Rurska kulturna metamorfoza 2010

Rurska oblast se definitivno oprašta od prljave prošlosti kada je važila za najveću industrijsku regiju Evrope. U 2010. će se pokazati u novom svetlu kao evropska kulturna prestonica. Istu titulu nosiće mađarski grad Pečuj i turska metropola Istanbul.

Rokada otprilike izgleda ovako: na mestu nekadašnjeg rudnika nikao je muzej; hipermoderan kafić umesto fabrike koksa; danas luksuzni restoran – juče lučki silosi.

Međutim, mnogi i dalje doživljavaju Rur kao glavnu asocijaciju za deponiju starog gvožđa i prljavog vazduha, sinonim za siva i ukaljana radnička naselja, visoke dimnjake, čeličane, površinske kopove i stovarišta. Ako neko i dođe na par dana, to radi isključivo radi biznisa, ako mora.

Do nedavno su ljudi izbegavali Rur u širokom luku, a ako ih put kojim slučajem i navede ovde, onda stopalom iz sve snage na papučicu za gas, i so schnell wie möglich (što je brže moguće) projuriti i pobeći.

Što dalje od zagušljivog prizora sa nakaradnim dimnjacima koji svakodnevno ispljunu užasni oblak dima najprljavijih boja.

Postoje priče među lokalcima da je prljavi vazduh godinama bio najveći neprijatelj za belu odeću. Sav beli veš koji bi se nesrećnim slučajem sušio na terasama, sutradan bi bio prljaviji nego pre pranja.

Danas je nebo opet kao sa naivnih dečijih crteža – nežno plavo sa belim pufnama od oblaka, kao da nikada i nije bilo drugačije.

Toliko mnogo ljudi na tako malom prostoru: Rur sa ukupno 53 grada (većih i manjih) udomio je oko 5 miliona stanovnika.

Rurska oblast se naziva i Kohlenpot, što znači basen uglja. Ta oblast je do pre nekoliko decenija živela isključivo od proizvodnje uglja i čelika.

Tokom šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka, industrija čelika zapala je u krizu zbog konkurencije i dolazi talas strukturne transformacije.

Rezultat saradnje regionalnih muzeja, koncertnih dvorana i drugih kulturnih institucija doveo je do preloma i uspona industrijske arhitekture. Rur postaje centar umetnosti, dizajna i turizma, postaje ekološka zelena površina.

Danas je Rur oblast sa 200 muzeja, 100 kulturnih centara, pozorišta, koncertnih dvorana, 250 festivala i zabavnih manifestacija. To su statistički podaci koji se mogu staviti u rang sa Parizom i Londonom. Rur je postao kulturna metropola, stari klišei polako blede.

Iza starih ograda danas su šetališta i moderne biciklističke staze u dužini od 600 km. Vazduh i reke su znatno pročišćeni – promene vidljive već na prvi pogled. Kultura niče među dimnjacima.

U jednom od gigantskih rezervoara gasa, možete čak naučiti da ronite; to je danas najveći bazen na zatvorenom u Evropi do koga možete doći jedino ukoliko savladate prepreku u vidu spiralnog stepeništa koji se kao zmija uvija uz spoljni zid.

Industrijski muzej Henrichshütte posetiocima otkriva priču o proizvodnji metala i čelika. Jedan i po vek hiljade radnika topilo je čelik u gradu Hattingen. Fabrika je od 1940-1945 bila jedna od vodećih nemačke ratne industrije. Ali, 1987. usled velikog protesta radnika, visoke peći su ugašene zauvek.

Od pre 5 godina železara je zatvorena, mašine se ne pomeraju. Zahvaljujući entuzijazmu direktora muzeja, čitav teren sa visokom peći od 55 m do koga vas izbacuje snaga lifta, još uvek nije zamro. U muzej je investirano 3 miliona eura.

U još nerenoviranim jamama koje su za vreme rata služila kao skloništa, sada su izložene slike i crteži, a u velikoj sali redovno se održavaju koncerti. U istoj toj sali iza ogromnog staklenog zida nalazi se fensi restoran sa modernih enterijerom.

U jednoj mračnoj prostoriji sijaju zvezde i lutaju planete – čudo solarnog sistema, tema velike izložbe koja je otvorena ove godine. A za one koji ne zaziru od visine moguće je lansiranje staklenim liftom ka krovu tornja.

Gore vas čeka neverovatno iskustvo: vrtoglavi pogled na grad Oberhauzen i veliki deo Rurske oblasti. Ako vam se ovo čini suviše sumanutim, opcija su 592 stepenika koja vode ka vrhu.

Jedan od velikih projekata je Schachtzeichen koji predstavlja sponu između sadašnjosti i prošlosti. 400 ogromnih žutih balona napunjenih helijumom dići će se u vazduh. Pričvršćeni na konopcima od 80 m biće privezani uz nekadašnje ulaze u rudničke jame. Sve to u cilju označavanja radikalnih strukturalnih promena kroz koje je Rur prošao tokom proteklih decenija.

Oficijalno otvaranje kulturne prestonice Evrope održava se 9. i 10. januara 2010. u Esenu. Uz moto Wandel durch Kultur – Kultur durch Wandel (promena kroz kulturu, kultura kroz promene).

Ako vas nije oduševio, na primer, posleratni Roterdam, onda ni od gradova Bohum, Esen, Dortmund, Gelzenkirhen nemojte mnogo očekivati.

Siluete dimnjaka i dalje se ocrtavaju, ali možda baš u tome i leži draž industrijsko-futurističke romantike.