Zašto je Krga „hapsio” Đinđića

- Srbija je za četiri godine uspela da se reformiše onoliko koliko je Evropa uspela da je natera. Vojska kao institucija je užasno konzervativna i ona ne može biti avangarda nijednog društva. Možda tehnološki, u nekim sredinama, ali organizaciono i ideoliški nikako. Na žalost, ovde se vojska se često nametala kao ideološki stub društva, što i danas pokušavaju da postignu samozvani reformatori. Poverenje u vojsku jeste veliko, ali je to rezultat zatvorenosti, jer naš narod najviše veruje zatvorenim institucijama, vojsci i crkvi, a najmanje Skupštini, koja je najtransparentnija, kaže Vladan Vlajković Viraga, autor zabranjene knjige «”Vojna tajna” u izdanju Helsinškog odbora za ljudska prava, koja je uzburkala javnost u Srbiji.
Zbog objavljivanja stenograma sa kolegijuma Generalštaba, Vlajković je od 1999. godine do danas zatvaran tri puta, pod optužbom za odavanje vojne tajne, što je međunarodna zajednica oštro osudila. Sam kaže da nije obelodanjivao nikakva operativna saznanja, već samo istinu o tome kako je pravljena ideološka armija.

Prvi logičan potez reforme vojske bio bi...?

- Kadrovske promene! Kada meni kao građaninu general Branko Krga kaže neku informaciju, ja ga pitam odakle mu, a on kaže dao mu je KOS, pa navede sve operativce i spusti to na poslednji nivo, dođete do zaključka da su ti ljudi pratili Vuka Draškovića u Budvi i prikrivali to. Voleo bih da neko pita generala Branka Krgu zašto je tražio da se uhapsi Zoran Đinđić, koji je telom pokušao da spreči ulazak policije u Studio B zajedno sa demonstrantima, a sve to na kolegijumu pred dvadesetak ljudi. I da ga neko konačno pita kakve su to reforme koje sprovodi? Razlika između njega i njegovih prethodnika je samo u broju šapke i boji kose.

Opet dolazimo do kritičnog šestog oktobra, situacije u kojoj ceo DOS zna kakvog su pedigrea ljudi na ključnim pozicijama u vojsci, MUP, SDB, a niko prstom da mrdne?

- Da, znali su. Međutim, od milion ljudi možda je deset odsto zaista znalo šta nas čeka i šta treba da uradimo da bismo postali normalni. Ostatak je došao zato što mu je dogorelo do noktiju, ali na mestu Miloševića nisu želeli da vide drugog čoveka, nego istog koji ih neće tući. Postiglo se da danas imamo sofisticiraniji nacionalizam, sofisticiranije ludake koji nas lakše prevode žedne preko vode. Sada neće ubijati na Ibarskoj magistrali, ali će biti podjednako pogubni.

Koliko su vlast i vojska posle Miloševića (p)ostale licemerne?

- Posle hapšenja moje knjige i nedvosmislenog signala vojske da će biti hapšen svako ko bude razmišljao drugačije od njih i govorio šta su sve radili, objavljuju se dela Radovana Karadžića, Mire Marković i Mirka Marjanovića. Užasno je živeti u Srbiji koja je Meka za zločince, gde čak iz Republike Srpske ljudi traže utočiše. Isti oni koji su zakopavali Albance šetaće se sutra sa našom decom i to je problem – šta će biti sa Srbijom za 20 godina.

Vojska pomaže haške optuženike?

- Mogu samo da navodim materijalne dokaze iz knjige, ali vojska se nije gadila optuženika, nijednog momenta. Zašto su Boris Tadić i Krga posetili Veselina Šljivančanina u zatvoru, a ne mene? To je posao za sudiju, a ne ministra odbrane i načelnika Generalštaba, koji se spustio na nedopustiv nivo. Zašto ne pođemo drugim pristupom, da ljudi u Hag ne idu zato što moraju, već zato što su za nešto osumnjičeni. Na prvom kolegijumu posle 5. oktobra upravo je Branko Krga napravio matricu delovanja vojske do danas. Izdejstvovao je da se oficiri se ne smeju dirati. To je Sveto pismo i Vojislav Koštunica je to prihvatio. I dokle nas je dovela ta dvosmerna saradnja – da kada kažete u Evropi da ste iz Srbije, ljudi se pomere dva koraka od vas. Mene samo interesuje kako izgleda susret Tadića sa Đinđićevom porodicom, kada se pre podne vidi sa Krgom u kabinetu, a posle sa njima.

Karla del Ponte je u izveštaju Savetu bezbednosti UN vladu Srbije, i Koštunicu lično, negativno ocenila. Vaš komentar?

- Nije ona rekla ništa novo, a i to je rekla s užasnim zakašnjenjem. To se znalo 7. oktobra 2000. Kada su nam sva vrata u Evropi bila otvorena, mi smo odlučili da branimo negativce, žrtvujemo milione ljudi i donesemo zakon o pomoći haškim optuženicima. Državljanstva su se delila telefonskim pozivima preko Drine. Ne bi me začudilo kada bi Ante Gotovina bio u Srbiji. Podneli smo krivične prijave zbog ometanja rada televizija za šta postoje materijalni dokazi. Na kolegijumu koji sam objavio Nebojša Pavković, Rade Marković i ekipa satirali su slobodnu misao u Srbiji, trošeći naš novac. Jedan od tih ljudi, pukovnik Radovanović, sada je general u Beču zadužen za saradnju, odnosno nesaradnju sa OEBS-om. Zar je moguće da naši ljudi misle da OEBS to ne zna, da nas Evropi približava takav čovek?

Premijer Koštunica smatra da bi nova izručenja, pre svega četiri generala, ugrozila bezbednost zemlje.

- Mislim da više ni on ne veruje u to. Ne postoji izazivanje veće nestabilnosti od ovog što oni sad rade. Stabilnost zavisi od tih pet, šest ljudi koji treba da naprave konsezus, kojeg nema. Koga interesuje da li će Pavković biti isporučen, kada smo predsednika isporučili. Posle topa puška se ne čuje. Moja jedina nada je da će se na nekom desnom bloku pojaviti neko, kao Ivo Sanader u Hrvatskoj, ko će desničarstvo ispoljiti isključivo ljubavlju prema svom narodu.

Kako je moguće da vojska deklarativno drži kurs prema evroatlantskim integracijama, usklađuje oružje i uniforme sa NATO modelima, a istovremeno se grčevito odupire reformi i civilnoj kontroli?

- Koncept odbrane i brojnost ljudi definišu tehnologija i politika – šta država kani sa vojskom. Ako su nam ostali isti generali i isto brojno stanje, znači da je i politika ista. Problem nije u puškama i uniformama, već u reformi svesti i pravljenju doktrinarnih dokumenata koji će odgovarati 21. veku. Đinđić nije imao dovoljno podrške da 2000. pošalje 5.000 ljudi u inostranstvo na školovanje, da stvorimo kompatibilne oficire koji će pratiti svetske tokove. Ovako, mi smo vrlo blizu da se problem Srbije reši kao u BiH – bezbednosno. Mi ćemo vrlo brzo postati jalovi, nikoga nećemo moći da ugrozimo u regionu, jer će svi biti u Partnerstvu za mir. Imali smo kadrovsko prebacivanje jedinica bez promene brojnog stanja.
Ja ne znam nijednog pukovnika koji je ostao bez posla. Kapetan svojim činom automatski dobija svoj rang u vojsci, a da li nešto zna, da li je pijanica, to više nikog ne interesuje. Bio pukovnik doktor, ili bez završene komandno-štabne akademije unapređen po političkoj liniji (kakvih imamo dosta), obojica imaju istu platu. Neki ne znaju ni gde im je radno mesto, niti šta rade. Naša zemlja više nema bezbednosne izazove kao ranije, ali se struktura vojske uopšte ne menja. Krga je decembra 2001. godine imao 42 godine radnog staža, Branko Petrović 54! I onda mi branimo tezu da on ne može da ode u penziju. Pritom se mladi kapetani koji nekom zasmetaju šalju u penziju sa 20 godina staža.

Za ubistvo Zorana Đinđića krivica je prvo pala na Zemunski klan, međutim kako suđenje odmiče vojska se sve više upliće u taj i druge slučajeve koji čekaju rasplet.

- Tačno, ali moramo imati u vidu da je posle 5. oktobra drvlje i kamenje svaljeno na SDB potpuno opravdano, a mi smo, opet mitomanski, držali vojsku iznad svega. Uredbom Vlade Srbije o delimičnom otvaranju dosijea SDB, svi su zaboravili da je vojska tu imala presudnu ulogu ne 15, već 60 godina. Druga strana medalje je činjenica da je vojska jedina institucija koja je imala sudsku, zakonodavnu i izvršnu vlast. Tako je imala mnogo bolji način zaštite od MUP-a. Kada dođete do podatka da je vojska dala helikopter kriminalcima – tu se vrata zatvaraju. Ona dalje preuzima istragu, a kako to vodi vidimo i sami. Kada sam visokim oficiru KOS-a rekao da ću objaviti ovu knjigu, on je rekao da već imaju 34 krivične prijave protiv Nebojše Pavkovića i niko ih ne procesuira.
Vojni sud, kakav jeste, služio je samo za zaštitu lika i dela pojedinih generala. I uvek je on posle odlazaka načelnika Generalštaba hapsio te ljude. I Krga treba da je zahvalan što će vojni sud prestati da radi, jer će ga uhapsiti posle dve godine. Samo da se napravi mala istorijska distanca.

Ima li šanse da civilna kontrola vojske pusti korenje u Srbiji?

- Vojska je alergična na civile, to se vidi i u slučaju pogibije vojnika na Topčideru. Neki novi koncpet predviđa da se 40.000 civila izbaci iz vojske, iako mislim da bi to moralo da se uradi proporcionalno. Zar da odbacujem lekare sa VMA i mehaničare koji popravljaju tenkove? Nisu civili zalutati u vojsku, već su podneli njenu golgotu zajedno sa njom. A imaju manje plate, diskriminisani su prilikom dodele stanova, stalno ih kinje i još hoće da ih izbace napolje, kao da su civilna lica kriva za stanje u kom se armija nalazi.

Rad u mesnoj zajednici presudan

U SFRJ izvoz oružja bio je vrlo unosna grana proizvodnje, možemo li povratiti staru slavu?
- Možemo, ali moramo ući u globalni sistem bezbednosti, čija svrha nije bezbednost sama po sebi već i tržište. Velika Britanija danas ima manje tenkova nego SCG, a probajte da je napadnete. Probajte čak Sloveniju da napadnete, koja nema skoro ništa. Tamo su svi oficiri ugovorci. Nema više stalnih radnih mesta, sve zavisi od sposobnosti i kvaliteta. Kod nas, 25 službenih ocena koja sam imao u vojsci samo dve ili tri su se odnosile na stručnost, a ostale na rad u mesnoj zajednici, urednost i drugo.