Prikazana "Vrela krv" u Reksu

Atmosfera je na momente bila napeta, ali osim verbalih suprotstavljanja i dobacivanja, incidenata nije bilo. Posle projekcije filma održana je tribina. U pitanju je film Laze Lalića “Vrela krv“, koji pokušava da utvrdi razloge zašto su ekstremno desničarske organizacije ojačale u Srbiji od 2000. godine.

“Ja sam Antonela Riha, pozivam vas da isključite vaše mobilne telefone, da ne ‘navijate’ tokom filma i da stisnete zube jer ono što ćete gledati – boleće vas”, rekla je novinarka B92 najavljujući film.

Na tribini su učestvovale ultradesničarske organizacije, ali i pokret Evropa nema alternativu.

Pristalice "Obraza" i organizacija “1389” i “Nacionalnog stroja” glasno su pozdravljale scene nasilja i netolerancije, ali do većeg sukoba sa neistomišljenicima nije došlo.

Po završetku filma, međutim, svi su se složili da on prikazuje realnu sliku današnjice u Srbiji.

Kada su pre godinu dana autori počeli da snimaju film o neofašističkim i nacionalističkim grupama, prema sopstvenom priznanju, nisu ni pretpostavljali kakav ih posao očekuje.

"Videli smo da je ta pojava, u sklopu svih društvenih okolnosti sve jača. Ti ekstremistički glasovi su sve jači. U podtekstu filma su svakako političari i politika", rekao je Lazar Lalić, autor filma. Posle projekcije održana je i tribina.

Mladen Obradović, Obraz: Ako nas neko napadne verbalno, mi ćemo odgovoriti verbalno; Ako nas neko napadne fizički, mi ćemo odgovoriti fizički.

Antonela Riha: U ovom filmu nismo videli da je iko vas napao.

Obradović: Naravno da niste videli zato što su prikazivani snimci druge sadržine...

Riha: Kažete, na gej-paradi su vas napali?

Obradović: Pa, da. Ako niste znali, sama činjenica da se održava jedna takva nakazna manifestacija predstavlja direktan napad na srpski narod i na sve ono što je sveto i čestito i milome Bogu pristupačno. Naravno da na takav napad treba odgovoriti.

Simon Simonović iz organizacije Evropa nema alternativu i istoričar Milan St. Protić složili su se da postoji razlika između grupacija koje se pojavljuju u filmu i da su neke umerenije od drugih, ali su istakli da je samo postojanje takvih skupina problem celog društva.

"U prošlosti su te ekstremističke leve ideje prednjačile i one su, isto kao i ideje koje stoje nasuprot njima na prvi pogled, snagu svoje argumentacije gradile na nasilju, na sili, na negaciji i zabrani drugačijeg mišljenja, na netoleranciji pa i na jednoj vrsti rasizma", rekao je Milan St. Protić.

"Taj dugogodišnji neslobodni svet u kome smo živeli i za koji smo mislili da je završio svoju istorijsku priču sad se pojavljuje na određeni način i u određenom vidu ponovo", kaže on.

Simon Simonović smatra da država mora da se sistemski obračuna sa ovakvim pojavama. "Još uvek ne postoji zakon o diskriminaciji, koji je kao ideja pokrenut 2005. posle incidenta na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, a ne postoji još uvek ni zakon o nevladinim organizacijama", podsetio je on.

Taj skup, koji je okarakterisan kao manifestacija visokog rizika, obezbeđivale su brojne policijske snage.