Bucko nije zdrav

Čak 13,2 odsto dece predškolskog uzrasta, znači koja još nisu krenula u školu, ima višak kilograma. U rastu zaostaje 2,2 odsto dece uzrasta do sedam godina, a nedovoljno je uhranjeno 1,7 odsto malih ispitanika. Ovo su samo neki od zabrinjavajućih podataka nedavno saopštenih javnosti, do kojih se došlo zahvaljujući projektu„Praćenje rasta i razvoja dece u Srbiji”, koji je finansirala kancelarija UNICEF-a u Beogradu.

Naročitu pažnju je izazvao podatak da svako treće dete nema tri osnovna obroka u toku dana, a samo 21 odsto pije dovoljno mleka.

Ishrana dece je, kako je predstavljajući rezultate projekta izjavila profesorka dr Ivanka Gajić, direktorka Instituta za zaštitu zdravlja Srbije „Milan Jovanović Batut”, blago rečeno nepravilna, sa velikim unosom zasićenih masti i ugljenih hidrata i nedovoljnim unosom voća i povrća.

Ovo su rezultati dobijeni na osnovu pregleda 200.000 dece predškolskog uzrasta, a deo su druge faze projekta kojim rukovodi Institut „Batut”, uz finansijsku pomoć UNICEF-a.

U školu bez sendviča

Ono što je za lekare gojazno, a za mame i bake slatko i bucmasto dete, potencijalno predstavlja problem koji će se i te kako odraziti na zdravlje školarca, a potom adolescenta i odraslog čoveka. Dr Oliver Petrović, konsultant kancelarije UNICEF-a u Beogradu, potvrđuje da je kod nas gojaznost najveći problem u predškolskom uzrastu, dok u školskom preovlađuje pothranjenost, a gojaznost se održava u sličnom procentu. Za „Politiku” dr Petrović objašnjava kako ovo istraživanje ne može da odgovori da li podatak da trećina dece nema tri obroka na dan ima veze sa siromaštvom. Ipak, u odnosu na 2000. godinu, zaustavljen je negativan trend porasta pothranjenosti i zaostajanja u rastu, što su inače neki bazični uzroci i pokazatelji niskog životnog standarda i loših uslova života.

Primarijus dr Milijana Simonović, pedijatar Doma zdravlja Palilula, koja je sa mališanima u svakodnevnom kontaktu, smatra da to što neki mališani nemaju tri obroka nije toliko u vezi sa siromaštvom, koliko sa našim odnosnom prema hrani, deci, redu u porodici... Zdrava ishrana ne mora biti skupa. Smatra da se uvek može naći novca za hleb sa margarinom ili namazom od povrća, kao što se, umesto banana i čokolade, može ponuditi jabuka. U školu, podseća u razgovoru za „Politiku” doktorka Simonović, deca ne nose kao nekada užinu, jer se roditelj nije setio da je spremi svom detetu, ali i zato što je dete iz nekog razloga sramota da jede sendvič. S druge strane, u velikom broju škola ne postoji, kao nekada, mogućnost da se dete pretplati na užinu ili obrok.

Deca se hrane – po svom

– Velika je istina da roditelji puštaju decu da rade, žive i hrane se – po svom. Neke mame i babe bukvalno se dodvoravaju deci i daju im ono za čim sama posežu, a to su prvenstveno slatkiši. Školska deca nam ustaju u podne i želudac im se nije ni „probudio” za doručak. Činjenica je da ima dosta gojazne male dece, jer kod nas i dan-danas preovladava mišljenje da je debelo dete zdravo dete, a gojazna deca u velikom procentu nastavljaju da nose višak kilograma i kada porastu – kaže dr Milijana Simonović.

Dojenje je, takođe podseća doktorka Simonović, uvek prva stepenica protiv gojaznosti. Dete koje sisa ne može pojesti previše, dok se deca koja se hrane na flašicu lako motivišu za još, jer hrana teče sama, dok se pri dojenju beba napreže i popije taman koliko joj treba.

Dr Oliver Petrović iz UNICEF-a smatra da će se izradom nacionalnih tablica rasta i razvoja dobiti vrlo egzaktni podaci i mogućnost da se prate rast i razvoj dece, a time da se utiče na vreme dok se ne ispolje poremećaji.

UNICEF je za projekat „Praćenje rasta i razvoja dece u Srbiji” do sada, po Petrovićevim rečima, izdvojio oko 200.000 dolara, od čega je 98.000 otišlo za nabavku opreme koja je pomogla da se u domovima zdravlja obavi ovo istraživanje. Od tih para kupljene su vage za merenje, visinometri, stetoskopi... Ostatak novca je uložen u edukaciju zdravstvenih radnika i pravljenje softvera i nacionalnih karti rasta. Trogodišnji projekat je započet 2002. godine i UNICEF je, kaže, Petrović, bio najviše zainteresovan za zdravlje predškolske dece, jer su ona najosetljiviji deo stanovništva. Takođe, vrlo je bitno da se svi propusti i poremećaji u rastu i razvoju dete otkriju do druge godine života čime se dobija mogućnost da se reaguje i otklone nedostaci i teška oboljenja. Za neke bolesti je faktor vreme presudan.

U sledećoj fazi projekat će se više baviti školskom decom, a svi lični podaci o pregledima i kontrolama biće sistematizovani na jednom mestu i moći će da se uporede sa međunarodnim tablicama rasta i razvoja.