Reakcije u Hrvatskoj na Mesićevo izvinjenje i svetske ocene posete

U Hrvatskoj, političari su različito reagovali na izvinjenje Stjepana Mesića. Hrvatski premijer i predsednik Socijaldemokratske partije Ivica Račan pozitivno ocenjuje Mesićevo izvinjenje: "Mislim da je naš predsjednik Mesić, dobro odvagnuo, što će reći nema razloga da se svim ljudima kojima je načinjena nepravda zbog protuzakonitog delovanja nas u Hrvatskoj ne ispričamo, neovisno jesu li građani Hrvatske ili ne", kazao je Račan.

Reakcija opozicionih stranaka je pretežno negativna. Jadranka Kosor iz Hrvatske demokratske zajednice smatra da je bilo kakvo izvinjenje neprihvatljivo: "Od prije je već poznata njegova izjava o tome kako bi se svi svima trebali ispričati, koja je za nas u HDZ-u neprihvatljiva", a Đurđa Adlešić podpredsednica iz Hrvatske socijalnoliberalne stranke, nekadašnjeg koalicionog partnera SDP-a, kaže: "Mesić se više-manje stalno ispričava, pa onda mislim da i nije neka nova vijest, ali vjerojatno to je dobar način vođenja vanjske politike na njegov način".

Svetske agencije opširno su u sredu izvestile o međusobnim izvinjenjima predsednika Srbije i Crne Gore Svetozara Marovića i hrvatskog predsednika Stjepana Mesića za sva zla koja su građani dve zemlje počinili jedni drugima u prošlosti. Agencija Rojters ocenila je prvu zvaničnu posetu hrvatskog predsednika Beogradu kao istorijsku za unapređenje odnosa dve zemlje, a agencija Asošiejted pres da sastanak Marovića i Mesića predstavlja znak novog duha pomirenja i volje za prevazilaženje problema koji su nastali posle rata u Hrvatskoj. Francuska agencija Frans pres, koja je vest o rečima izvinjenja Marovića i Mesića prenela pod oznakom hitno, posebno je istakla da je taj gest usledio osam godina posle rata, u kojem je bilo 20.000 mrtvih. AFP je podsetio i da su se Beograd i Zagreb prethodnih godina međusobno optuživali za izbijanje rata. Francuska agencija podsetila je i da su Beograd i Zagreb uspostavili diplomatske odnose 1996. godine, pod pritiskom međunarodne zajednice.

Agencija Rojters je naglasila je da obe zemlje žele integraciju u Evropsku uniju, kao i da se zalažu za regionalnu saradnju, povratak izbeglica i saradnju sa Haškim tribunalom, kao ključnim uslovima za evropske integracije.