Menopauza bez tegoba

Promene se ne osećaju samo unutar organizma, one su vidljive i na koži. Koža lica i tela naglo gubi svoj tonus, pojačavaju se bore, nestaje svežina, tako da žena ulazi u zrelo doba, kada je njenom telu potrebno više pažnje i nege.

Vremenski period koji prethodi poslednjoj menstruaciji i sledi posle toga naziva se klimakterijum. To period koji traje od 15 do 20 godina (od oko 45. godine do 60) u kome žensko telo prolazi kroz tranziciju od sposobnosti do nesposobnosti za reprodukciju. Klimaks je posebno označen opadanjem funkcija jajnika. Menopauza se odnosi na jedan specifičan događaj u ovom procesu – prekid menstruacije.

Menopauza počinje u različitim periodima života. Prve poteškoće kod pojedinih žena javljaju se već između 42. i 45. godine. Najčešće se, međutim, u menopauzu ulazi između 48. i 52. i završava se oko 60. ili 65. godine. Danas se često dešava i da mlade žene, čak pre 40. godine, uđu u menopauzu.

– Još uvek nije poznato šta dovodi do rane menopauze. Nasledni faktor po majčinoj liniji ili po liniji ženskih predaka oca smatra se najvažnijim. Poremećaj može da nastane i usled oboljenja žlezda s unutrašnjim lučenjem, pre svega oboljenja tiroidne žlezde – kaže dr Vesna Ivanović iz Doma zdravlja “Simo Milošević” na Čukarici.

Simptomi

Prvi simptomi koji nežnijem polu ukazuju na ulazak u zrelo doba jeste prestanak menstrualnog ciklusa, zatim počinje noćno znojenje, nesanica, lupanje srca, glavobolja, umor. Žene u tom periodu često menjaju raspoloženje, zaboravljaju, ne mogu da se koncentrišu.

Prestanak lučenja ženskih hormona dovodi i do brojnih koštano-zglobnih oboljenja, kao što su osteoporoza i bolovi u zglobovima. Nedostatak ili prestanak lučenja ženskih hormona dovodi i do kardiovaskularnih oboljenja kao što su ateroskleroza, tromboza, ali i ishemijska bolest srca. Većina žena kada uđe u menopauzu počinje da se goji. Krivac za to nije preterani unos hrane, niti slaba fizička aktivnost, već prestanak lučenja ženskih polnih hormona.

Kada kod lekara

Poznato je da svaka žena različito prolazi kroz period menopauze. U svakom slučaju, čim počne da izostaje menstrualni ciklus, treba otići kod lekara koji će utvrditi da li je reč o menopauzi ili je, pak, u pitanju neko oboljenje.

– Uzimanjem dobre anamneze, kliničkim pregledom i hormonskim testovima, lekar lako utvrđuje da li je u pitanju menopauza – priča naša sagovornica.

Hormonska terapija

Kod onih žena kod kojih su simptomi toliko izraženi da ozbiljno remete normalan život, moguće je danas uključiti savremenu hormonsku terapiju, koja pomaže da se promene lakše prevaziđu. Naravno, ovakvu terapiju prepisuje isključivo lekar, koji precizno određuje koliko dugo i u kojoj dozi se lekovi piju. Nikako se hormonska terapija ne sme uzimati na svoju ruku ili po savetima prijateljica koje su već prošle kroz isti problem.

– Svi hormonski lekovi koji ublažavaju simptome menopauze imaju i moguće rizike ili neželjene efekte. Međutim, vrlo mali broj žena dobija ozbiljne zdravstvene probleme za vreme hormonske terapije. Još se ne zna pouzdano da li hormonska terapija nosi veći rizik za mlađe ili starije žene u postmenopauzi – objašnjava dr Ivanović.

Obično se ženama u menopauzi preporučuje kratkotrajna tromesečna terapija, kako bi se ublažile tegobe menopauze. Tablete se uzimaju strogo pod kontrolom lekara. Niskodozna hormonska terapija daje se na različite načine. Danas se daju hormoni u vidu tableta i flastera koji se lepe za kožu. Postoje i želei koji se mažu na kožu, ali i vaginalne kreme.

Međutim, iako je rizik od neželjenog dejstva kod hormonske terapije danas sveden na minimum, mnoge žene se plaše i izbegavaju uzimanje hormona. Fama je nastala decenijama unazad kada su se teže dozirali ovi lekovi i kada su lansirane informacije da hormonska terapija utiče na pojavu karcinoma dojke.

– Karcinom dojke je multifaktorskog porekla, a jedan od njih je i hormonska terapija. Međutim, daleko veći rizik za karcinom dojke imaju gojazne žene, one koje konzumiraju veću količinu alkohola i kafe i koje puše. Žene na hormonskoj terapiji su pod stalnom kontrolom lekara, tako da se moguće komplikacije brzo dijagnostikuju – kaže naša sagovornica.

Menopauza jeste prirodna promena i prati svaku ženu. Neprijatne i mučne simptome koji vam remete život možete smanjiti promenom ponašanja. Prvi korak su zdrave životne navike – potrudite se da se hranite zdravo, da za stolom uvek ima što više voća i povrća, ribljeg i pilećeg mesa. Redovno vežbajte, odredite sebi minimum sat vremena svakodnevne šetnje. Izbegavajte kofein, alkohol, stres, koliko je to danas moguće.

Sigurni znaci menopauze

* Prestanak menstrualnog ciklusa

* Noćno znojenje, nesanica, lupanje srca

* Glavobolja, umor

* Promena raspoloženja, anksioznost, gubitak memorije, gubitak koncentracije, depresija

* Disfunkcionalna krvarenja, atrofija genitalnog trakta, gubitak libida, uretralni sindrom

* Oboljenje koštano- zglobnog sistema – osteoporoza, bolovi u zglobovima

* Kardiovaskularna oboljenja – ishemijska bolest srca, tromboze

Ko ne sme da koristi terapiju

Svetski i evropski bord za menopauzu svake godine donose odluku o primenjivanju hormonske terapije koje lekari moraju da se pridržavaju. Generalni stav je da su svi lekari u obavezi da žene iz reproduktivnog perioda prevedu u period menopauze bez tegoba. Dužnost lekara je da svakoj ženi ponaosob odredi pravu dozu hormonske terapije. Lekove, tako, nikako ne bi smele da uzimaju žene koje imaju karcinom dojke ili bilo koji drugi karcinom, zatim insuficijenciju jetre i bubrega, zapaljenje vena s pojavom tromba, nelečen visok krvni pritisak nepoznatog porekla ili redak oblik tumora mozga – meningiom.

Pregledi

Svaka žena koja primeti promenu koja ukazuje na menopauzu treba da se obrati svom lekaru i uradi:

* osnovnu analizu krvi

* hormonske analize

* mamografiju – snimak dojki na rendgenu

* ultrazvuk dojki

* ginekološki pregled

* Papanikolau test

* ultrazvuk i snimak kostiju

* EKG

Na osnovu ovih analiza, lekar utvrđuje da li postoje neke udružene bolesti i sme li se pacijentu uključiti hormonska terapija.

Izvor: Blic.rs