Vaš lični android

Zaista, kupiti HTC Dream odnosno T-mobile G1 bilo je, a i ostalo, skoro nemoguće ako živite u Srbiji. U vreme pojavljivanja zaista odlična sprava sa tek predstavljenim Androidom (u to vreme jedini aparat koji je imao ovaj OS) mogla se kupiti samo u belom svetu, što je podrazumevalo imanje nekoga ko bi to mogao da uradi i nekako dopremi aparat u Srbiju. Telefon je potrebno otključati pošto je, po defaultu, kodiran za određenog operatera, da ne pominjemo garanciju, servis, "rezervne delove" i prateću optremu.

U jednom momentu činilo se da će nam Google omogućiti da dođemo do dotične sprave, stavivši Android Dev Phone 1 na police Android Marketa. Android Dev Phone 1 je ništa drugo do otključan HTC Dream sa cenom od 400 dolara za developere (sve što je potrebno da postate developer je 25 dolara i otvaranje profila), no ipak, Srbije i dalje nema na spisku zemalja iz kojih ga je moguće naručiti. Ako je za utehu, isporuka je besplatna samo za SAD, dok je za ostatak sveta relativno skupa (aparat naručen iz Mađarske, koja nam je najbliža među izlistanim zemljama, sa svim troškovima košta oko 580 dolara).

Magic

Onda se pojavila sledeća generacija "guglfona", koja se oprostila sa mehaničkom tastaturom. HTC Magic (T-Mobile myTouch 3G u SAD) je drugi HTC-ov Android telefon, predstavljen od strane Vodafonea, a kako su stvari tada stajale, srpsko tržište je ponovo ostalo kratko kada su u pitanju Android telefoni. Ipak, Vip je zahvaljujući saradnji sa Vodafoneom omogućio kupovinu ovog telefona, koji je u vreme testiranja bio jedini telefon sa Andridom na srpskom tržištu. U međuvremenu je u Vipovoj režiji stigao je i HTC Hero, dok je Telenor u svoju ponudu uvrstio Samsung Galaxy. MTS u trenutku pisanja teksta nema Android telefone u ponudi. Magica jos uvek nema u Android prodavnici, odnosno još uvek nije najsigurnije da li će G1 ostati sposoban da omogući razvojno okruženje za verzije Androida novije od 1.5, pošto je prema pisanju Engadgeta, 1.5 planirana kao poslednja verzija koja će biti moguća za instalirati na G1. T-mobile je ovo demantovao, doduše ne toliko precizno.

Pre svega, zaboravite na ono što vidite na bilbordima i reklamama za Magic, jer aparat izgleda bolje uživo nego na slikama. Drugim rečima, ukoliko razmatrate ovaj telefon, ne propustite priliku da ga probate, pošto se prvi utisak nakon otvaranja kutije tokom testa sveo na prethodnu rečenicu. Kada smo kod kutije, unutra se pored telefona nalaze upustva i garantni list, punjač, USB kabl za povezivanje sa računarom, slušalice i kožna futrola.

Dimenzije i dizajn kućišta omogućavaju udobno i sigurno držanje i korišćenje telefona. Jači stisak i uvijanje nisu doveli do krckanja koje se ne javlja ni tokom korišćenja. Model koji imali na testu izrađen je u kombinaciji crne sa prednje i zadnje, i sive plastike sa strane. Jedini konektor je HTC-ov ExtUSB i nalazi se sa donje strane aparata. Ispod 3,2-inčnog ekrana nalazi se nekolicina tastera uz "trackball" koji omogućava alternativu dodiru ekrana pri kretanju kroz operativni sistem.

Ekran

Mada su već neko vreme tu, ekrani na dodir se još uvek dele na grupe sa upotrebnim prednostima i manama. Iako nisu jedine, dve grupe ekrana preovladavaju na mainstream telefonima - rezistivni (resistive) i kapacitivni (capacitive). Razlika u konstrukciji je nešto komplikovanija materija, ali se svodi na to da rezistivni ekrani imaju slojeve koji se prilikom dodira spajaju i registruju aktivnost, dok kapacitivni reaguju na statički elektricitet prstiju. U realnom životu, što je mnogo važnije, rezistivni ekrani reaguju na skoro sve što ih dodirne, bilo da se radi o stilusu, noktima ili koži prsta, uz nešto slabiji odziv. Kapacitivni sa druge strane reaguju jedino na kožu prstiju, ali imaju veoma dobar odziv te ostavljaju bolji utisak u svakodnevnom radu. HTC je nedavno najavio patentiranje stilusa za kapacitivne ekrane, ali dok se izum ne dokaže i zaživi, kapacitivni ekrani ostaju jedino "finger friendly". Što se odnosa snaga na tržištu tiče, HTC Android telefoni, Apple iPhone i Palm Pre imaju kapacitivne, a Nokijini touchscreen modeli rezistivne ekrane.

Magic poseduje kapacitivni ekran dijagonale 3,2 inča, rezolucije 320x480 piksela. Jedina mana ovog ekrana zapravo nema veze sa HTC-om, već sa njegovom prirodom. Ukoliko imate duge nokte, korišćenje telefona je znatno otežano, tačnije, što je teže ostvariti kontakt kožom, a ne noktom, toliko će biti teže koristiti ga. Sva je prilika da je to kompromis koji važi za sve kapacitivne ekrane i telefone koji ih imaju, a ogleda se u činjenici da bi mogućnost korišćenja noktiju za dodir dovelo do lošijeg iskustva i znatno manje hitrog odziva, što su mane rezistivnih ekrana. Kao što je već pomenuto, Magic je moguće probati u Vipovim radnjama, te će se zaključak u priči sa ekranom i dugim noktima svesti na to.

Android

O Androidu je vec dovoljno pisano te nema svrhe osvrtati se previše na sam operativni sistem. Magic se isporučuje sa bazičnom instalacijom Androida, za razliku od Heroa na primer. Interfejs je prilično intuitivan za reflekse koji se javljaju prilikom susreta sa ekranom na dodir, pa se pokretima u svim pravcima dobijaju određene akcije. Tako se pomeranjem levo ili desno korisnik kreće kroz radne površine (ima ih tri), prevlačenjem prsta od dna ka sredini ekrana otvara se meni, dok se suprotnom akcijom aktivira površina koja obaveštava korisnika o dešavanjima poput novih poruka, propuštenih poziva, emailova i slično.

Pored uobičajenih aplikacija koje se očekuju da budu prisutne na telefonu (alarm, galerija, kalkulator i ostatak), Magic se isporučuje sa QuickOffcem (čitanje Mirosoft Office fajlova) i PDF čitačem. Intergacija sa Googleovim servisima je, ni malo slučajno, odlična, što podrazumeva email, calendar, mape Google Talk i YouTube. Prilikom prvog pokretanja telefona, sistem nudi podešavanje Google naloga, što će značiti da će telefon biti sinhronizovan sa podacima koji inače postoje na nalogu, uz mogućnost daljeg koriščenja na telefonu pomoću nameskih aplikacija. Zahvaljujuči GPS-u, lociranje na mapama je moguće, dok Street View omogućava bolju detekciju kretanja u saradnji sa ugrađenim digitalnim kompasom.

Instalacija dodatnih programa moguća je putem Android Marketa, u okviru kog se može naći solidan broj besplatnih i programa koji se naplaćuju. Flash Mini za sada ne postoji u verziji za Magic, mada je HTC uspeo da, u saradnji sa Adobeom, opremi Hero podrškom za njega. Kako se da pročitati, Adobe smatra da je Flash na Herou važno dostignuće koje će definisati budućnost ove tehnologije na Androidu.

Ostalo

Iako se radi o telefonu koji nema fizičku tastaturu, HTC je Magic opremio sa 6 tastera uz trackball. Tasteri su prilično korisni, pre svega zato što su neke opcije na sistemu tesno vezane sa njih (taster Menu koji aktivira menije sa okcijama u programima na primer), ali i usled činjenice da je moguće javiti se ili odbiti poziv bez gledanja u ekran na primer. Čini se da je trackball je sa druge strane namenjen korisnicima koji sa rezervom prilaze ekranima na dodir, jer tokom testiranja skoro pa nije bilo potrebe sa njegovim korišćenjem.

Kamera koja se isporučuje uz Magic ima autofokus, rezoluciju od 3,2 megapiksela i nema blic. Vlasnici iole kvalitetnijih foto aparata će nastaviti da ih koriste kao da kamera na Magicu i ne postoji, što u prevodu znači da se u Magicovu kameru ne treba previše nadati. Bluetooth je moguće koristiti sa povezivanje sa periferijama poput slušalica, ali ne i za transfer fajlova, po defaultu. Za sada je za tu svrhu potrebno preuzeti dodatnu aplikaciju.

Jedna od najvećih zamerki vezana je za postojanje samo i jedino ExtUSB priključka, odnosno za nepostojanje 3,5mm audio konektora. Na taj način je korišćenje slučalica koje nisu HTC-ove veoma otežano pošto je potrebno naći adapter koji će ExtUSB premostiti u ulaz koji odgovara standardnom. ExtUSB je kompatibilian za MiniUSB-om u smislu da se razlika pinova koje ExtUSB ima koristi upravo za audio i video.

Procesor unutar Magica obezbeđuje dobvoljno snage za dobre opšte performanse sistema i programa, pa nismo naišli na veće poteškoće tokom testiranja. Telefon poseduje slot za Micro SD karticu kapaciteta do 32GB, dok se uz njega dobija kartica od 2GB. Baterija je izdržala skoro pa tri dana aktivnog korišćenja uz uključen wireless.

Zaključak

Korišćenje Magica tokom testiranja pokazalo je da ova sprava ima dobar potencijal.

Virtuelna tastatura je vrlo dobro osmisljena i nakon kraćeg prilagođavanja postaje laka za korišćenje. Prilikom prvog pokretanja telefona, korisniku se nudi mogućnost vežbanja i upoznavanja sa tehnikama kucanja, što je za preporuku kako onima koji se prvi put sreću sa virtuelnim tastaturama, tako i onima koji migriraju sa nekog drugog telefona i OS-a. Rečnik i sugestije reči tokom kucanja na žalost nemaju puno značaja, jer nema podrške za srpski jezik što bi moglo biti jedna od važnijih stavki na "todo" listama svih koji žele i imaju interesa za afirmacijom Androida kod nas. Telefon detektuje promene položaja, te će se tastatura ali i ostatak funkcija prilagoditi promeni iz vertikalnog u horizontalni.

Kao što je pomenuto, ekran se odlikuje veoma dobrim odzivom i ugođajem korišćenja, uz nepostojanje podrške za multitouch. Sa softverske strane, Magic će zadovoljiti većinu potreba današnjih korisnika, naročito onih koji intenzivno koriste Google servise. Integracija u tom kontekstu je zaista argument više za Magic kada su Google korisnici u pitanju, jer je na tom nivu verovatno neće naći ni na jednoj platformi osim Androida. HTC se potrudio da ugradi i podršku za MS Exchange koja je bila jedan od kritičnih momenata za određeni broj poslovnih korisnika. Kamera i nepostojanje standardnog audio konektora najveći su nedostaci ovog telefona sa hardverske strane. Dobra izrada, dobar ekran i softverska platforma čiji se razvoj i ekspanzija tek očekuju argumetni su u prilog ove sprave. Kako smo saznali, Vip obezbeđuje servis i "rezervne delove" za Magic, pa ukoliko vam menjanje broja, ako niste Vip korisnik nije problem, Magic ne bi trebalo zaobići prilikom odabira novog telefona. Za sada je vrlo teško doneti zaključak da li je Magic najbolji izbor među ponudom Android telefona u Srbiji, s obzirom da je prvi u seriji testova koji nas, nadamo se očekuju.

Sa druge strane, u poređenju sa konkurencijom, koja se manje ili više svodi na Nokijin adut u tom segmentu, 5800 XpressMusic (N97 je prilično skup, 5530 XM još nije stigao, a dok Srbija ne počne da postoji za Apple, poređenje sa iPhoneom će morati da sačeka), HTC je "kraći" kada su kamere (primarna je malo lošija i nema blic, a sekundarne nema) i muzički ugođaj u pitanju, dok su prednosti kada su izrada i kvalitet samog aparata i ekrana u pitanju, na strani HTC-a. Softverski, Android je u ovom trenutku, bolji izbor u odnosu na Symbian za touchscreen aparate (S60v5).