Penzija posle jednog mandata

Predloženi zakon o Narodnoj skupštini Srbije uvodi privilegije za narodne poslanike s obzirom na to da izabranicima naroda omogućava da za vreme trajanja jednog mandata steknu i penziju. Tako bi poslanik kome prestane mandat stekao pravo na penziju ukoliko ima najmanje 20 godina staža i 50 godina života.

Tumačeći predloženi zakon o Narodnoj skupštini, koji reguliše poseban status samostalnih narodnih poslanika i koji bi trebalo da bude usvojen do Nove godine, izvršni direktor „Transparensi Srbija” Nemanja Nenadić kaže da bi, ako se već propisuju privilegije za narodne poslanike trebalo, pri tom, voditi računa o tome da one budu u skladu sa obavezama kako za vreme trajanja mandata, tako i posle njegovog isteka. On ističe da predloženi zakon ne bi trebalo posmatrati odvojeno od Zakona o sprečavanju sukoba interesa koji predviđa određena, doduše blaža ograničenja u obavljanju dodatnih funkcija poslanika u odnosu na nosioce izvršne vlasti. Na primer, poslanik može biti član upravnog odbora javnog preduzeća, a ministru to nije omogućeno.

Saradnik Instituta za političke studije Miodrag Radojević kaže da je predloženi zakon koji određuje poseban status poslanika u Narodnoj skupštini, po svoj prilici, sličan Zakonu o predsedniku Republike, po kojem su, najpre, bile predviđene velike beneficije za bivše predsednike, a potom su one, posle snažnog pritiska javnosti, delimično ukinute, poput prava na korišćenje službenog vozila.

Povratno dejstvo

Radojević smatra da su politički cilj i namera predlagača da se poslanicima obezbedi što više privilegija, time što će zaštititi svoj položaj i nakon isteka mandata, budući da se približavaju vanredni parlamentarni izbori.

Republički zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju ovu oblast uopšteno reguliše i, u skladu s tim, formalno-pravno može se doneti poseban zakon, „leks specijalis”, kojim se izuzimaju poslanici i daju im se neka posebna prava. Predlog Administrativnog odbora republičke skupštine koji daje pravo na sticanje penzije svim bivšim poslanicima koji su taj status imali od početka uvođenja višestranačja, po svoj prilici, najviše je sporan. Posebno retroaktivnost za sticanje penzije.

Kako objašnjava Radojević, prema Ustavu, Zakon o penzijsko-invalidskom osiguranju ne može imati retroaktivno dejstvo, ali dopušteno je da pojedine odredbe zakona imaju povratno dejstvo. „Prigovor da novi zakon daje pravo na penziju i svim bivšim poslanicima od uvođenja višestranačja je neosnovan, s obzirom na to da jedna promenjena odredba zakona može imati povratno dejstvo”, kaže Radojević.

Na brojnim sednicima Administrativnog odbora mnogo puta je isticano da pojedini građani koji su bili poslanici u dva mandata, a potom nisu imali nikakav posao, a uz to se i teško razboleli, nisu mogli ni da se zaposle, niti da se penzionišu. Bilo je i predloga da se urade socijalne karte za bivše poslanike, od kojih mnogi, kako se moglo čuti, „žive ispod životnog minimuma“.

Specifični uslovi

Po rečima direktora Fonda za razvoj demokratije Milenka Radića, predlog zakona o samostalnom statusu poslanika u Narodnoj skupštini u skladu je sa Ustavom i postojećim zakonskim propisima na osnovu kojih se može izdvojiti određena kategorija građana zbog specifičnih uslova rada i nadležnosti (poput zaposlenih u vojsci, miliciji, saobraćaju, SMIP-u). Teoretski, poslanici bi mogli da imaju privilegovan status, ali pod određenim uslovima. Radić predlaže da se uvede evidencija o poslanicima o tome koliko i kako rade, zatim da li glasaju samostalno ili poštujući stranačku disciplinu, odnosno da li, eventualno, daju glas za neki zakonski predlog koji je suprotan onome što su građanima obećali u predizbornoj kampanji. Trebalo bi registrovati prisustvo poslanika na sednicama Narodne skupštine. „Da li će isti status imati oni koji nikada nisu napustili skupštinsku salu kao i oni koji su sedeli u poslaničkom bifeu, ili su bili u Bodrumu, Solunu ili negde drugo”, pita Radić.

Iako ne osporava pravo na to da se donese poseban zakon koji bi regulisao status poslanika u srpskom parlamentu, on zamera zakonodavcima što prilikom razmatranja ovog predloga nisu uzeli u obzir tešku ekonomsko-socijalnu situaciju u zemlji, probleme sa deficitom budžeta i tome slično. „Da li će tako jednoglasno usvojiti novi ustav kao što su usvojili predlog o privilegijama poslanika. Zakonodavci su se ponašali, po svoj prilici, tako što su razmišljali da najpre obezbede sebe, pa im ne smeta da po ’Miloševićevom Ustavu’ obezbede penzije i ostale privilegije, a stalna je povika da taj ustav treba menjati”, konstatuje Radić.

Najveće beneficije

Po Zakonu o penzijskom i invalidskom osiguranju beneficirani radni staž kao i odlazak u penziju pod povoljnijim uslovima mogu da koriste kategorije zaposlenih koji rade pod teškim, opasnim po zdravlje i štetnim uslovima i čim navrše 53 godine života i 20, odnosno 15 godina staža stiču pravo na penziju.

Najveće beneficije imaju piloti, balerine, rudari. Po zakonu, oni imaju pravo na 50 odsto beneficiranog radnog staža. To znači da za 12 godina aktivnog rada dobiju 18 godina beneficiranog staža.

Ministarstvo za rad nema stav

Pokušaj da od Ministarstva za rad, zapošljavanje i socijalnu politiku dobijemo komentar na predlog Administrativnog odbora Narodne skupštine da se poslanicima omogući da dobiju penziju po posebnim i povoljnijim uslovima i od pilota i rudara, bio je neuspešan.

Prvo su nam rekli da Ministarstvo o tome još nije zauzelo stav i da će naknadno ministar Slobodan Lalović putem saopštenja izneti svoje mišljenje o predlogu koji uvodi posebne beneficije za poslanike, a koji je izazvao burna reagovanja u javnosti, s obzirom na to da vlada uverenje da su poslanici već u privilegovanom položaju. Poslanici, pored plate imaju pravo na dodatak, naknadu troškova za službena putovanja, ishranu, regres, za odvojen život, zakup stana, naknadu za korišćenje automobila dok zaseda parlament…