"UN se spremaju za egzodus Srba"

"Politika" je došla do internog i poverljivog dokumenta Ujedinjenih nacija koji predstavlja plan postupanja svih lokalnih agencija svetske organizacije u Srbiji i Crnoj Gori u slučaju da se pregovori o statusu Kosova okončaju proglašenjem nezavisnosti južne srpske pokrajine.

Ujedinjene nacije predviđaju da će srpski živalj masovno bežati sa Kosmeta i za svaku eventualnost se spremaju za prihvat izbeglica, među kojima će, kako piše u tajnom dokumentu, biti najviše žena, dece i staraca.

UN predviđaju da će, u slučaju da Kosovo i Metohija dobije nezavisnost i albanski ekstremisti napadnu Srbe u pokrajini, čak 70.000 ljudi potražiti spas bekstvom u Srbiju. S prvom verzijom „Plana za hitne slučajeve za potencijalni priliv interno raseljenih lica sa Kosova u Srbiju i Crnu Goru”, koji je načinjen 1. aprila ove godine, upoznate su sve nadležne organizacije UN koje se brinu o raseljenim osobama, od UNDP-a, Unicefa, Svetske zdravstvene organizacije, kancelarije UN u Beogradu, UNHCR-a, kao i relevantno tehničko osoblje.

Blagovremeno pravljenje „planova za svaki slučaj” predstavlja uobičajenu praksu ozbiljnih državnih, humanitarnih i nevladinih institucija u svetu koje spremaju „izlaznu varijantu” za svako rešenje. Postojanje takvog plana ne znači da UN planiraju ili priželjkuju bekstvo srpskog stanovništva posle proglašenja eventualne nezavisnosti južne pokrajine, već predstavlja visok stepen predostrožnosti UN, a svedoči i o postojanju svesti u UN o riziku koji ovakav ishod nosi. Činjenica da se u dokumentu pominju tri moguće opcije statusa, kao i da se srpski egzodus predviđa samo u slučaju nezavisnosti, ukazuje da su svi međunarodni čelnici, počev od generalnog sekretara UN Kofija Anana i specijalnog izaslanika UN za pregovore o Kosovu i Metohiji Martija Ahtisarija, savršeno upoznati s tim da bi nezavisnost lako mogla da znači i kraj multietničkog sastava Kosova. To svakako važi i za zagovornike nezavisnosti pokrajine u američkoj administraciji.

U dokumentu kojim raspolaže "Politika" predstavnici tela UN koja se bave zbrinjavanjem raseljenih lica u Srbiji i Crnoj Gori navode da bi razvoj događaja tokom pregovora i određivanja konačnog statusa Kosmeta mogao da izazove dalju političku nestabilnost i građanske nemire na Kosovu i da dovede do novih pokreta manjina sa Kosova ka unutrašnjosti Srbije i Crnoj Gori.

U dokumentu se razrađuju tri verovatna politička ishoda za Kosovo. Prvi je nezavisnost u trenutnim granicama, sa dve varijante – jedinstvenom Kosovskom Mitrovicom ili sa autonomnim srpskim oblastima pod vlašću Prištine. Drugi ishod bio bi nezavisnost sa podelom pokrajine, što znači da bi „neki delovi, kao severni deo Mitrovice, ostali pod nadležnošću Srbije”. Treće moguće rešenje bila bi teritorijalna autonomija Kosova u okviru Srbije, pri čemu bi neke oblasti zadržale srpsku autonomiju, kao na primer severne opštine mitrovičke oblasti, severni deo grada Kosovske Mitrovice i druge oblasti koje će biti određene na regionalnoj osnovi.

Planovi za prihvat izbeglica, međutim, detaljno su razrađeni u slučaju prvog ishoda – nezavisnosti. „Najbolji scenario bio bi onaj s najmanjim pomeranjem stanovništva. To bi se verovatno desilo ako političko rešenje dovede do nezavisnosti Kosova u sadašnjim granicama, a izostane osvetničko nasilje. Očekuje se da bi u tom slučaju 57.000 ljudi promenilo mesto boravka, od čega bi otprilike 33.000 došlo u Srbiju”, navodi se u planu.

U slučaju da na nezavisnom Kosovu bude nasilja nad srpskom manjinom, agencije UN očekuju da će zaštitu u centralnoj Srbiji potražiti i do 70.000 ljudi. Precizira se da bi odmah po proglašenju nezavisnosti najmanje 25.000 ljudi iz južne pokrajine krenulo ka užoj Srbiji. Između šest i dvanaest hiljada ljudi otišlo bi u Crnu Goru, a polovina njih nastavila bi put dalje ka Srbiji. Do 30 odsto raseljenih ne bi imalo gde da se smesti u početnom periodu, pa bi za njih bio neophodan privremeni smeštaj. Računa se da bi u toj fazi, koja bi trajala između dve nedelje i mesec dana, takav smeštaj bio neophodan za 10.000 ljudi u najboljem slučaju, ili za 21.000 u najgoroj varijanti.

Smeštaj za duži period trebalo bi obezbediti za oko 1.650 raseljenih u boljoj, ili za tri i po hiljade u goroj varijanti. „Ova procena zasnovana je na brojkama iz egzodusa 1999. godine, kada je otprilike pet odsto privremeno raseljenog stanovništva bilo smešteno u kolektivnim centrima”. Trideset procenata raseljenih činila bi deca, a pošto bi priliv bio veoma brz, u Ujedinjenim nacijama upozoravaju da sa pripremama za prihvat treba početi mnogo ranije.

Plan do kojeg je došla "Politika", prvi međunarodni dokument u kojem se razmatraju posledice eventualne nezavisnosti Kosova, odnosi se samo na prihvat raseljenih na teritoriji centralne Srbije i Crne Gore. Gotovo je sigurno da je sličan plan pripremljen i za samo Kosovo, gde bi, ako dođe do progona Srba, Roma i ostalih manjina, trebalo osigurati koridore za njihov prolaz do bezbednih teritorija. U izveštaju se uopšte ne pominje mogućnost da vojnici Kfora eventualno spreče nasilje i izgon manjina, kao što se ne pominje da li se prihvat raseljenih sprema za letnje ili za zimske mesece. Međunarodni posrednik u pregovorima o statusu južne srpske pokrajine Marti Ahtisari očekuje da status Kosova bude poznat do kraja godine.

UNHCR: Uobičajene mere

U UNHCR-u ne demantuju postojanje ovog plana, ali navode da je reč o uobičajenim preventivnim humanitarnim planovima koji treba da, ukoliko dođe do krizne situacije, spreče patnju ljudi: "Mi samo želimo da istaknemo da postojanje i izrada ovih planova nije deo političkog procesa i da se oni prave rutinski za različite vrste situacija kao što su nepogode premeštanja stanovništva".

Janjić: Ogromna šteta

Analitičar Dušan Janjić kaže da nije čudno što postoji ovakav plan. Pitanje Kosova je dovoljno rizično, a neuspeh pregovora mogao biti alibi Albancima za nasilje nad Srbima: "Drugi razlog je ležao u ideji o podeli, koja je dobrim delom dolazila iz Srbije koja je uključila alarme međunarodnoj zajednici – jer podela ne može da bude bez preseljenja ljudi. Treći alarm je da Albanci, ako Beograd počne da zateže kao što je sada, izvrše strašan pritisak".

Janjić kaže da objavljivanje ovakvog plana u dnevnim novinama, s akcentom za najgori mogući scenario nanosi ogromnu štetu ljudima koji žive na Kosovu,jer to predstavlja dodatni psihološki pritisak na ljude koji žive tamo i koji bi mogli biti u panici, jer im je informacija samo predočena a nije objašnjena..