Stoltenberg od danas na čelu NATO-a

Stoltenberg je jutros došao u svoju kancelariju u sedištu Alijanse u Briselu, gde su ga dočekale brojne novinarske ekipe.

"Počastvovan sam i spreman za NATO. Radujem se saradnji sa članicama i partnerima Alijanse i medjunarodnim osobljem - u cilju jačeg NATO-a", napisao je Stoltenberg ranije danas na svom Tviter nalogu.

Stoltenberg preuzima dužnost u jeku krize u Ukrajini koju je njegov prethodnik Rasmusen nazvao "najvećim bezbednosnim izazovom od kraja hladnog rata".

I dok se Rasmusen tokom poslednjih meseci svog mandata nije ustezao od upotrebe teških reči na račun Rusije koju je često nazivao "agresorom", Stoltenbergova politička karijera nagoveštava trezveniji pristup.

Kao norveški premijer iz levičarske Laburističke stranke, Stoltenberg je negovao dobrosusedske odnose sa Rusijom i uspostavio solidne veze sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom i premijerom Aleksandrom Medvedovom.

Analitičari podsećaju da je Stoltenberg tokom svog mandata uspešno okončao četvrt veka dug spor sa Rusijom oko Barencovog mora, što je formalizovano sporazumom koji je 2010. u Oslu potpisao sa Medvedevom.

Sam Stoltenberg se poslednjih meseci nije javno oglašavao o ukrajinskoj krizi, mada je u martu oštro osudio aneksiju Krima, koju je nazvao "brutalnim podsećanjem na neophodnost postojanja NATO".

Kao generalni sekretar, Stoltenberg će u svakom slučaju morati da sprovede u delo akcioni plan koji je prošlog meseca usvojen na samitu NATO u Velsu.

Taj plan uključuje vidljivije prisustvo NATO u zemljama koje se graniče sa Rusijom, pojačane vežbovne aktivnosti i formiranje posebne jedinice za brze intervencije koju je Rasmusen nazvao "udarnom pesnicom NATO".

Dosadašnji generalni sekretar NATO je nedavno izjavio da je za vreme njegovog mandata Alijansa "skinula stomak i očeličila mišiće".

Agencija AP navodi da se, kada je Rasmusen stupio na čelo NATO, Alijansa borila protiv pobune u Avganistanu, a mnogi su predvidjali da će, kao i Varšavski pakt, nekadašnji neprijatelj iz doba "hladnog rata", postati deo istorije.

Pet godina kasnije, u vreme kada se Rasmusenov mandat bliži kraju, SAD, Kanada i njihovi evropski saveznici ponovo su u sukobu sa Rusijom, a Zapad se suočava s pretnjama koje su raznovrsnije nego ikada, ističe ta agencija.