Mati – legenda i čudak: Osvajao zlata, uništio ga alkohol

Voleo je dramu, pažnju i pobede. Koračao je po najvišem olimpijskom postolju, ali i po zatvorskim ćelijama. Proslavio se letovima sa najznačajnijih svetskih skakaonica, a mlađim generacijama ostao u sećanju po ekscentričnom ponašanju i ekscesima.

Praštalo mu se, međutim, preterivanje van sportske scene, jer je takvih poput njega malo, a zbog olakog shvatanja posledica svojih postupaka, obično ne dočekaju ni četrdesetu.

Pamtićemo ga kao nekarakterističnog antagonistu; čoveka za čiji uspeh se navija uprkos činjenicama i ponekad, zdravom razumu.

#RIPMattiNykänen

*17 July 1963 – +4 February 2019

😢🇫🇮...En voi uskoa sitä ollenkaan...🇫🇮😢#RIPMatti#MattiNykänen #Nykänen#FinnishSkijumper#FlyingFinn#Skijumper pic.twitter.com/JcLSIML4ub

— ☽☥ Sister Moon ☥☾ (@SweetSixteen68) February 4, 2019

Neobična pojava, naizgled klasičnog plavokosog i plavookog Finca, koji je odstupao od svih sportskih normi i klišea, rušila je sterilnu atmosferu ski-skokova. Novinari su se utrkivali u pravljenju bombastičnih naslova koji nisu pominjali njegovih osamnaest zlatnih medalja, od kojih je četiri osvojio na Olimpijskim igrama, prvu 1984. u Sarajevu i naredne tri 1988. u Kalgariju, gde je bio najtrofejniji skakač.

Prvu titulu šampiona sveta, osvojio je sa samo osamnaest godina i svetu najavio izuzetnu karijeru. Očekivanja je opravdao po broju titula, iako je ljubiteljima ski-skokova na pameti dilema da li je mogao više, da je samo bio stabilniji.

Posle Zimskih igara u Kalgariju, njegova sportska karijera pada u zapećak, a prvo mesto preuzimaju ekstremi. Od nedozvoljenih supstanci, do brojnih nestanaka koji su brinuli porodicu i prijatelje; padovi su bili daleko od letova i 46 pobeda na Svetskim kupovima. U penziju je otišao 1991.godine, kada njegov život gubi obrise sporta, čak i za javnost. Tablodima je interesantnije bilo igranje u izvesnom striptiz baru i pevačka karijera nekadašnjeg petostrukog šampiona sveta. Ekscentrični Mati Nikenen, izdao je tri studijska albuma, mahom pod uticajem alkohola. Prvi album iz 1992. sa pesmom "Toples", doneo mu je Zlatnu ploču, dok "Samuraj" iz naredne godine nije doživeo isti uspeh. Pevačkim vodama se vratio na kratko, 2006. albumom "Možda jesam, možda nisam".

Sa novcem, nećete se iznenaditi, nije umeo da barata, pa je više puta bio na ivici finansijske propasti, što je doprinelo njegovim sumanutim postupcima i sve češćem nasilničkom ponašanju. Ženio se pet puta, od toga dva puta sa istom ženom, bogatom naslednicom Mervi Tapolom. Upravo je veza sa njom bila najproblematičnija. Verbalni sukobi su često prerastali u fizičke, a Nikenen je dobio zabranu prilaska. Mervi je kasnije napadao nožem i pokušao da zadavi kaišem od bademantila. U međuvremenu su se ponovo venčali i razveli. Tokom ova dva braka, podneseno je ukupno petnaest zahteva za razvod.

Odavno poznat javnosti po burnom temperamentu i eksplozivnim reakcijama, Nikenen je 2004. uhapšen za pokušaj ubistva, nakon izgubljenog kafanskog takmičenja u izvlačenju prstiju. Osuđen je za napad i proveo dve godine u zatvoru. Ovo je momenat kada bi ga svaki iole ambiciozan novinar povukao za rukav i ubedio u pisanje biografije. Materijala bi bilo za najmanje dve knjige. U nedostatku ovakvog pristupa, nekadašnji zlatni dečak Finske nastavlja da pada, uz povremeni uspon u vidu gostovanja u autorskim emisijama ili sopstvenog programa o kuvanju. Poslednji trezveni uvidi u život problematičnog genija bili su film "Mati" iz 2006. godine i knjiga "Pozdravi iz pakla", četiri godine kasnije.

Iza sebe je ostavio trojicu sinova koji će kroz život odlučiti da li im je otac bio ludak ili legenda.