Seks industrija na Kosovu

Crveno neonsko osvetljenje iznad ulaska u bar "Najrobi" i tracak svetla
koje se probija kroz prozor sa teskim zastorima diskretno osvetljavaju
ulaz u striptiz klub. Naim, mrsavi Albanac u svojim tridesetim, stoji na
vratima i izgleda kao da se dosadjuje. Kada me je ugledao,  hitro je
preprecio svojim koscatim telom ulaz u bar. "Zao mi je, zenama nije
dozvoljen ulaz," kaze.

Cuvaru na vratima, Naimu, pridruzuje se kolega koji kaze da je posecivao
slicne nocne klubove u Svedskoj. Ovakvu vrstu "zabave" on smatra
pokazateljem dostignutog stepena progresa na Kosovu. "Ono sto cini ovo
mesto posebnim je cinjenica da muskarci cije je prvo putovanje izvan
sopstvenog sela bilo do Stankovca (izbeglicki kamp u Makedoniji) sada mogu
videti striptizete."

Trazim da me puste unutra i kazem da samo zelim da narucim jedno pice za
sankom. Ova taktika ne uspeva, pa pretim da cu se zaliti policiji UN zbog
diskriminacije koja se sprovodi na ulazu u ovaj nocni klub. Naim ne
reaguje. "Sve devojke u klubu su pod ugovorom, ako policija izvrsi raciju
i pronadje lokalne devojke koje neovlasceno rade, imacemo ozbiljnih
problema," kaze on.

"U svakom slucaju, ovo nije mesto za tebe, 'sestro'. Da li uopste imas
predstavu zasto ljudi dolaze ovamo?" Pitanje je bilo retoricko i Naim
verovatno nije ocekivao nikakav odgovor, ali ja sam mu tiho rekla, "Per
kurv'ni?" - sto bi se u lokalnom slengu moglo najbolje prevesti kao "radi
kurvanja".

Naim ne odgovara, ali je naglo pocrveneo u licu. Takva osetljivost bi se
mogla uciniti apsurdnom kod coveka koji radi u klubu u kome gosti mogu za
novac kupiti seksualni odnos sa igracicama. Ipak, ovo je tradicionalno
drustvo. Njemu je verovatno bilo jednako nelagodno da raspravlja o svom
poslu sa jednom albanskom zenom kao sto bi bilo da o tome prica sa svojom
majkom ili sestrom. Naim je verovatno pokusao da opravda posao kojim se
bavi pozivajuci se na cinjenicu da u nocnom klubu rade iskljucivo
strankinje. S obzirom da "uvoze" Rumunke, Moldavke ili Ukrajinke, vlasnici
klubova i njihovo osoblje mogu tvrditi da zapravo stite "nase zene" od
neprijatnog, ali unosnog posla.

Seks industrija, za koju do pre tri godine niko nije ni cuo, sada je
najdinamicnija "poslovna aktivnost" na posleratnom Kosovu, koje je
iskusilo drustvene i socijalne potrese bez presedana neposredno posle
oruzanog sukoba iz 1999. godine. Stanovnistvo pokrajine, koje se tokom
citave decenije suprotstavljalo Milosevicevom rezimu, sada domacin
medjunarodnim mirovnim trupama koje su, izgleda, nepresusan izvor
klijenata za nekih 120 striptiz klubova na Kosovu.

Oko 60 odsto zena koje se bave prostitucijom su iz Moldavije, a ostale su
iz Rumunije i Ukrajine. Medjutim, podaci jedinice za suzbijanje trgovine
belim robljem Medjunarodne organizacije za migracije, IOM, ukazuju da je
70 odsto ovih zena namamljeno u zamku obecanjima o dobro placenom poslu
cistacica, konobarica, bebisiterki ili medicinskih sestara.

Mada je dolazak 45.000 vojnika u okviru medjunarodnih mirovnih trupa
svakako bio kljucan faktor za naglu ekspanziju prostitucije, u
istrazivanju koje je sproveo IOM tim na Kosovu prosle godine, zrtve
trgovaca belim robljem su izjavile da lokalni stanovnici predstavljaju
veci deo klijentele.

Sevdije Ahmeti, aktivista za ljudska prava i direktor Centra za zastitu
zena i dece, CPWC, takodje dovodi u sumnju imidz Kosova kao neokaljanog,
tradicionalistickog drustva u kome belo roblje opsluzuje potrebe
promiskuitetnih stranaca. Tradicionalne albanske porodicne strukture u
okviru koje muskarac prehranjuje i brine se o zenama i deci su polako
pocele da se urusavaju jos pre kosovskog rata, kaze ona.

Mnogi Kosovari su emigrirali u zapadnu Evropu tokom devedesetih da bi
izbegli mobilizaciju i vojnu obavezu ili zaradili devize kojima se
finansirala kosovska "paralelna ekonomija" u vreme kada su Albanci
bojkotovali srpske vlasti ili su bili otpustani s posla u drzavnoj
administraciji i preduzecima. Njihovo odsustvo je izmenilo tradicionalnu
ravnotezu u odnosima dva pola.

Kosovsko drustvo je potom dozivelo traume zbog dogadjaja iz proleca 1999.
godine. Vecina muskaraca nije mogla da zastiti svoje porodice od srpskih
snaga cija je taktika na terenu ukljucivala silovanja kao i grupna
silovanja. Ovo "oruzje" nije bilo upereno samo protiv zena, vec je cilj
bio takodje da se ponize muskarci koji su bili njihovi zastitnici.

Tvrdnje koje iznose lokalni muskarci da kosovske Albanke ne rade u seks
industriji u pokrajini su pod ozbiljnim znakom pitanja. Skloniste, koje je
osnovao CPWC 1996. godine da bi se pruzilo utociste bosanskim zenama koje su silovane tokom rata izmedju 1991. i 1995. godine, pomoglo je stotinama zena iz bivse Jugoslavije, ukljucujuci znacajan broj zena sa Kosova.

Tina, kosovska Albanka koja je zatrazila pomoc u sklonistu za zrtve
silovanja je doslovce bila robinja u mitrovickom nocnom klubu citave dve
godine. Njena klijentela se delila na mestane koji su posecivali klub i
vojno osoblje kojima je "dostavljana" na kontrolnim punktovima i u
kasarnama sirom severnog Kosova.

U praksi, tradicionalisticki stavovi za koje se veruje da "stite" albanske
zene od trgovaca belim robljem zapravo onemogucavaju delotvornu zakonsku
zastitu zrtava.

Jedna tinejdzerka, koja je najpre bila oteta, a potom dozivela grupno
silovanje, nije dobila skoro nikakvu zastitu od pravnog sistema.

Violetu, stara 16 godina, su otela dva mlada Albanca kada se vracala kuci
iz skole pre tri godine. Odveli su je u jedan bar koji su odmah zatvorili
za taj dan. Nakon sto su navukli zavese, otmicari i njihovi prijatelji su
je vise puta silovali. Dopustali su joj da se vrati kuci uvece, ali su
otmicari pretili da ce je osramotiti pred svima ako bilo kome kaze makar i
jednu rec. Violeta se nije usudjivala da kaze svoje roditeljima sta joj se
desilo, a silovanja su se ponovila u vise navrata. Zatrudnela je i
abortirala pre nego sto su njeni otmicari najzad uhapseni. Svedocila je na
sudu protiv njih, ali su oslobodjeni zbog "nedostatka dokaza".

Tri godine posle uzasa koji je prezivela, Violeti su nametnuta rigorozna
ogranicenja. "Moji otmicari setaju kuda god zele, a ja mogu da izlazim
napolje jedino u pratnji moje majke ili oca," kaze ona. "Morala sam da
napustim skolu jer bi me pratili i pitali nastavnike gde sam bila."

Prvi sudija u Violetinom slucaju joj je rekao da bude manje emotivna i da
prestane da place zbog svega sto joj se dogodilo jer je to, ocito, bila
njena greska. Uz podrsku njenih roditelja i Centra za zastitu zena i dece,
Violeta je zatrazila novo sudjenje u pristinskom okruznom sudu. Ipak,
njeno iskustvo ukazuje na cinjenicu da u albanskom drustvu cak i sudije
veruju da se zene svojevoljno prepustaju seksualnim aktivnostima u
razlicitim striptiz klubovima i barovima. Pri tome se previdja cinjenica
da su devojke mozda bile zrtve otmicara ili trgovaca belim robljem.

Urosevac je sumorni grad na jugoistoku Kosova, u blizini makedonske
granice, u kome zivi 130.000 ljudi. Cak i pre rata, ovaj grad je imao losu
reputaciju posto je zbog krijumcarenja narkotika i aktivnosti podzemlja
stekao titulu kosovske prestonice organizovanog kriminala. Ovde je rezim u
nocnim klubovima manje strog u odnosu na Pristinu.

Bilo ko, cak i zena, moze uci u nocne klubove, a reklo bi se da vlasnike
ne brinu previse zakonski propisi ili policija. Cini se da uistinu nemaju
previse razloga za brigu. "U Urosevcu ne mozete tek tako krenuti u racije
po nocnim klubovima," odgovorio je Dzejmi Higins, sef UNMIK-ove jedinice
za suzbijanje sverca i prostitucije, TPIU, kada sam zatrazila dopustenje
da pratim policiju u planiranoj raciji. S obzirom da se radi o centru
organizovanog kriminala, za sveopstu raciju u gradu je neophodno detaljno
planiranje i znacajne policijske snage na terenu - znatno vise nego sto
TPIU ima na raspolaganju, tvrdi Higins.

U predgradju Urosevca se nalazi nocni klub "Madonna", bivsa porodicna kuca
koje je pretvorena u striptiz bar. U jednom uglu su devojke oblacile
bikinije spremajuci se za svoj sou. Posle znaka koji je dao njihov
albanski makro, jedna plavusa koja je plesala na podijumu je ustupila
mesto tamnokosoj devojci koja je zapocela senzualno da se uvija uz baladu
Majkla Dzeksona "Liberian Girl". Klijentela su albanski muskarci, stari i
>mladi, sasvim opusteni i okruzeni grupama strankinja.

Upravo me je ovde doveo jedan stanovnik Urosevca i moj poznanik iz srednje
skole, Gezim. Zamolila sam ga da mi pokaze mesto gde je nameravao da
"naruci" jednu devojku za svog prijatelja koji je, prema Gezimu, ima
"izvesnih problema" u odnosima sa suprotnim polom.

"Stajali smo ispred kluba skoro citavu noc posto smo zavrsili sa plesom,
ali nismo nista mogli da dobijemo," rekao mi je Gezim. "Drugi su vec
pokupili devojke tako da na kraju nije bilo slobodnih zena. Potraznja je
tako velika da ne mislim da bi uopste to sebi mogli da priustimo."

Takodje smo posetili klub "Apaci", koji je ime dobio po cuvenom americkom
borbenom helikopteru, a jedan je od prvih klubova koji je otvorio svoja
vrata posle rata. Opremljen raketama koje probijaju celicni oklop, ovaj
helikopter su vojni analiticari hvalili kao jedino oruzje kojim bi se
moglo spreciti etnicko ciscenje pokrajine koje se sprovodilo uz podrsku
jugoslovenskih tenkova i trupa. Vlasnici kluba nisu promenili ime iako
Amerikanci, na kraju, nisu zeleli da upotrebe "apace". Osim toga, ovi
helikopteri su imali nekoliko incidenata za vreme vojnih vezbi u severnoj
Albaniji. Vlasnici kluba su se verovatno nadali da ce privuci klijentelu
iz americke vojne baze "Bondstil" koja je udaljena cetrnaest kilometara.

Izgleda da je ime kluba uistinu privuklo musterije iz americke baze.
"Vozim i civile i uniformisane ljude u ove klubove," kaze jedan taksi
vozac koji je cekao ispred kluba "Apaci". "Neki su se cak presvlacili u
civilnu odecu u mojim kolima. Naravno, mestani smatraju da je to lose za
ovaj kraj. To bi bio los primer za nase mlade ljude ako bi videli sta se
desava, ali vojnici su vojnici i oni nece ostati u svojoj bazi ako u
blizini postoji nocni klub."

Ispred kluba "Apaci", niz crvenih bozicnih lampica ukrasava ulaz. Unutra
je hodnik koji vodi u striptiz salu oblepljen fotografijama helikoptera.
Do dva sata ujutro, devojke su zavrsile sa plesom. Polugole, nasminkane
striptizete su se pridruzile muskarcima za razlicitim stolovima da bi
ugovorile "posao" za tu noc. S obzirom na snaznu lokalnu podrsku i
nepostojanje odlucnosti medjunarodne zajednice da se preduzme nesto po
ovom pitanju, cini se da ce se prizori poput ovog jos mnogo puta  ponoviti
u opskurnim nocnim klubovima na Kosovu.