"Velikoalbanski projekat rasrbljivanja"

"Tvrdnje istoričara Muhameta Malje iz Prištine da manastir Dečani nije srpsko, već albansko vlasništvo, pripadaju standardnom arsenalu neodrživih argumenata kojima se, nažalost, i pojedini kosovski ili albanski naučnici već odavno uključuju u velikoalbanski projekat rasrbljivanja Kosova i Metohije", kazao je on.

"Profesor Malja, koji se u svom magistarskom radu bavio vezama između Kotora i Albanaca, izvlači navodne potvrde o nesrpskom poreklu Dečana i iz opštepoznate činjenice da je protomajstor ovog jedinstvenog hrama bio katolik 'Fra Vita, mali brat, protomajstor iz Kotora, grada kraljevoga', čije ime on, naravno, donosi u albanizovanom obliku, kao i da se u arhitekturi zdanja prepoznaju romanički elementi. Istoričar bi morao znati da je retrogradno projektovanje savremenih nacionalističkih opterećenja u epohu građenja dečanske crkve potpuno neistorično, ali to je uhodani metod ovakvog krivotvorenja prošlosti", objašnjava Tanasković.

Na Maljine tvrdnje da Dečani nisu ugroženi, Tanasković uzvraća podsećanjem da je manastir na Listi ugrožene kulturne baštine sveta Uneska.

"A bageri su ovih dana bili na samo nekoliko stotina metara od statički osetljivog manastira, unutar zaštićene zone utvrđene obavezujućim propozicijama o zaštiti ovog univerzalno vrednog kulturnog dobra. Sa ovakvim 'naučnicima' nema svrhe polemisati, ali se mora ukazati na kontinuitet njihovog štetočinskog delovanja. Malja, koji se bavi i istorijom ideja, a posebno je proučavao mit o Skenderbegu u albanskoj tradiciji, izgleda da nije razumeo ni poruke velikog albanskog pisca Ismaila Kadarea iz knjige 'Nesloga'. Ako bi se istorija tumačila na Maljin način, onda bi i status Skederbega kao nacionalnog heroja albanskog naroda bio više nego sporan. Mnogo je on više srpski nego što su Dečani albanski", poručuje Tanasković, a prenosi Kosovo onlajn.