Pariska umetnička avantura

Na Monmartru

Kada pijete kafu u jednom od boemskih kafea na Monmartru – slikarskom brežuljku, pred vašim očima nastaju slike, dok uživate u atmosferi. Svuda su načičkani slikari, i to odlični, jer se ne dobija lako mesto na Monmartru, i oni stvaraju svoja dela na licu mesta, slikajući portrete ili pariske pejzaže.

Ovo mesto budi asocijacije na velike slikare koji su nekada ovde radili, upijajući isto umetničko raspoloženje i isti vazduh kao i vi sada.

San Šapel

Kada se posetilac popne na gornji sprat crkve San Šapel, crkve od stakla, zatečen je prizorom koji vidi (sećam se jedne žene koja je, čak, ispustila usklik oduševljenja).

To je mesto obojeno i potpuno prožeto šarenom svetlošću koja dolazi sa svih strana, i vi se odjednom nađete u njenom središtu.

Trik je u tome da su zidovi crkve – obojeni stakleni vitraži. Visoki su 15 metara i na njima su oslikane razne mitološke priče (poput neke vrste religioznog stripa).

U San Šapel treba doći u vreme zalaska sunca, kada svetlost prodire na potpuno neočekivan način.

Food, delicious food

Pariz je carstvo dobre hrane. Ne morate mnogo da lutate, ako ste gladni. Možete svratiti u obližnju pekaru i uzeti brioš od kajsija, natopljeno pecivo sa suvim grožđem ili palačinke sa prelivom od kestena. Možete naručiti laganu salatu sa pačetinom, sosom od jabuka i nekim zelenim travčicama u jednom od brojnih restorančića. Slobodno možete naručiti jelo od sastojaka za koje niste nikada čuli i uz to popiti čašu nepoznatog belog vina, nećete pogrešiti.

Per Lašez, groblje

Retko se gde može osetiti toliko duhovna atmosfera, kao na ovom mestu, zaustavljenom u vremenu. To je jedinstven i neočekivano vedar doživljaj.

Na ulazu se dobija mapa da ne biste zalutali, jer su grobnice postavljene prstenasto, u obliku lavirinta. Šetnja među spomenicima velikih ljudi čiji je uticaj kroz vreme dalekosežan, to je nešto posebno. Ovde počiva Džim Morison sa svojom filozofijom apsolutne slobode, kao i Prust koji je u književnosti ovekovečio temu prolaznosti i neuhvatljivosti vremena. Pošto sam ostavila poruke, mogla sam da krenem dalje.

Prvi put u Luvru Prvi ulazak u Luvr pravi je kulturni šok. To kod nekih osoba može da izazove i pravu vrtoglavicu (postoji takozvani „pariski sindrom“, koji najčešće pogađa Japance). Kada se nađeš okružen delima tako velike umetničke snage, to zaista nije nešto što se svakodnevno dešava. Sa sve četiri strane te gledaju Rafael, Prudon, Fragonar, Grojz, Sarden, Pisaro, Bordin, Da Vinčijev Bahus, velika Sfinga u kripti, skulpture grčke starine, usnuli hermafrodit, objects d’art... Mogu se obići temelji srednjovekovnog Luvra i može se prošetati Napoleonovim apartmanom (neki su baš znali da uživaju)... A najimpresivnije deluje velika skulptura boginje Nike sa Samotrake, koja ima najbolje mesto u muzeju. Vidi se iz daljine, i dok joj se lagano približavaš, obuzima te jako umetničko uzbuđenje, u talasima. Razmišljala sam kako bi bilo zavući se u neku sobicu Luvra, i tu zaspati, među svim tim slikama, sa kojih te posmatraju drevne oči...

Muzej erotike na Pigalu

Na Pigalu, kvartu crvenih fenjera, prirodno je da se nađe jedan ovakav muzej. To je ušuškano zdanje, na čijih 5 spratova je smešteno puno smešnih i zanimljivih predmeta, svakodnevno upotrebnih i onih za zabavu, kao i totema, pa čak i ikona. A svima im je zajednički eksplicitni seksualni kontekst. Ovaj muzej nije toliko bitan za kulturno uzdizanje, koliko za popravljenje raspoloženja.

Metro

Pariski metro je pravi simbol multikulturalnosti. Retko gde se može videti takav miks savremenog sveta, i takve nijanse tena, od prozračno svetlog do boje tamne čokolade (i sve međunijanse), kao ovde. Parižani crne kože, ali belačkih crta lica, deca koja cvrkuću i ispuštaju usklike koji asociraju na razne delove sveta, ljudi koji brzo i veselo pričaju, taj život koji kulja i preliva se, to je ono što čini Pariz drugačijim.

Pompidu – Centar za savremenu umetnost

Makar contemporary art ne bila toliko fascinantna kao sve ono što se ima videti u Luvru, šašavu zgradu Pompidu treba posetiti.

Dok Pariz posmatrate sa pokretnih stepenica, vozeći se kroz providne cevi do gornjih spratova muzeja, imate pogled na ogromnu saksiju i plato na kome se smenjuju razni egzotični i ekscentrični muzičari, žongleri i iluzionisti.

Od muzejske postavke, pomenuću samo jednu instalaciju kao primer: morate se nisko sagnuti da biste ušli u muzejsku sobu koja je ispunjena stogovima grubog sukna, a kada ste unutra, zapahne vas jak smrad tog materijala. Instalacija predstavlja težak rad, kojeg ste svesni svim čulima.

Ako se kasnije prošetate platoom, možete sesti na pločnik, kao i svi ostali, i slušati zvuke neobičnih instrumenata. Verovatno će vam neko reći da imate smešnu frizuru i da želi da vas naslika (ili se to samo meni desilo?...).

Lagano uživanje u Luksemburškom parku

Ako želiš zaista da uživaš, samo posmatraj kako to rade Parižani. Oni neće žuriti iz muzeja u muzej poput novokomponovanih turista koji to čine da bi mogli da kažu da su svuda bili.

Između doza svetske kulture, treba svratiti u park i predahnuti. Luksemburški je jedan od većih. U njemu su palata, jezero, skulpture, zanimljiva flora, puno klupa i ležaljki. Svuda unaokolo su solisti ili parovi koji se grle, čitaju ili posmatraju oblake.

Svako se opušteno prepušta ili svojoj ljubavi ili svojoj individualnosti. I niko te ne ometa u tome.

Čudesni Orsej

Neki ljubitelji umetnosti čak više vole Orsej od Luvra. Ovo je muzej čiji glavni deo čine slike impresionista. Ne poznajem osobu kojoj ne prijaju topla dela Monea, Gogena, Van Goga, Tuluz Lotreka, Edgara Dega...

Impresivna zgrada i sama je eksponat – nekada je bila velika železnička stanica, potom napušteno sumorno zdanje, a danas je jedan od najfascinantnijih muzeja.

Izlazak u Parizu... Izgleda recimo ovako: ode se sa prijateljima i poznanicima sa raznih strana sveta na Pont des Art – most umetnosti, koji je od drveta, i onda cela grupica sedne u krugu dole, na sam most, koji je ispunjen sličnim društvima. Iznesu se grickalice i piće, i tako se gostimo, dok posmatramo zalazak sunca, a ispod nas Senom prolaze brodovi. Često se čuje navijačka graja sa batobusa – otvorenih turističkih brodića, i običaj je da se na isti način odgovori. Možemo ostati tu do duboko u noć ili otići na neki koncert na Bastilji, ili svratiti do Marea na jevrejski specijalitet falafel, ili biti deo performansa u ulici Rivoli, ili... Parižani baš znaju da te osvoje umetnošću i da osmisle svakodnevicu.

To možeš naučiti od njih, ako imaš tu sreću da se nađeš u Parizu, a za ostalo ćeš se već snaći...

Pogledajte fotografije finalista konkursa Turista avanturista u nasoj foto galeriji.