Fajnal-for Evrolige: Slavimo košarku!

petak, 15. maj:
18.00 CSKA – Olimpijakos
21.00 Real Madrid – Fenerbahče

nedelja, 17. maj:
17.00 utakmica za treće mesto
20.00 finale

Novo suočavanje sa noćnom morom

cskabasket.com

Duel CSKA i Olimpijakosa polako postaje evroligaški klasik, pošto će se dva tima sastati na fajnal-foru treći put u poslednje četiri godine.

Poraz iz 2012. naročito je bolan za CSKA – imali su +19 u finalu, a izgubili su flouterom Printezisa na 0,7 sekundi do kraja. Ako je taj poraz bio bolan, onaj iz polufinala 2013. bio je maltene ponižavajući – Moskovljani su ličili na kadetsku ekipu i izgubili su sa 69:52, a Pirejci su potom ponovo postali prvaci Evrope.

Mnogima omiljeno tautološko objašnjenje “istorija je istorija, a sadašnjost je sadašnjost“ ume da bude istinito u sportu, ali u ovom slučaju verovatno nije – dosta je igrača CSKA koji su iskusili gorčinu tih poraza i dosta igrača Olimpijakosa koji su osetili lepotu tih blistavih trijumfa.

Pirejce to iskustvo neće opustiti, oni nisu takvog mentaliteta, ali pitanje je kako će Moskovljani reagovati – da li će im se vezati ruke, kao što je bio slučaj pre dve godine, ili će početi meč odlučnije i motivisanije.

Sada je sa njima Kajl Hajns, čovek koji je prethodna dva puta bio na suprotnoj strani. Upravo je on istakao da je ključ odgovoriti istom merom na Olimpijakosovu agresivnost i ne paničiti, već donositi zrele odluke. Hajns i jeste prototip igrača koji je poslednjih godina hit u Evropi i koji su značajan deo i Olimpijakosove slagalice – sada tog ’andersajz’ momka u reketu sa uspehom igraju Danston i Hanter, a pogotovo se potonji poboljšao kako se sezona bliži kulminaciji.

Snažni Printezis specijalista je za velike utakmice, može i da raširi odbranu šutom, a Brent Petvej igra i spolja i unutra, odličan je skakač i solidan šuter. Kirilenko možda nije sila kakva je nekada bio, ali i dalje radi mnoštvo korisnih stvari na obe strane parketa, tako da CSKA može da parira Olimpijakosu u onome što je jača strana Grka – punjenje reketa, pokretljivost i mogućnost preuzimanja. Voroncevič pod Itudisom igra vrlo dobro, a Moskovljani imaju dimenziju koju Olimpijakos nema – centimetre u reketu. Uz sjajnje asistente u timu, Kaun je mnogo napredovao i dobio na samopouzdanju i u igri leđima, ali videćemo koliko će CSKA uspeti da iskoristi svog 213 cm visokog centra.

Obe ekipe imaju po jedno virtuoza sa loptom – sa jedne strane tu je Vasilis Spanulis, sa druge Miloš Teodosić.

Bili je motorna snaga Olimpijakosa, čovek koji pokreće mašineriju i koji već godinama igra na najvišem nivou. Racionalne pomoćnike ima u Slukasu i Mancarisu, a uprkos lošim igrama u seriji sa Barselonom, Oliver Lafajet pokazao je ove sezone da se ne plaši da preuzme odgovornost. Ekipi je i te kako potrebno i dobro veče za Lodžeskog, a u svojim epizodnim ulogama tu su i mladi Agravanis i Papapetru, kao i Tremel Darden.

Timska odbrana najveća je vrlina Olimpijakosa, to je već svima poznato, i u Pireju se nadaju da će se još jednom ispostaviti tačnom trenerska maksima da “napad dobija utakmice, a odbrana osvaja trofeje“. Na najbolju defanzivu Evrolige ustremiće se najbolji napad sa spomenutim Teodosićem na čelu. Posle gorkih poraza i u dresu Olimpijakosa i u dresu CSKA, Teo napokon želi da postane prvak Evrope. Ove sezone igra najzreliju sezonu u karijeri, šut za tri poena mnogo mu je konstantniji, a na letošnjem Svetskom kupu dokazao je da je kadar da vodi tim do velikih trijumfa.

Međutim, nije samo Teo tu, dubina je jedno od jačih oružja CSKA spolja – Nando de Kolo tokom cele sezone demonstrira klasu, a Soni Vims je izvanredan napadač, i šutom i prodorom. Aron Džekson se u potpunosti udomio u Moskvi i ove sezone ispunjava sve što se od njega traži, a Nikols, Fridzon (pod znakom pitanja zbog povrede) i Markoišvili u stanju su da kazne skupljanje odbrane, kojeg ćemo se sigurno nagledati.

CSKA je favorit, ali to je uloga sa kojom se nisu adekvatno izborili na prethodna tri fajnal-fora. Ipak, i tome jednom mora da dođe kraj, verujem da će Moskovljani sa svojom noćnom morom raskrstiti baš u Madridu.

Može li Željko da začara Kralja?

fenerbahce.org

Za razliku od prošle sezone kada je počeo briljantno i kasnije popustio, Fenerbahče je ove sezone tempirao formu u pravom trenutku – lagano su prošli Top 16 fazu, a onda ’počistili’ šampiona Evrope Makabi u četvrtfinalu.

Fener je plasmanom na fajnal-for već postigao istorijski uspeh, ali ekipa koja na klupi ima najtrofejnijeg evropskog trenera sigurno se neće time zadovoljiti. Upravo će Željko Obradović i njegovo pobedničko iskustvo u ovakvim situacijama biti prednost turskog tima, u odnosu na Pabla Lasa koji je u prethodne dve sezone gubio finalne bitke na mentalnom planu.

Uprkos tome što je Endru Gaudlok mašina za koševe, ključni igrač Fenera ove sezone je Nemanja Bjelica – fizički je ojačao, ’lepak’ je koji povezuje ceo tim i radi na parketu sve što je ekipi potrebno. Noćioni i Rejes su iskusni, prepredeni igrači koji će igrati jaku odbranu i pokušaće na neki način da izbace Bjelicu iz ritma, što može da bude važan mini duel za konačni ishod. Verovatno će i atleta Sloter provesti neko vreme čuvajući Bjelicu.

Na papiru, na poziciji centra Real bi trebalo da ima prednost, ali ni Burusis ni Ajon ne blistaju ove sezone, tako da bi Žorić, Savaš i Erden mogli da izađu na kraj sa njima. Bitka u skoku možda će biti i odlučujuća – obe ekipe imaju izvanredne skakače iz drugog plana, a tu će Feneru posebno od pomoći biti Jan Veseli.

Gaudlok je tokom sezone pokazao sposobnost da pogađa nemoguće šuteve, ali i da uđe u nervozu. Real svakako ima odbrambene adute da ga natera na slabiju partiju – Ljulj može da mu parira brzinom, Rudi bi isto bio dobro rešenje, a nemojte se iznenaditi ako Laso bude menjao čuvare na Gaudloku. Fokus odbrane na Mini Mambi mogli bi da iskoriste ostali, pre svih Bogdan Bogdanović. Srpski bek ove sezone igra raznovrsno, koš mu nije uvek prva opcija, ali znamo da je sposoban da saspe 20 poena i da niže trojke, pogotovo u velikim utakmicama koje ga dodatno inspirišu.

Videćemo i hoće li mladi Sipahi izgoreti i da li će polivalentni Emir Preldžić pokazati sve što zna na najvećoj sceni, što u prošlosti nije bio tako čest slučaj. Zisis je vrlo dobar u odbrani, ume da ’poludi’ i u napadu (videti pod: treća utakmica sa Makabijem) i u svojoj biografiji ima bar petnaestak ovakvih mečeva.

Ipak, i Real ima strahovito jaku spoljnu liniju sa Serhijom Rodrigesom na čelu. Zajedno sa Ljuljom, Ćaćo razigrava ostatak tima, verovatno je najbolji tehničar u Evropi, a po potrebi može i da pogodi za tri poena i da reši prodorom. Ova sezona za nijansu mu je slabija od prethodne, ali neće se buniti što je tako ako se ovaj put završi trofejom u Evroligi.

Ljulj je prvi asistent tima, može i da ubrza i da uspori ritam igre, a Rudi Fernandes je najbolji strelac ekipe i željan je da konačno osvoji trofej Evrolige. Njega će biti veoma teško zaustaviti, a od Rudija se očekuje i da izmisli poene kada ekipi ne ide. Uz to, Real ima igrače koji mogu da iskoriste dodatni prostor – prijalo bi im jedno šutersko veče Džejsija Kerola, tu je i levoruki Kej-Si Rivers, kao i snažni Mačijulis. Mnogo je sitnica koje mogu da reše takav meč, ali Fener ne sme da dozvoli Realu da se rastrči i razmaše po terenu, već da igra staloženo i da proba da unervozi rivala. U tom slučaju treba očekivati neizvesnu završnicu u kojoj odlučuje hrabrost, ali i sreća.

Domaći teren može da bude prednost, ali i ne mora. Ipak, iako ćemo verovatno videti uzbudljiv okršaj, utisak je da je Real za nijansu bliže finalu, 51-49 u procentima.

Nama preostaje samo da uživamo u dve polufinalne i finalnoj utakmici (onu besmislicu za treće mesto još nisu ukinuli) koje su nešto najbolje što Evropa trenutno može da ponudi. Jedva čekamo da počne.

Saša Ozmo (ozmo_sasa)