Umro Alan Rikman, Snejp iz “Harija Potera”

Glumac koji je tumačio brojne uloge u filmovima, između ostalih i u “Umri muški” i u “Hariju Poteru”, umro je u Londonu od kancera.

Rikman, koji je svojim prepoznatljivim glasom igrao neponovljive uloge, svetsku slavu stekao je 1988. kada je igrao zlikovca Hansa Grubera u “Umri muški”. Zanimljivo je da je u filmu njegov brat bio Džeremi Ajrons, a da su naučnici (jedan lingvista i jedan inženjer zvuka) otkrili da kombinacija glasova ta dva glumca predstavlja "idealan muški glas". Inače, uloga zlikovca ponuđena mu je samo dva dana nakon što je došao u Los Anđeles u 42. godini života.

Igrao je i šerifa od Notingema u “Robinu Hudu” iz 1991. i zastrašujućeg Raspućina u istoimenom filmu iz 1995. Rikman je imao i izuzetne glavne uloge. Igrao je čelistu uz Džulijet Stivenson 1991. u romansi “Truly, Madly, Depply”, a četiri godine kasnije bio je časni i skromni pukovnik Brendon u “Razumu i osećajnosti”.

S Emom Tompson je igrao i u “Love, Actually” i televizijskoj drami “The Song of Lunch”.

Svoj rediteljski debi imao je u drami “The Winter Guest” , a prošle godine imao je novu saradnju sa Kejt Vinslet, njegovom koleginicom iz filma “Razum i osećajnost”, u romansi “A Little Chaos”. Manje je poznato da je Rikman najbolje role imao u pozorištu i da je upravo tu u punom sjaju blistao njegov talenat.

Nakon što je diplomirao na Kraljevskoj akademiji dramskih nauka, glumac je preživljavao kao asistent pozorišnih glumaca, pre nego što je našao posao u Kraljevskom Šekspirovom društvu.

Njegova prva snažna uloga došla je1986. u vidu Valmonta, zavodnika u “Les Liasisons Dangereuses” u postavci Kristofera Hemptona.

Tada je zahvaljujući toj ulozi nominovan za nagradu Toni, a njegova koleginica Lindzi Dankan izjavila je da je njegova gluma toliko očarala publiku da su “mnogi odlazili iz pozorišta želeći seks, po mogućnosti sa Alanom Rikmanom”. Njih dvoje ponovo su igrali zajedno i to pod istom rediteljskom palicom 2002. u “Private Lives”, predstavi koja je imala izvođenja i na Brodveju.

Glumio je i Marka Antonija uz Helen Miren u “Kleopatri” Olivije teatra u Londonu i imao glavnu ulogu u Ibzenovom “Džonu Gabrijelu Borkmanu”.

Bio je politički aktivan celoga života. Rekao je da je “rođen s članskom kartom laburista”, a bio je uključen i u brojne humanitarne aktivnosti.

Često je isticao da funkcija umetnosti treba da bude da obrazuje, a ne samo da zabavi. “Talenat je genetska slučajnost, ali i odgovornost”, rekao je jednom.

Sa suprugom Rimom Horton upoznao se dok su bili tinejdžeri. Ona je kasnije postala profesor ekonomije i savetnica u Laburističkoj partiji. Par se venčao tek 2012. iako je zajedno od 1965. godine.

Rikman je bio glumac koji se nije plašio neočekivanog. Pozajmljivao je glas u crtanim filmovima i čak igrao u jednom muzičkom spotu grupe Teksas “In Demand”. Od nedavnih uloga zapažene su bile u “Gambitu” braće Koen (2012) i “The Butler” Lija Danijelsa, gde je igrao Ronalda Regana.

Tek ćemo ga videti u “Eye in the Sky”, trileru o savremenom ratovanju dronovima, koji je prikazan na Filmskom festivalu u Torontu, a pozjamio je glas i gusenici u nastavku “Alise” “Alice Through the Looking Glass” koji će se u bioskopima naći ove godine.

Rikman nikad nije dobio Oskara (osvojio je Zlatni globus, Emi, Baftu i mnoge druge), ali mu to uopšte nije predstavljalo problem.

“Uloge dobijaju nagrade, a ne glumci”, rekao je 2008.

“Glumci su agenti promene. Film, pozorišni komad, muzičko delo ili knjiga su ti koji prave razliku. Oni mogu da promene svet”. Uskoro opširnije...