Venecija, širom otvorenih očiju

Venecija, sa oko 300.000 stanovnika, u sebi nosi neku dramatičnost i teatralnost koja me, kao glumicu, inspiriše, i u kojoj se osećam dobro. Retki su gradovi u kojima imate osećaj da se nalazite u sasvim realnom pozorišnom dekoru. Venecija je upravo takva. Ne možete biti ravnodušni prema njoj. Ona je ekstravagantna, kitnjasta, topla i hladna istovremeno. Nabijena energijom, neumerena i smirujuća, bučna i spokojna. U jednom trenutku nećete više znati da li je obožavate, ili je ne podnosite tako prkosnu, grandioznu i krhku. Sigurna sam da ćete na kraju shvatiti da je volite. Bajkovita, magična, malo oronula, kao stara gospođa kojoj se u očima i po izrazu lica vidi da u sebi čuva bezbroj velikih i malih tajni, i da je nekada davno bila najveličanstvenija.

Uspon i pad republike

Podaci o gradu Veneciji mogu se pratiti od petog veka. Stanovnici ove lagune su najpre izgradili vojvodstvo na čelu sa duždom, dok je za zaštitnika grada proglašen sveti Marko. Venecija je kasnije bila središte Mletačke republike, nezavisnog grada-države koji je postojao od IX do XVIII veka. Mletačka republika je definitivno izbrisana sa mape nakon što ju je 1797. pokorio Napoleon

Uzbuđenje u februaru

Prepoznatljivost i originalnost Venecije nije samo u činjenici da je reč o najčuvenijem svetskom gradu na vodi, u kome kanali zamenjuju ulice, a gondole automobile, već u specifičnom duhu, kome svakako doprinosi i čuveni karneval. Uzbudljivost ovog grada najbolje dolazi do izražaja svakog februara, tokom trajanja tog karnevala. Njegovi začeci mogu se pratiti još od desetog veka, a redovan događaj postao je u renesansi. Posle Napoleonovog osvajanja Venecije 1797. karneval je nakratko bio zabranjen, jer je veliki vojskovođa bio šokiran ekscesima kojima je ovaj hepening pod maskama obilovao. Nema sumnje da u to vreme karnevalska euforija nije poznavala granica, dozvoljavajući, između ostalog, kockanje, seksualne bahanalije, pa čak i krvoločne borbe bikova. Ali, danas je to više porodični događaj u nezaobilaznoj balskoj atmosferi. Venecijanski karneval privlači ljude iz svih krajeva sveta, što kao učesnike, što kao turiste. S obzirom na to da je planetarno popularan, malo je izgubio na autentičnosti i iskonskom venecijanskom karakteru. No, stanovnici grada na vodi vole proslave, baš kao što vole da je njihov grad svetska atrakcija, i otvorenog srca prihvataju goste.

Širom zatvorenih očiju

Nezaobilazni deo karnevala su maske. One su na neki način pokretni simbol Venecije, videćete ih na svakom ćošku i svakako ćete poželeti da jednu ponesete kao suvenir. Naravno, postoji razlika između maski koje se prodaju po ulicama i onih koje se nalaze u specijalizovanim radnjama. Bila sam oduševljena kad sam pronašla malu prodavnicu rukotvorina, koja mi je privukla pogled jer je bila ušuškana među šljaštećim izlozima kraj poznate pijace. A u izlogu ove prodavnice, među maskama, natpis na kome stoji: 'From Eyes wide Shut'. Kasnije saznajem da su se baš tu pravile maske za poznati film 'Širom zatvorenih očiju' Stenlija Kjubrika. Ušla sam u tu čudnu radnjicu, u koju se jedva moglo kročiti od maski okačenih na zidovima, maski koje vise sa plafona i maski koje stoje nagomilane na podu. A među njima čovek koji neumorno pravi još maski, kao da do kraja radnog vremena treba da zatrpa i ono malo preostalog prostora.

Senzacija 2009.

Karneval je čudesno, ponekad opojno vreme oslobađanja. Tokom njega može vam se dogoditi da se, dok pijete espreso u izlogu starog kafea na Trgu svetog Marka, gomila turista munjevito zalepi za izlog i besomučno vas fotografiše. Taman kad pomislite da su vas prepoznali kao nekog slavnog, okrenete se i vidite da iza vas sede Luj XVI i Marija Antoaneta. U Veneciji se kostimirani ljudi tretiraju kao najveće zvezde. Nekada su se maske i kostimi nosili, između ostalog, da bi se tokom tih nekoliko karnevalskih dana kamuflirale klasne razlike. Sam karneval, kao i maske, inspirisani su komedijom del arte, odnosno tradicionalnom italijanskom pozorišnom formom prepunom improvizacije, u kojoj se likovi razlikuju po kostimu i maski, i čije se predstave održavaju na otvorenom. Ove godine karneval u Veneciji održan je od 14. do 24. februara pod tematskim nazivom 'Sensation 2009'.

Novi karakter

Najbolje vreme za posetu Veneciji svakako je upravo u februaru, u vreme karnevala, a najbolji način da se uživa jeste staviti masku i prepustiti se. Veruje se da je tajna i čar nošenja maski u tome da izmislite sebi nov karakter, i kao takvi komunicirate sa drugima - takođe maskiranim. Mislim da maske oslobađaju ljude dajući im priliku da se ponašaju van uobičajnih stega.

Foto-maska

Ja sam do sada u Veneciju išla kao posmatrač, bez maske. Doduše, moja maska jeste, možda, moj fotoaparat, iza kojeg se ponekad krijem, i koji mi omogućava da inkognito priđem ljudima i situacijama. U ulozi fotografa moja hrabrost oživljava, kao na sceni kada bez maske nosim tuđu sudbinu. Pretpostavljam da se ne razlikujem od onih u tradicionalnim maskama, samo što sam sa druge strane objektiva. Ipak, moja glumačka priroda i želja za pažnjom ne daje mi mira. Odlučila sam: sledeći put idem maskirana! Jer, venecijanske maske sakrivaju lice, ali pružaju mogućnost da se otkriju potpuno nove ličnosti, a to je suština Venecije. Otkriti svoju i tuđu suštinu ličnosti, jer čovek je najmanje svoj kada govori u sopstveno ime. 'Dajte mu masku, i reći će vam istinu' - govorio je Oskar Vajld.

Tradicija festivala

Pored festivalske očaravajuće estetike i emotivnog oslobađanja, fantastične i zagonetne arhitekture, i beskrajne vanvremenske romantične atmosfere, Venecija vam pruža i vrhunski umetnički doživljaj. Ovaj grad je domaćin nekoliko prestižnih manifestacija, od kojih su najpoznatije Bijenale i filmski festival, popularna Mostra. Bijenale je izuzetno značajan svetski događaj, posebno na polju savremene umetnosti, a održava se još od 1895, svake druge godine. Mostra se organizuje najčešće krajem avgusta i početkom septembra. Ova filmska smotra je jedna od najstarijih u svetu, a na njoj je najznačajnija nagrada Zlatni lav, inače simbol Venecije.

Topla čokolada

Ono što je nezaobilazno prilikom posete Veneciji, nezavisno od godišnjeg doba, jeste prelazak preko mosta Rijalto, šetnja Trgom svetog Marka i poseta bazilici, obilazak čuvene crkve Santa Marija dela Salute čijom lepotom je, između ostalog, bio očaran i pesnik Laza Kostić. Dok šetate Trgom svetog Marka možete eventualno popiti i najgušću toplu čokoladu, specijalitet kafea 'Quadri' otvorenog još davne 1638. Ovim se spisak mesta koja se moraju posetiti tokom boravka u Venecije ne iscrpljuje. Predlažem vam odlazak do ostrva Murano, čuvenog po ručnoj izradi stakla raznolikih boja, a zatim i obilazak Lida, nekada poznatog mondenskog mesta.

Zamrznuta u vremenu

Ovo je grad u koji se čovek lako zaljubi. Lako je voleti život u Veneciji, tamošnju muziku, slike, arhitekturu, kuhinju, ljude i njihov opušteni i ponosni način življenja. Ali, da biste se zaljubili u Veneciju, morate otići tamo. Makar na jedan dan. Sigurna sam da ćete potom odlučiti da joj dodelite posebno mestu u vašem srcu, jer će vas poseta Veneciji promeniti. I više nikada nijedan grad nećete gledati istim očima, jer ste videli jedan koji živi kroz vekove prkoseći prirodnim silama. Kada vam prolaznost dosadi, Venecija vas čeka zamrznuta u vremenu. Vratićete joj se, u to budite sigurni.

Zanimljivosti

Od Beograda do Venecije stiže se automobilom za oko osam sati. Ukoliko se odlučite za put kolima, preporučujem posetu dvorcu Otočac u Sloveniji, kao i Trstu, starom lučkom gradu sa habsburškim dvorcem Miramare.

Uobičajni vid transporta u Veneciji je vaporeto. To je bus na vodi koji obilazi ceo grad. Egzotičnija varijanta je čuvena gondola, koja je i znatno skuplje prevozno sredstvo. Takođe, postoji i taksi na vodi, u vidu brzih čamaca.

U Veneciji se i mladi ljudi sa skromnijim finansijama mogu snaći. Dobra ideja je odsesti u okolini, na primer u Meštrama. To je lep gradić na deset minuta gradskim autobusom od Venecije. U Meštrama se može naći vrlo pristojan smeštaj u hotelu od tri zvezdice za 70-80 evra za dve osobe. Sličan smeštaj u samoj Veneciji koštao bi vas oko 200 evra. Za večeru u gradu na vodi treba računati sa najmanje 15 evra po osobi, a čuveni espreso košta između tri i po i sedam i po evra - zavisi gde ga pijete.