Kraj jedne ere u Nemačkoj: 120 godina nestalo preko noći

Svetski poznati proizvođač pletenog tekstila i trikotaže &quot;Mayer &amp; Cie.&quot; iz malog grada Albstadt-Tailfingen definitivno zatvara vrata nakon 120 godina neprekidnog rada.Kako pi&scaron;e Srpski ugao, bez ijednog ozbiljnog investitora koji bi kompaniju izvukao iz stečaja, fabrika prestaje da postoji, ostavljajući 270 visokokvalifikovanih radnika bez posla, zajedno sa njihovim porodicama i čitav region Zollernalb bez jednog od najvažnijih poslodavaca i simbola lokalne tradicije i ponosa.Kompanija je jo&scaron; u septembru 2025. godine podnela zahtev za stečaj u samoupravi, navodeći već klasičan koktel razloga: drastičan pad globalne tražnje za tekstilnim ma&scaron;inama, eskalaciju trgovinskih tenzija, eksploziju cena energije i neizdrživu konkurenciju iz Kine, Indije i drugih azijskih zemalja koje nude ma&scaron;ine po daleko nižim cenama. Mesecima su se vodili intenzivni pregovori sa potencijalnim kupcima i investitorima &ndash; svi su propali. Stečajni sud je sada formalno otvorio postupak, većina radnika dobija otkaz do početka februara 2026. godine, a poslednje narudžbine dovr&scaron;ava samo mali tim. Posle toga &ndash; potpuna ti&scaron;ina i prazne hale.&quot;Mayer &amp; Cie.&quot; nije bila obična fabrika. To je bila kompanija četvrte generacije porodičnog vlasni&scaron;tva, globalni lider u svojoj uskoj ni&scaron;i, koja je izvozila gotovo 100% proizvoda &scaron;irom sveta. Njene kružne pletilice pokretale su tekstilnu industriju od Evrope preko Azije do Amerike. Zatvaranje znači ne samo gubitak mesečnih plata za 270 porodica, znači i nepovratni nestanak specijalizovanog znanja, ve&scaron;tina i lanca dobavljača koji su godinama živeli upravo od ove fabrike. Lokalna ekonomija već ulazi u lančanu reakciju: dobavljači sirovina, servisne firme, lokalni restorani, prodavnice, zanatlije &ndash; svi će osetiti drastičan pad prometa i prihoda.Ovo nije slučajna nesreća niti izolovani incident.Kako navodi portal Srpski ugao, to je direktna i predvidljiva posledica politike koja je decenijama sistematski žrtvovala tradicionalnu te&scaron;ku industriju zarad apstraktnih zelenih ciljeva, nekontrolisane liberalizacije trgovine i bespogovornog otvaranja trži&scaron;ta jeftinoj azijskoj konkurenciji. Dok Berlin i Brisel forsiraju &quot;strukturnu transformaciju&quot;, &quot;digitalnu budućnost&quot; i &quot;zelenu tranziciju&quot;, realnost na terenu je brutalna i nemilosrdna, stotine hiljada kvalifikovanih radnika ostaje bez posla, nekada&scaron;nja industrijska velesila postepeno se pretvara u muzej sopstvenih proma&scaron;aja, cene energije su eksplodirale, izvoz pada iz godine u godinu, a političari umesto konkretne industrijske politike nude samo prazne fraze o &quot;novim prilikama&quot; i &quot;prekvalifikaciji&quot; koje nikada ne dolaze u obliku realnih re&scaron;enja.Nemačka ma&scaron;inska industrija, pi&scaron;u, tone sve dublje i dublje. Fabrike se zatvaraju jedna za drugom, specijalizovano znanje se nepovratno gubi, a mladi ljudi, oni koji bi trebalo da budu budućnost masovno odlaze u inostranstvo ili biraju potpuno druga zanimanja. Dok elite u Berlinu raspravljaju o klimatskim ciljevima za 2050. godinu, radnici u Albstadtu se pitaju kako će prehraniti decu već u februaru 2026. godine.Pogled redakcije portala Srpski ugao:Kada 120 godina akumuliranog znanja, majstorske ve&scaron;tine, porodičnog ponosa i mukotrpnog rada jednog malog grada nestane gotovo preko noći zbog globalne konkurencije, političke nebrige i ideolo&scaron;kih eksperimenata, postaje kristalno jasno da dana&scaron;nji zapadni kapitalizam vi&scaron;e ne služi svojim ljudima, on ih hladnokrvno žrtvuje zarad profita multinacionalnih korporacija i apstraktnih zelenih agendi. Dok se u Briselu i Berlinu održavaju beskrajne konferencije o &quot;održivoj tranziciji&quot; i &quot;digitalnoj revoluciji&quot;, stvarni proizvođači, zanatlije, inženjeri i obični radnici ostaju bez ikakve stvarne za&scaron;tite, bez strate&scaron;ke industrijske politike i bez ikakvog plana za očuvanje sopstvene tehnolo&scaron;ke i ekonomske nezavisnosti.Ovo nije tranzicija ka boljem sutra. Ovo je sistematsko, plansko uni&scaron;tavanje sopstvene industrijske baze, znanja i srednje klase koja je decenijama bila kičma evropske ekonomije. Svako novo zatvaranje fabrike poput &quot;Mayer &amp; Cie.&quot; nije samo lokalna tragedija &ndash; to je jo&scaron; jedan korak ka demontaži Evrope kao industrijske sile. Pitanje vi&scaron;e nije da li će kontinent preživeti ovu fazu &ndash; već ko će uop&scaron;te ostati da gradi i održava ono malo &scaron;to preostane kada se svi ovi ljudi, njihove porodice i njihovo znanje raspr&scaron;e, odu u penziju ili emigriraju. Vreme praznih obećanja i ideolo&scaron;kih parola je isteklo.

Kraj jedne ere u Nemačkoj: 120 godina nestalo preko noći

0 Komentari