Primedbe na zakon o štrajku

Savez samostalnih sindikata Srbije, Ujedinjeni granski sindikat "Nezavisnost" i Unija poslodavaca Srbije smatraju da je glavna zamerka predloženim novinama u organizovanju štrajkova to što nije dobro definisan minimum procesa rada za vreme štrajka.

Potpredsednik SSSS Zoran Mihajlović kazao je agenciji Beta da taj sindikat smatra i da bi u novom zakonu o štrajku trebalo da bude uvedena i odredba da poslodavac mora da isplati radnike za vreme štrajka, ako je taj štrajk pokrenut zbog toga što poslodavac ne isplaćuje zarade.

"Nigde u svetu ne postoji da poslodavac ima pravo da ne isplaćuje zarade i to mora da se sankcioniše zakonom", kazao je Mihajlović.

SSSS traži i da se iz zakona izuzme arbitraža koja produžava rokove za organizovanje štrajka.

Predsednik Ujedinjenog granskog sindikata "Nezavisnost" Branislav Čanak kazao je agenciji Beta da taj sindikat ima zamerke na zahtev poslodavaca da i oni imaju pravo na njihov štrajk, ističući da njemu to više liči na "ličnu osvetu", jer poslodavci ne mogu da objasne šta će im štrajk, već im je argument da "to pravo imaju i druge zemlje, pa što ne bi imali i mi".

Čanak je podsetio da se zakon o štrajku priprema već četiri godine, naglašavajući da je cilj svih koji su u tome učestvovali da se donese moderan zakon koji ne uskraćuje prava ni državi, ni poslodavcima, ni radnicima.

U Uniji poslodavaca Srbije (UPS) agenciji Beta je rečeno da Nacrt zakona o štrajku daje čitav niz prava zaposlenima, dok poslodavce uopšte ne štiti, i da će, ukoliko se usvoji bez izmena, znatno usporiti strane investicije.

Prema rečima direktora UPS-a Dragoljuba Rajića, zamerka Unije je to što je minimum procesa rada definisan samo za državna preduzeća, nije određena ni odgovornost ako se utvrdi da je štrajk nelegalan, a i poslodavcima nije dozvoljeno da preduzimu kontrameru.

"Ono što je predloženo u Nacrtu zakona o štrajku je u interesu sindikata, odnosno samo je ustupak sindikatu, jer se uskoro očekuje zakon o radu. Za državu je ovakav zakon, koji kao da je pisan još pre 30 godina, kontraproduktivan, i ekonomiju može samo da pogura unazad", kazao je Rajić.

U Asocijaciji slobodnih i nezavisnih sindikata (ASNS) agenciji Beta su kazali da je Nacrt zakona o štrajku nedovršen, neprecizan i restriktivan i kao takav pogodan za proizvoljnu primenu i brojne zloupotrebe i države i poslodavaca.

Generalni sekretar ASNS Nebojša Rajković kazao je da su predlozi o organizovanju štrajka "skup neartikulisanih, nedovoljno definisanih i razrađenih ideja i ima praktično značaj deklaracije".

"Zakon umesto da eliminiše konflikte, kako je koncipiran, svojim rešenjima ih kreira", kazao je Rajković.

I delegacija nemačke privrede u Srbiji ima zamerke na Nacrt zakona o štrajku i upozorava da će, ako se usvoji u formi o kojoj je 12. juna počela javna rasprava, koja treba da traje do 2. avgusta, uticati na znatno pogoršanje stanja u čitavoj privredi Srbije.

U saopštenju Delegacije nemačke privrede u Srbiji je navedeno da će, ukoliko se takav zakon usvoji, usporiti strane direktne investicije u Srbiji, a mogao bi da utiče i na izmeštanje sadašnjih proizvodnih pogona nekih nemačkih i drugih stranih investitora van granica Srbije.

Istaknuto je i da javna rasprava o Nacrtu zakona o štrajku nije transparentna jer se organizuju samo tri rasprave i to u letnjim mesecima, kada su ljudi na godišnjim odmorima.

"Nacrt ovog zakona mnogo je gore rešenje od starog zakona iz 1996. godine i neophodno je, ili napisati potpuno novi nacrt, ili značajno izmeniti sadašnji, koji će uvažiti kriterijume ravnopravnosti svih strana", navedeno je u saopštenju Delegacije nemačke privrede.

Kako se navodi na sajtu Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike (www.minrzs.gov.rs), Nacrt zakona o štrajku predviđa da se štrajk može organizovati tako da ne ugrožava bezbednost i zdravlje stanovništva, kao i da zaposleni slobodno odlučuju o učešću u štrajku i niko ne sme da im preti ili ih prinudno sprečava u tome.

Predviđeno je i da se štrajk organizuje na radnom mestu, mirnim okupljanjem zaposlenih u prostorijama poslodavca, u krugu poslovnog prostora poslodavca, a sve što je van toga ne podleže zakonu o štrajku, nego odredbama zakona o okupljanju građana i da se izlazak na ulice mora prijaviti policiji.

Odluka o stupanju u generalni štrajk, kako se navodi u Nacrtu zakona, mora se dostaviti Vladi Srbije, najkasnije 15 dana pre dana određenog za štrajk.

Štrajk nije dozvoljen profesionalnim pripadnicima Vojske Srbije, pripadnicima Bezbednosno-informativne agencije, državnim službenicima na položaju, u zdravstvenim službama koje pružaju hitnu medicinsku pomoć i u kontroli letenja.

U delatnostima hemijske industrije, industrije čelika, crne i obojene metalurgije, kao i u delatnostima u kojima se opasne materije proizvode, koriste, skladište ili se njima rukuje, zakon predviđa da se štrajk može organizovati ukoliko je obezbeđen minimum procesa rada.

Nacrt zakona o štrajku predviđa i da se minimum procesa rada, odnosno vrsta i obim obavljanja posla, utvrđuju kolektivnim ugovorom, ili da poslodavci i štrajkački odbor u roku od dva dana od najave štrajka pokušaju da postignu sporazum o minimumu procesa rada.

Predviđeno je i da zaposleni koji učestvuje u štrajku ostvaruje prava iz radnog odnosa, osim prava na zaradu i naknadu troškova po osnovu rada, dok pravo na obavezno socijalno osiguranje ostvaruje u skladu sa zakonom.

Sporazumom o prestanku štrajka može se utvrditi isplata naknade zarade i troškova po osnovu rada zaposlenima za vreme štrajka.

Štrajkački odbor i zaposleni koji učestvuju u štrajku, kako je predviđeno, ne mogu da sprečavaju poslodavca da obavlja delatnost, niti da sprečavaju zaposlene koji ne učestvuju u štrajku da rade.

Nacrt zakona o štrajku je pripremila radna grupa koju su činili predstavnici Ministarstva rada i socijalne politike, Inspektorata za rad, SSSS, Ujedinjeni granski sindikat "Nezavisnost" i UPS.