Tri četvrtine softvera nelegalno

Prema njegovim rečima, pojedini članovi Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju direktno utiču na probleme zaštite privatne svojine i zbog toga bi svi trebalo da „budemo svesni da je neophodno preduzeti neke konkretne korake“.

Kako smanjiti stopu piraterije?

"Cilj Microsofta je da edukujemo tržište o tome koliko legalan softver sa sobom nosi benefita i šta je to što bi korisnici, bez obzira da li su to kompanije ili privatna lica, trebalo da imaju u vidu kada koriste nelegalan softver i kojim su rizicima izloženi. Učinili smo dosta ne bismo li tu problematiku i cenovno i ponudom prilagodili potrebama tržišta. Za neke od proizvoda imamo i do 50 odsto niže cene u odnosu na cene u zemljama u okruženju".

Da li je edukacija dovoljna?

"Osnovni problem jeste to što svest o tome nije na dovoljnom nivou. Potreba postoji čim imate situaciju da su tri od četiri softvera ilegalna. Sve dok nemamo svest o tome da ispravno poslovanje podrazumeva legalan softver ne može da bude bolje".

Šta još, osim edukacije, može da se uradi?

"Ono što još možemo da učinimo i to smo i uradili jeste da skrenemo pažnju državi koliko ona realno gubi sredstava time što dozvoljava da se piratski softver koristi na našem tržištu bez konsekvenci. Država godišnje gubi milione dolara. U toj sferi ima puno mesta za poboljšanje. Prethodnih godina smo značajan deo sredstava uložili u edukaciju naših poreskih inspektora, policije, pravnika. S druge strane, veliki problem je u procesuiranju". Da li to znači da još niko nije kažnjen zbog korišćenja ilegalnih softvera?

"Mislim da je broj kažnjenih povodom tog pitanja krajnje minimalan i da sam proces trpi na nekom nivou. Potrebno je da država to prihvati kao neminovnost, jer je stopa piraterije u drugim zemljama višestruko niža".

Kolika je stopa piraterije u zemljama Zapadne Evrope?

"Prosek je oko 30 odsto, a gro tog procenta su kućni korisnici, uglavnom deca kojoj ne možete da zabranite i da ih kontrolišete šta sve skidaju sa interneta. Kod njih sve kategorije stanovništva, sve generacije, imaju svoje kompjutere. Kod nas je situacija drugačija, na desetoro ljudi idu četiri kompjutera, ili 0,4 po čoveku, dok u Holandiji, na primer, imaju više od dva kompjutera po glavi stanovnika".

Koliko je kriza uticala na rad Microsofta u Srbiji?

"U prvih pet do šest godina u Srbiji imali smo kontinuiran rast između 30 i 55 odsto, a ove godine beležimo minus 10 odsto, što je tužno, a taj podatak je još gori nego što izgleda na prvi pogled. Sama činjenica da se u IT ne investira onoliko koliko bi trebalo dovoljno govori o efektima krize. Svesni smo da u društvu gde postoje veliki socijalni problemi i koje prolazi kroz tranziciju, IT nikako nije jedan od prioriteta, ali sa druge strane kada bismo se svi više udubili u ovu problematiku i kontinuirano ulagali, imali bismo nužno povećanje zaposlenosti. Imamo silan put ispred nas koji moramo da nadoknadimo". Zbog čega, osim Microsofta, u Srbiji nema nekih drugih velikih svetskih kompanija iz vaše industrije?

"Ne znam šta su konkretni razlozi za to. Iskreno se nadamo da će i druge kompanije doći i otvoriti svoje razvojne centre, jer će to direktno uticati na svest koliko je informatička funkcija bitna".

Ne plašite se konkurencije?

"Ne, naprotiv. Srbija je tržište u razvoju i nama je potrebno još kompanija. Planirali smo da napravimo partnersku konferenciju gde bi naše kuće razgovarale sa američkim. Jedini razlog zbog kog bismo to radili bio je da ubedimo američke kompanije da investiraju u Srbiju, jer je veliki broj njih zainteresovan da se okrene ka trećim tržištima. Verujem da smo mnogo kvalitetnije i bolje tržište od mnogih drugih znatno većih, poput kineskog i indijskog".

Postoji li bojazan da bi razvoj mobilne telefonije i sve veća pristupačnost Google online aplikacijama mogla da proguta desktop računare?

"Svi scenariji su mogući. Niko nije mogao devedesetih, kada je jedan mobilni telefon koštao 10.000 maraka, da vam kaže da će se danas tri mobilna operatera utrkivati oko milionskih pretplatnika na ovom tržištu, niti u ponudama aplikacija, prognoza vremena, klađenja. Niko u tom trenutku nije mogao da anticipira u kom će pravcu da se razvija tehnologija. Jedan ogroman deo aplikacija koje budemo koristili za dve ili tri godine sigurno će biti u jednom tzv. klaudu i verujem da će se to kupovati kao dodatni servis bez potrebe da imate kod sebe fiksni uređaj, odnosno kompjuter.

Biće to verovatno hibridni uređaj sa jednim ekranom kojim ćemo telefonirati, kontrolisati situaciju kod kuće, paliti klimu, kuvati ručak. Malo to futuristički deluje, ali očigledno je da se industrija toliko brzo razvija da se sve te stvari sažimaju na načine koje nismo mogli da predvidimo ranijih godina".