Tango - ples strasti u Buenos Ajresu

Istorija tanga, od skromnih početaka do najnovijih uspona, utkana je u velelepnu istoriju Buenos Ajresa.

Strast podzemnog sveta

Iako danas predstavlja simbol glamura i elegancije visokih društvenih krugova, sa ženama obučenim u sjaktave večernje haljine i muškarcima u frakovima, argentinski tango je nastao među najnižim slojevima - u bordelima.

Kada su 80-ih godina 19. veka doseljenici iz Evrope, Afrike i nepoznatih luka pohrlili u predgrađa Buenos Ajresa, mnogi su svraćali u kuće koje su bile na lošem glasu.

Tango je nastao kao ples kojim se „imitira” odnos između prostitutke i njenog svodnika. Nazivi prvih koraka davani su prema imenima iz sveta prostitucije i mnogi su ih smatrali nepristojnim. Ovaj oblik tanga se za nekoliko godina proširio „podzemljem” a u to vreme u muzici se pojavio bandoneon, instrument nalik harmonici, koji je prvobitno korišćen u Nemačkoj na verskim službama u crkvama koje nisu mogle sebi da priušte orgulje.

Smatra se da je Eduardo Arolas zaslužan za preplitanje sudbina bandoneona i tanga u Argentini. On je govorio kako je taj instrument stvoren za sviranje tanga zbog duboko melahnoličnog zvuka sa kojim su imigranti mogli da se poistovete.

Onda je došao Pariz

Sledeće poglavlje u istoriji argentintskog tanga „pisao” je Rikardo Guiraldes, uspešni pesnik, pisac, boem i plejboj iz visokog društva.

1910. otišao je iz Argentine u Evropu. Napisao je pesmu „Tango” u čast plesa i u jednom pomodnom pariskom salonu izveo tango performans. Publika je bila opčarana i tango je tako postao prvi od mnogih latino plesova koji su preplavili Evropu.

Kad je postao popularan u Evropi, prihvatili su ga i visoki društveni krugovi u Argentini. Osvajanje Holivuda Sledeće veliko ime u razvoju tanga bio je filmski star Rudolf Valentino.

U „Četiri jahača apokalipse” (1926) on je igrao gaučosa i plesao tango u širokim farmerkama i kožnim navlakama, dok je držao karanfil u ustima i bič u ruci. To je verovatno najnezaboravnija scena u istoriji argentinskog tanga, koja ni trenutka nije diskreditovana činjenicom da gaučosi nikada nisu igrali tango.

Čak su i potonje tango zvezde bile primorane da igraju obučene kao gaučosi samo da pojačali imidž koji je Valentino stvorio.

Gardel i zlatno doba tanga

Karlos Gardel (1890-1935) je bio zvezda i veliki šampion aregentinskog tanga. Njegov božanstven glas i mačo izgled učinili su ga omiljenim sinom Argentine i reperom za sve buduće generacije. Pošto su u to vreme radio, ploče i film ušli u široku upotrebu, doživeo je svetsku slavu i uveo tango u svoje zlatno doba.

Gardel je tragično nastradao u avionskoj nesreći u Kolumbiji i nakon njegove smrti ova umetnička forma je podeljena na dva glavna pokreta koja su dominirala tada prepunim koncertnim i plesnim dvoranama. Tradicionalni pokret prevodili su Filiberto, D’Arisen, Bigi i De Anhel, dok su evolucionisti bili De Karo, Dia Sari, Troio i Puljeze.

Pjacolin Tango Nuevo

zabaraorg / Flickr.com

Astor Pjacola postao je sledeća velika zvezda tanga. On je imao viziju tanga „pre za uho nego za stopala”. Komponovao je brojne opere, koncerte i muziku za filmove i predstave.

On je utro put za nastanak nove ere tanga. 1920-ih tango rok je postao popularan zahvaljujući albumima poput "Homage to Gardel and Le Opera" benda Lit to Nubia.

Standardna kombinacija violina i kontrabasa zamenjena je rok ritam sekcijom uz električne gitare i sintisajzere. Tango je takođe pravio kombinacije i sa džezom; taj stil predvodio je trio Siglo XX.

Tradicionalni tago održavala je stara garda koju su činili pevač Roberto „Polako” Gojeneče i pijanista Osvaldo Puljeze.

Tango danas

Nakon rastegnute „druge dekadencije tanga” (60-ih i 70-ih), mladi su počeli da ga prihvataju kao deo svoje svakodnevice, ali na svoj način - dajući mu jedinstven karakter, mešajući Pjacolu sa primitivnim bendovima i sa flautom i gitarom, „sklapajući” i „rasklapajući” ga na razne načine.

To vaskrsnuće možda će učiniti ovu umetničku formu moćnijom no ikad. Šta god da se desi, predivni grad Buenos Ajresa ostaje svetski centar tanga.