Amerikanci biraju Kongres

Očekuje se pobeda Republikanske stranke, što će znatno otežati poslednje dve godine mandata predsednika Baraka Obame.

Na izborima se biraju kandidati za svih 435 mesta u Predstavničkom domu, 36 guvernera i 33 člana Senata. Trenutno republikanci imaju većinu u Predstavničkom domu, dok demokrate s dva njima naklonjena nezavisna senatora imaju većinu u Senatu, ali se očekuje da će posle današnjeg glasanja izgubiti većinu i u tom domu.

Izbori za Predstavnički dom se održavaju na sredini mandata predsednika, zbog čega se zovu međuizbori.

Pored članova Predstavničkog doma kojima mandat traje četiri godine, na tim izborima se bira trećina članova Senata kojima mandat traje šest godina. Izbori za trećinu Senata održavaju se svake druge godine.

Ako republikanci, kako predviđaju istraživanja javnog mnjenja, osvoje većinu u Senatu, Obami će biti veoma teško da u poslednje dve godine svog mandata kroz Kongres progura zakone koje podržavaju demokrate.

Test o Obami

Foto: Beta/AP

Po mišljenju analitičara, izbori će biti svojevrstan pokazatelj raspoloženja birača prema dosadašnjoj politici predsednika Baraka Obame.

Amerikanci na ovim izborima, poznatim i kao međuizbori, jer se održavaju na polovini predsedničkog mandata, biraju 435 članova Predstavničkog doma, 36 članova od 100 članova Senata i guvernere 36 od 50 saveznih država.

S obzirom na to da se očekuje da će republikanci zadržati kontrolu u Predstavničkom domu, sve oči su uprte u trku za Senat, koji je dosad bio pod dominacijom demokrata.

Republikanci su, kako prenosi Glas Amerike, u predizbornoj kampanji pokušavali da iskoriste pad popularnosti Obame i njegove politike kako bi zadržali kontrolu u Predstavničkom domu i osvojili većinu u Senatu.

Ako bi se to dogodilo, predsednika Obamu u poslednje dve godine drugog predsedničkog mandata i njegove demokrate očekuje niz nimalo lakih izazova.

Kako navodi Rojters, ankete Ipsosa krajem oktobra pokazuju da samo 38 odsto Amerikanaca podržava Obaminu politiku, dok je čak 56 njih ne odobrava.

Takođe, samo 24 odsto građana misli da je Amerika na dobrom putu, dok 61 odsto njih veruje da se kreće u pogrešnom pravcu.

Analitičari su saglasni da bi pobeda republikanaca u Senatu poremetila ravnotežu moći u Vašingtonu.

"U slučaju da i u Senatu republikanci budu u većini, za Obamu će biti mnogo teže nego do sada da sarađuje sa Kongresom i ostvaruje svoje zamisli, jer će oba doma biti pod kontrolom republikanaca", ističe analitičar Frenk Njuport.

Foto: Beta/AP

To bi, po mišljenju analitičara Tomasa Mana, značilo i nastavak političkih zastoja i ćorsokaka.

Koliko su izbori značajni za demokrate pokazuje činjenica da su u kampanji, pored predsednika SAD, učestvovali i bivši predsednik Bil Klinton i njegova supruga Hilari, koja se smatra verovatnim budućim predsedničkim kandidatom, kao i aktuelna prva dama Amerike Mišel Obama.

Obama se od prvog dana prvog predsedničkog mandata nadao da će uspeti da prevaziđe međustranačke podele, da će biti most između demokrata i republikanaca.

Te nade nisu ostvarene, a tokom sedme i osme godine, poslednje dve godine na predsedničkoj funkciji, mogao bi da se suoči sa najvećim domaćim politčkim iskušenjem, zaključuje Glas Amerike.