prostora, gde primat preuzimaju turizam, ugostiteljstvo, šoping i razmena informacija.

Kada je reč o stambenoj gradnji, u početku se intenzivno razmišljalo o dizajnu, vizuelnoj promeni, novoj estetici i materijalima. Kako bi dobar dizajn „prošao”, morao je da bude opravdan kvalitetom namene. Sve te lepe zgrade su zapravo dobro „radile”. Nisu ostale samo zavodljivi oklopi u kojima je učaurena nefleksibilna osnova stanova socijalističkog miljea. Stambena arhitektura studija Ofis bazira se na principu kvaliteta života karakterističnog za „sada” i „ovde”, gde se u jednom prostoru susreću artificijelno, utilitarno, imaginacija i fleksibilnost. Većina ljudi se fokusira na nivo dizajna samo na osnovu spoljašnjeg izgleda objekta, tako da je bilo važno podići estetski i tehnološki nivo novoizgrađenih objekata. Ipak, uspeh dizajna studija Ofis arhitekti leži u sloju ispod fasade, u dovoljno prilagodljivom i otvorenom prostoru koji je namenjen korisnicima sa različitim i promenljivim potrebama, u skladu sa savremenim načinom života.

Suočena sa ozbiljnim problemima regulisanja cene kvadrata socijalnih stanova usled slobodne trgovine, slovenačka Vlada je formirala posebnu nacionalnu stambenu politiku finansiranu iz sredstava Slovenačkog stambenog fonda (Stanovanjski sklad RS). Većinu arhitektonskih konkursa baziranih na novoj stambenoj politici osvojili su mladi arhitektonski biroi, tako da su nove stambene sheme sveže, progresivne i moderne. Bilo je teško „progurati” nove ideje koje prate promene u načinu života. Arhitektonski studiji su nastavili da eksperimentišu sa konceptima i pored još uvek strogih regulativa i pravila. Upornim angažovanjem u cilju zadovoljenja zahteva investitora u pogledu poštovanja troškova izgradnje, izvođačkih rokova, veličine stanova i urbanističkih regulativa uspeli su da doprinesu napretku celokupne stambene izgradnje u Sloveniji. Prve progresivne šeme su nastale na ograničenjima i preporukama investitora i Stambenog fonda, dok se ponavljanje istih stambenih jedinica svodi na minimum. Na primeru stambenog naselja u Poljanskoj ulici, gde su izgrađeni blokovi „Šesto pedeset apartmana” i zgrada „Tetris”, mogu se prepoznati uspešni modeli projektovanja modernih stambenih zajednica.

Šesto pedeset stanova

Projekat „Šesto pedeset stanova” predstavlja pobedničko rešenje pozivnog konkursa za četiri apartmanska bloka dužine između 125 i 140 metara. Investitor je među pristiglim radovima odabrao projekat studija Ofis arhitekti prvenstveno iz ekonomskih razloga: ostvarena je veća prodajna površina uz poštovanje unapred definisanih urbanističkih uslova i smanjenje indeksa izgrađenosti u odnosu na ostale pristigle predloge. Vreme za pripremu izvođačkog projekta bilo je veoma kratko. Trebalo je detaljno isprojektovati 650 stanova za manje od 18 meseci, znači više od jednog stana po danu. Budžet je, takođe, bio limitiran. Cilj je bio da se izgrade jeftini stanovi, tako da je finalni projekat trebalo da zadovolji izvođačku cenu od 500 evra po metru kvadratnom. Da bi se ispoštovala cena izgradnje i obezbedila upotreba prefabrikovanih panela i elemenata za kupatila, prozorske otvore i fasadu, dizajnirana je zgrada u pravilnom konstruktivnom modulu.

Svaka od četiri stambene zgrade podeljena je na četiri identična dela, svaki sa sopstvenim vertikalnim komunikacionim jezgrom. U svakom delu-modulu smeštena su 42 stana, čija veličina varira između 30 m2 za stanove apartmanskog tipa i 60 m2 za jednoiposobne stanove. Po vertikali su ponovljena četiri identična sprata. Veći dupleks stanovi, od 85 m2 do 105 m2 projektovani su na poslednja dva sprata. Modul je ponovljen četiri puta, sa minimalnim varijacijama u najudaljenijim delovima zgrade.

Fasada je dizajnirana u dva sloja. Sastoji se od unutrašnje fasade i spoljašnjeg prostora koji zauzimaju otvorene ili zastakljene lođe, terase, verande i balkoni. Opna je izvedena od prefabrikovanih drvenih panela, stakla i metalnih elemenata ograda terasa i lođa. Organizacija stanova je identična po konceptu. Svaki stan ima barem jednu lođu, balkon ili terasu, zastakljenu ili otvorenu, koja povezuje unutrašnjost sa spoljašnjim prostorom. Podela na fasadi i „šare” se ponavljaju četiri puta, kao i organizacija spratova. Zahvaljujući dinamičnoj upotrebi materijala i mnogobrojnim različitim elementima kojima je podela na fasadi usitnjena, ova repeticija je gotovo neuočljiva.

Postoji parking na dva nivoa ispod cele lokacije čime je osigurano dovoljno mesta za vozila stanara u naselju. Geometrijski strogoj fasadi suprotstavljaju se mekane linije okolnog pejzaža i ograda u prizemlju, koje odvajaju privatni i javni prostor. Jasnoća i razumljivost konstruktivnog i organizacionog rastera prevedene su na nivo stanova koji su manje ili više fleksibilni. Ipak, na kraju je ostvaren uspešan dijalog i odmerena razmera između izgrađenog prostora i otvorenih javnih prostora i pejzaža uz maksimalno poštovanje zadatih uslova investitora. Neki kritičari smatraju da su stambene lamele predugačke i da se njihovim ponavljanjem dobila megalomanska stambena zajednica. Ipak, moj utisak je bio potpuno drugačiji. Sam pogled na mnogobrojne balkone, lođe i terase, i veliki broj stanara koji zadovoljno sede na njima ili se šetaju dvorištima, ukazao mi je na pozitivne strane celog naselja. Arhitekti su predvideli načine korišćenja javnih prostora, tako da se na jednom kraju nalazi dečje igralište, a oko naselja i u „kanjonima” između zgrada putanje za šetnju i vožnju biciklom, a otvoreno je i nekoliko kafića koji ohrabruju socijalnu integraciju stanara na lokalnom nivou.

Tetris

Nedavno je završena i izgradnja druge faze stambenog naselja u Poljanskoj ulici u Ljubljani. Stambena zgrada „Tetris” namenjena je takođe socijalnim kategorijama stanovnika i izgrađena je na lokaciji između Poljanske ceste s jedne i kompleksa „Šesto pedeset stanova” s druge strane. Ceo kompleks je izgrađen na osnovu regulativa Stambenog fonda Slovenije. Stambena zgrada je, u skladu s urbanističkim uslovima, visoka četiri sprata, dugačka 58, a široka 15 metara. Kako je zgrada orijentisana prema prometnoj saobraćajnici, na delu zgrade okrenutom ka ulici prozori i balkonska vrata su pomereni u odnosu na ravan fasade za 30 stepeni i okrenuti ka južnoj strani. U skorijoj budućnosti je planirana izgradnja još dva stambena objekta, oba sa položajem duž obe strane zgrade„Tetris”, te stoga nema direktnih otvora ka zapadu i istoku. Svaki stan ima sopstveni izlaz na terasu ili balkon, dok je nekim stanovima dodata i zastakljena lođa. Uklonjena je mogućnost direktnog pogleda iz jednog stana prema drugom, čime je osigurana intimnost svake stambene jedinice. Stanovi su različite veličine: od 35 m2 za garsonjere do 70 m2 za trosobne stanove. Veći stanovi su projektovani na užim stranama gde imaju trostranu orijentaciju, lepše vidike i ekskluzivniji položaj.

Zgrada „Tetris” je izgrađena od ekonomičnih ali kvalitetnih materijala, poput hrastovog parketa, granitne keramike za kupatila i kuhinje, specijalnih metalnih venecijanera i brisoleja, drvenih fasadnih panela itd. Koncept organizacije etaža zasnovan je na dobijanju fleksibilne i lako prilagodljive osnove stana. Jedini konstruktivni zidovi su oni koji odvajaju stanove, dok se sve ostale unutrašnje pregrade mogu promeniti, premestiti ili ukinuti, u zavisnosti od potreba stanara. Mnogo vremena nakon završetka izrade samog projekta, fasada zgrade je mnoge asocirala na popularnu igru tetris, tako da je naziv brzo prihvaćen. Inicijelno nije postojao koncept igre tetris i slaganja trodimenzionalnih figura, bilo na nivou planova ili na nivou fasade. Ipak, posmatrajući odraz fasadnih panela i odnos punih i zastakljenih prostora i površina, dovođenje u vezu sa igrom tetris očigledno je i instinktivno.

Fasada je „iskreni” odraz unutrašnje organizacije. Konstruktivna fasada je malterisana i bojena, dok su spoljašnji zidovi koji okružuju lođe obloženi prefabrikovanim panelima od drveta u tri nijanse, koji formiraju cik-cak šaru. Cena troškova izgradnje je na kraju radova iznosila 650 evra po kvadratu, dok je preporučena prodajna cena iznosila 1300 evra po kvadratu.