Vudi Alen: Ko čita, ne skita

“Lovac u žitu”, JD Salinger
“Lovac u žitu” je za mene uvek imao posebno značenje jer sam ga pročitao dok sam bio mlad, sa osamnaestak godina. Podudarao se sa mojim fantazijama o Menhetnu, Ist Sajdu i Njujorku uopšte. Bilo je to veliko olakšanje od svih ostalih knjiga koje sam tada čitao, i za koje sam uvek morao dobro da se pripremam.

Za mene, “Midlmarč” ili “Sentimentalno vaspitanje” su vrsta rada, dok je “Lovac u žitu” čisto uživanje. Teret zabave bio je na autoru, a Salinger je ispunio tu obavezu već u prvoj rečenici. Kada sam bio mlađi, čitanje je bilo nešto što radiš za školu, nešto što radiš kao obavezu ili nešto što radiš ako želiš da izvedeš određeni tip žene. Ali “Lovac u žitu” je bio drugačiji, govorio je mojim žargonom, a atmosfera u njemu je imala veliki emotivni uticaj na mene. Više puta sam ga ponovo čitao i svaki put sam oduševljen.

“Stvarno bluz”, Mezz Mezzrow i Bernard Wolfe
Naučio sam tokom godina, dok sam upoznavao važne džez muzičare koji su poznavali Mezzrowa i ljude o kojima je pisao u knjizi, da su ovi memoari ispunjeni lažnim pričama. Ali su ipak imali veliki utucaj na mene, jer sam učio da budem džez klarinetista, kao Mezzrow, i učio sam da sviram jezik muzike o kojem su on i wolfe pisali. Priča mi je, iako verovatno prepuna smeća, bila primamljiva, jer govori o mnogo muzičara čiji rad poznajem i priznajem, o ulascima i izlascima iz džez kružoka za koje sam znao, kao i o legendarnim pesmama koje su se svirale u legendarnim klubovima. Tako da sam se odlično zabavio čitajući je dok sam gradio svoju strast za džezom. Ali znam da to nije baš dobra, čak ni iskrena knjiga.

“Svet SJ Perelmana”, Sidney Jospeh Perelman
“Najsmešnije biće u mom životu, u bilo kom mediju, stend-ap komediji, televiziji, pozorištu, prozi ili na filmu , jeste SJ Perelman. Raniji radovi su mu malo divlji, ni blizu suptilni ili dobri kao kasniji. Ali, kako se razvijao kroz godine, njegova dela su postajala neumorno senzacionalna.

Postoji mnogo njegovih zbirki koje su ispunjene divnim stvarima. Ova, za koju sam ja napisao predgovor, ima brojne spektakulrane delove. Zbog toga što je urednik sve ređao hronološki, moje mišljenje je da su prva četiri eseja slabija. Kada se dokopate pete priče, on pogodi svoj pravac i u ostataku knjige su apsolutno komične, genijalne priče. Najsmešnije što mogu biti. Mi koji smo odrasli uz Perelmana smatramo da je nemoguće izbeći njegov uticaj. Imao je tako jak, inventivan stil.

“Epitaf malih pobednika”, Joaquim Machado de Assis
Ovu knjigu sam dobio jednog dana poštom. Neko nepoznat iz Brazila poslao mi ju je i napisao: “Ovo će ti se svideti.” Pročtao sam je, pošto je reč o tananom delu. Da je bila deblja knjiga, ne bih je ni čitao.

Bio sam zapanjen time koliko je šarmantna i zabavna bila. Nisam mogao da verujem da je autor živeo tako davno. Pomislili biste da je knjigu napisao juče. Tako je moderna i zabavna. To je veoma, veoma originalno delo. Probudila me je, baš kao i “Lovac u žitu”. Govori o nečemu što ja volim, i to na tako originalan način.

“Elija Kazan: Biografija”, Richard Schickel
Ovo je najbolja knjiga o šoubiznisu koju sam pročitao. Briljantno je napisana, o briljantnom reditelju koji mi je bio veoma značajan tokom odrastanja, pa i kada sam izrastao u reditelja. Schickel razume Kazana, razume Tennessee Williamsa, razume Marlona Branda, razume “Tramvaj zvani želja”. Piše uz veliko poznavanje istorije.

Knjige o šoubiznisu uglavnom ne čitam, jednostavno su neozbiljne i plitke. Ali ovo je izvanredna knjiga. Šta god mislili o Kazanovoj politici, to nema nikakve veze sa činjenicom da je bio odličan reditelj.