Nebrušeni dijamant

Nema liste najznačajnijih, najuticajnijih, i šta ja znam već kakvih albuma, napravljene u protekle četiri decenije, a da se na njoj ne nalaze Beatlesi sa nekoliko svojih dela. I redovno na vrhu, ili tu negde, stajaće Sgt. Pepper. Čak i oni koji ne vole ovu čudesnu liverpulsku četvorku ne usuđuju se da odreknu značaj ove ploče. Za njih same, čitavu generaciju i popularnu muziku i kulturu uopšte. Na četrdesetogodišnjicu od izlaska ovog remek dela o kome su ispisane hiljade impresija i ozbiljnih studija, sada kada se ponovo nalazi visoko na listi najtraženijih izdanja, podsetimo se magije spakovane u četrdesetak minuta...

Kada su Bitlsi 1966. odlučili da više ne nastupaju na koncertima za to su imali više dobrih razloga. Oborili su sve rekorde i tu više nije bilo izazova, s druge strane u naponu autorske energije imali su osećaj da ih oni sputavaju u realizaciji. Prethodno su izdali dva albuma Rubber Soul i Revolver kojima su naznačili pravce kojima žele da se kreću, proširili tradicionalni pojam pop pesme i suočili se sa činjenicom da taj materijal ne mogu da izvedu uživo. Rivalitet između njih i američke grupe Beach Boys koji u to vreme izdaju album Pet Sounds i nešto kasnije jednu od najvažnijih pop pesama uopšte Good Vibrations, dovodi ih do novog pristupa u snimanju i produkciji materijala. Umesto klasičnog načina snimanja gde muzičari praktično "u živo" u studiju sviraju materijal i gde se bira najuspešnija verzija - eksperimenti i dorada pesama, nasnimavanje i kolažiranje postaju njihov uobičajeni način rada.



Kako su sa Pet Sounds dobili "domaći zadatak" Bitlsi su nadahnuto prionuli da na njega odgovore. Početkom 1967. izdaju fantastičan singl Penny Lane/Strawberry Fields Forever i kao fanfarama najavljuju ono što tek treba da usledi. Posle više stotina sati rada u studiju, odnosno nekoliko meseci, 1. juna 1967. izlazi album Sgt. Pepper's Lonely Hearts Club Band. Kao kruna onoga što su apostrofirali na prethodna dva, Peper je označio i odredio dalje tokove i razvoj popularne muzike. U odnosu na ono što mu je prethodilo u okvirima pop muzike čiji je najvažniji proizvod bila singl ploča, sa Narednikom Peperom Bitlsi definitivno raskidaju ukazujući da su njihove težnje kompleksnije i da su u takvim nastojanjima albumi prirodna ali i neophodna forma. Prvi put u popularnoj muzici studio više nije samo mesto za reprodukciju i beleženje unapred pripremljenog materijala, on postaje kreativni prostor za realizaciju eksperimenta i afirmaciju novih tehničkih mogućnosti. Po prvi put pesme su povezane, one se pretapaju jedna u drugu, postaju kompleksnije i predstavljaju unutrašnja interesovanja autora. A ona su se kretala od reakcija na svakodnevni život, do nadrealističkih snoviđenja i eksperimenata na iskustvima avangardne muzike od Berga do Berioa. Kreščendo u finalu poslednje pesme A Day In Life u kome svi instrumenti u simfonijskom orkestru imaju zadatak da u određenom vremenskom intervalu pređu put od najnižih do najviših registara efektna su potvrda takvih nastojanja. Sa Bitlsima pop se uzdiže do nedosegnutih visina - kao nikada ranije spojeni su socijalni komentari, misticizam, psihodelija i avangarda. Na omotu se po prvi put pojavljuju tekstovi pesama čime se naglašava da od tog trenutka oni imaju daleko važniji (gotovo ravnopravan) tretman. Sve je bilo promišljeno i planirano, od pakovanja (omot je realizovao engleski pop art umetnik Piter Blejk) do promocije. Reakcija nije izostala. Do kraja te 1967. Sgt. Pepper se nije skidao sa vrha engleske liste najprodavanijih albuma. A tako će biti i na drugim mestima gde god je bio objavljen.

Četrdeset godina kasnije ovaj album nije samo svedočanstvo o vremenu koje bilo otvoreno, slavilo eksperiment, u kome su posebnost i originalnost predstavljali imperativ, on i dalje zrači nesmanjenim intenzitetom. A to mogu samo - remek dela.