"Ovde novinarstvo više ne postoji"

Nezavisni odbor novinara je, među više od 50 kandidata iz celoga sveta, odabrao baš Brankicu Stanković zbog "njenog izvanrednog rada na polju novinarstva i posvećenosti istinitom izveštavanju u teškim okolnostima, punim prepreka".

"To zaista nije samo moje priznanje, već priznanje za ceo B92 i 'Insajder', jer je to svetska nagrada. I jako je važna i zbog naše emisije, jer to što mi radimo nije više prepoznatljivo samo u Srbiji i regionu, ili Evropi, nego je to otišlo i dalje. Mislim da će nam neke stvari biti mnogo dostupnije, da se nećemo baviti samo lokalnim temama, već da se u budućnosti u nekim koprodukcijama možemo baviti i nekim ozbiljnijim istraživačkim pričama na svetskom nivou", kaže Brankica Stanković.

Ona se, gostujući u "Kažiprstu" B92, povodom 25 godina od osnivanja B92 i Radija na kojem je godinama radila, osvrnula ne samo na tu nagradu, nego i na celo novinarstvo u Srbiji, kojim je duboko razočarana.

"Ovde novinarstvo više ne postoji. Prva asocijacija na tih 25 godina meni je uništavanje medija. Možda nije primereno da se sada baš na ovu godišnjicu govori, ali ja jako dobro znam šta je bio Radio B92 - on je predstavlao simbol slobode govora, slobode mišljenja, pravog novinarstva, profesionalnog. Nažalost, vremenom, zbog opstanka na tržištu i otvaranja televizije, došli smo u situaciju da sada imate više zabavnog programa nego informativnog, a radio je bio najpoznatiji u celom svetu upravo zbog tog informativnog programa. I ja mislim da baš mi koji radimo na B92 imamo pravo to da komentarišemo. Ipak i pored te komercijalizacije, B92 je koliko-toliko sačuvao kredibilitet, jer tu još uvek imate neke informacije, prave vesti, možete da slušate i gledate emisije u kojima se postavljaju ozbiljna pitanja, ipak je B92 medij koji se usudio da ima 'Insajder'."

Foto: B92

Brankica Stanković kaže da su mediji u Srbiji uništeni, da su za to krivi i sami novinari koji podležu pritiscima raznih moćnika bili oni iz sveta politike, biznisa ili kriminalnog miljea i ne žele o tome da govore. "Kako smo mi došli do toga da se novinari plaše političara, da ne smeju da postave pitanje, da odu na konferenciju za novinare koja služi samo kao promocija političara, niko ništa ne pita, a ako neko nešto i pita ostale kolege cokću i prevrću očima, umesto da se pokupe i svi zajedno ustanu i odu kada ne dobiju odgovore na pitanja koja su bitna za javnost?"

Brankica Stanković ističe da ona ne zna šta je to cenzura, da nju niko nikada nije zvao da joj kaže - ovo može da ide ili ne može.

"Cenzura postoji kod onih urednika i novinara koji dozvoljavaju da ih neko pozove i traži to i to, koji pristaju na takav odnos. Ja tvrdim da ne može da se ćuti o tome, o cenzuri, novinari koji tvrde da postoji cenzura moraju da progovore o tome, evo ja javno kažem da mene niko nikada nije zvao."

Ona smatra da mora da se izađe iz okvira u kojem je merilo "da postoje i lošiji" i da mediji moraju sami da shvate da su odgovorni za program koji nude. Napominje da mediji nisu jedini problem srpskog društva i da je po njenom mišljenju najveći problem pravosuđe.

"To je najlošiji deo srpskog društva i vi imate razne moćnike koji mogu da utiču na policajce, na sudije, na tužioce, pa i na novinare. Kada bi javno neki policajac ili bilo ko izašao i rekao da ga je neko zvao, da mu je naradio da taj i taj predmet ostane u fioci, onda bi stvari počele da se menjaju, onda ne bi svi ti moćnici mogli da se tako ponašaju. Kada nemate pravosudni sistem koji je garant za svakog građanina da se oseća bezebedno, onda vi nemate normalnu zemlju. Dakle, pravosudni sistem je najslabija karika."

Foto: B92

Brankica Stanković je duboko razočarana i zbog tišine koja postoji u medijima i u društvu nakon njene knjige "Insajder, moja priča".

"Ja neću više mnogo da pričam o toj temi, ali to ćutanje nakon knjige je zapravo dokaz da je neko ovde u ovoj zemlji ukinuo novinarsku profesiju, koja ovde više ne postoji. Neverovatno mi je to ćutanje novinara i to odsustvo reakcije, ili relativizovanje svega toga da ispada kao da je sve to što se meni dešava neka moja fikcija u kojoj sam ja umislila da neko hoće da me ubije. Sve je to postalo jedno veliko blato i svi su se pomirili sa tim da je normalno da se tako nešto dešava nekom novinaru. Nije normalno da ja moram da zovem obezbeđenje da bih bacila đubre! Sve što sam napisala su činjenice i informacije zvaničnih organa o kojima postoje zvanične službene beleške zabeležene pod rednim brojem."

Ona napominje da ipak ta ograničena sloboda kretanja nije uticala na nju da govori šta misli i radi novinarski posao profesionalno.

"Ograničena sloboda kretanja i organičena sloboda govora nije isto. Mi imamo potpunu slobodu govora, mi smo ti koji odlučujemo o temama šta ćemo i kako ćemo da radimo.".

Brankica Stanković je ipak ohrabrena time da je "Insajder" i njena knjiga dobio najveću podršku među mladim ljudima.

"Kome može da smeta 'Insajder'? Sigurno ne može da smeta nekome ko živi pošteno od svoje plate, dakle sigurno ne smeta poštenom građaninu. Insajder može da smeta raznim poitičarima i raznima strankama i grupacijama kojima se bavi. I da mi imamo kredibilitet pokazuje upravo to da se veliki broj mladih ljudi zainteresovao za nas, da je najviše onih između 14 i 20 godina dolazio na Sajam kjniga i pomocije po Srbiji. I ja sam se sama iznenadila kada samo to videla ali je negde pokazatelj da smo nešto uspeli da uradimo, i drago mi je zbog tih maldih ljudi jer su oni budućnost ove zemlje."

Međunarodna ogranizacija Reporteri bez granica nedavno je Brankicu Stanković uvrstila među 100 heroja informisanja navodeći da je svoje ideale stavila u svrhu opšteg dobra.