Moje putovanje: Sicilija

Darko Matijašević, osnivač kompanije ‘Executive Group’, na najvećem ostrvu u Sredozemnom moru obilazio je šarmantna seoca u kojima kao da je vreme stalo, mesta gde je sniman čuveni film ‘Kum’, uživao u predivnim pejzažima i nepreglednim, zatalasanim žutim poljima u okolini Korleonea, obišao aktivni vulkan Etnu i oduševio se slanim i slatkim đakonijama tamošnje kuhinje

Posle kratkog boravka u Milanu sa velikim nestrpljenjem sam očekivao da sletimo na fascinantnu Siciliju. To najveće ostrvo u Sredozemlju i najgušće naseljen prostor u celoj Italiji, za mene je idilično mesto sa fenomenalnim ruralnim pejzažima koje svi znamo iz filmova o porodici Korleone ili ‘Cinema Paradiso’. Šarmantna seoca sa kafanicama u kojima sedi po dvadesetak starijih muškaraca na rasklimatanim drvenim stolicama, s tipičnim sicilijanskim kačketima, i satima razgovara o ko zna čemu nije filmska izmišljotina, nego scena iz svakodnevnog života meštana. Ovakav ambijent, u kome vreme kao da je stalo, zapravo je u suštinskoj suprotnosti sa predstavama o mafiji i organizovanom kriminalu. Jedva sam čekao da i sam otkrijem intrigantnu Siciliju.

Mesto za umetnike

Sleteli smo u Kataniju, posle Palerma najveći grad na Siciliji, odakle smo otišli za Taorminu, gde smo odseli tokom boravka na ovom čarobnom ostrvu. Taormina je mali turistički grad u pokrajini Mesina, gde su i predivna Eolska ostrva kao i antički grad Milaco. Ima prelepe plaže do kojih se može doći žičarom. Početkom dvadesetog veka grad je postao mesto okupljanja umetnika i intelektualaca. U Taormini se već više od pedeset godina održava i filmski festival.

Kopolina sela

U okolnim sicilijanskim brdima i vrletima, do kojih se stiže uskim i strmim serpentinama, doduše perfektno asfaltiranim putem, nalaze se ljupka sela. Savoka i Forca d’Agro su mesta u kojima su snimane scene iz prvog dela kultnog filma ‘Kum’. U Savoki je snimljena legendarna scena u baru ‘Viteli’, u kojoj Al Paćino razgovara sa budućim tastom, kao i scena venčanja, a u Forca d’Agru početak drugog nastavka kultnog Kopolinog ostvarenja.

Panorama

Darko Matijaševiæ

Najjači utisak sa ovog putovanja je sigurno ta neverovatna atmosfera i duh koji osećate na svakom koraku. Sicilija je ostrvo bogate i jedinstvene kulture, posebno kad su u pitanju umetnost, arhitektura, ali i kulinarstvo. Najviše su mi se svideli predivni pejzaži u okolini Korleonea, nepregledna zatalasana žuta polja isušene trave iza kojih se dižu ogromna stenovita brda, kao i sela načičkana na vrhovima, sa kojih se more i obala vide kao na dlanu, s crkvama i uskim ulicama koje se spuštaju do ribarskih naselja na obali.

Sirakuza

Iako ruralni krajevi privlače turiste koji žele da uživaju u prirodnim lepotama, gradovi Sicilije su, zbog bogate istorije, veoma zanimljivi. Dopala mi se Sirakuza, grad srednje veličine na istočnoj obali, čija su drevna jezgra danas na Uneskovom spisku svetske baštine. Glavni trg Sirakuze, koji me lepotom ostavio bez daha, sa svih strana je opasan velelepnim katedralama i savršeno očuvanim istorijskim zgradama. Sirakuzu su osnovali grčki kolonisti iz Korinta, a s vremenom je postala jedan od najmoćnijih i najbogatijih gradova-država antičkog Mediterana. I dan-danas tamo se može videti očuvan antički amfiteatar kao i druga obeležja helenske kulture.

Samo pravo

Unutrašnjost centralne gradske katedrale u Sirakuzi, podignute na ostacima hrama posvećenog boginji Atini, izuzetno je jednostavna. Ispod katedrale nalaze se praistorijske katakombe koje su danas pretvorene u muzej. Tu su se Sicilijanci skrivali tokom Drugog svetskog rata od vazdušnih napada. Lutajući mračnim hodnicima katakombi gotovo da smo izgubili osećaj gde se nalazimo, ali na svu sreću, put je bio, što bi Italijani rekli ‘sempre dritto’, tako da smo samo nastavili pravo, bez mogućnosti da zalutamo. Posebno nas je fascinirao pogled na pučinu kada smo iz mraka izašli tačno na obalu mora. Veoma je zanimljiv i rezidencijalni kvart sa lavirintom uskih ulica koje krase konopci s prostrtim vešom.

Boja juga

Stanovnici Sicilije su vrlo ljubazni i prijateljski nastrojeni. Veoma su društveni. Gde god da smo prošli, svuda se osećao uticaj arapske i španske kulture, pošto su oni vekovima bili prisutni na Siciliji. Zato i ne čudi što su Italijani sa juga tamne puti, topli i srdačni.

Zli duhovi

Naši prijatelji Italijani su nam rekli da obavezno posetimo Noto, južno od Sirakuze, i nismo se prevarili što smo ih poslušali. Dočekao nas je gradić u svom sjaju obnovljenih građevina (posle velikog zemljotresa koji je zadesio Siciliju 1693), sa prelepim duomom (centralna gradska katedrala) i živopisno ukrašenim terasama. Naime, u južnoj Italiji su koristili likove demonskih izraza i zastrašujućeg izgleda kako bi oterali zle duhove. Zato se na svim terasama u Notu, ali i u drugim gradovima Sicilije, mogu naći pomalo groteskne figure. Poznat po svojoj lepoti i jedinstvenosti i ovaj gradić je proglašen delom svetske baštine od strane Uneska.

Pod vulkanom

Inače, na Siciliji vlada mediteranska klima, koju karakterišu topla proleća i jeseni, vrela leta i blage zime. Na obalnom području, pogotovo na jugozapadu, leta su vrlo suva zbog afričkih struja. Od vrelog pustinjskog vetra koji dolazi iz Sahare moguće su temperature i iznad 45°C. Rekli su nam da je evropski rekord zabeležen baš na Siciliji, u gradu Katenanuova, 10. avgusta 1999, kada se temperatura popela na 48,5°C. S druge strane, tirensko područje i Etna su najhladnija područja na ostrvu. Na najvišim delovima (Etna, Madonije, Nebrodi) česte su obilne snežne padavine. Etna, jedan od najaktivnijih vulkana na svetu, nalazi se na istočnoj obali, blizu Mesine i Katanije. Plodno vulkansko zemljište omogućava razvoj poljoprivrede, s obzirom na to da je tle vrlo pogodno za vinograde i voćnjake, oni se prostiru niz padine i preko široke ravnice u Kataniji na jugu. Pogled sa Etne je neverovatan, a poseban je i doživljaj kada stojite usred vulkanskog kamenja koje leži u snegu, a pri tom ste samo u šortsu i majici.

Opera kao inspiracija

Na Siciliji može da se nađe najraznovrsnija i najkvalitetnija morska hrana, od školjaka i škampa do ribe. Kažu da je tamošnja kuhinja jedna od najstarijih i najsvestranijih u Italiji. Tipično predjelo su arancini, male pečene kuglice pirinča sa kukuruznim mrvicama ili sfinčone - lokalni oblik pice. Tipična testenina iz Palerma je pasta con le sarde, odnosno testenina sa sardinama, a iz Katanije dolazi pasta alla norma, nazvana po poznatoj Belinijevoj operi. Uz pečenu ribu ili meso obično se poslužuje tradicionalna salata s narandžama. Sicilijanski sirevi su raguzano i pekorino sičilijano. Posebnu ulogu među sicilijanskim poslasticama imaju recepti još iz arapskih vremena. Poznata je ukrašena kasato torta, fruta martorana od marcipana, kao i kanoli.