"Neprijatne teme iz Briselskog sporazuma"

Poseta u trenutku kada nemačka i evropska politika u Grčkoj doživljavaju poraz pokazala bi i da Nemačka i EU ne nameravaju da prepuste balkanski teren "konkurentima" iz Moskve, Ankare i Pekinga, ocenjuje sajt Balkanske mreže za istraživačko novinarstvo (BIRN) Balkan insajt (Balkan Insight- BI).

Premijer Srbije Aleksandar Vučić, kako se navodi u tekstu, ne mora da se pribojava da će ga gošća iz Berlina iznenaditi listom "neugodnih zahteva" kao što je učinila u leto 2011. u susretu s tadašnjem predsednikom Srbije Borisom Tadićem, ali teško da se može nadati da će mu doneti bilo kakav politički poklon, naročito ne onaj koji bi verovatno najviše voleo - datum otpočinjanja pristupnih pregovora sa EU.

Nemački zvaničnici odaju priznanje Srbiji zbog potpisivanja Briselskog sporazuma, ali i neumorno ponavljaju da će prva poglavlja pristupnih pregovora biti otvorena tek kada Beograd i Priština postignu "vidan napredak".

Beograd, međutim, ne treba da se zavarava da Berlin ne primećuje ono što se na drugim "kolosecima" događa ili ne događa u Srbiji, ocenjuje se u tekstu.

U Berlinu, kako ističe BI, nije ostalo neprimećeno da Vučić i predsednik Srbije Tomislav Nikolić o nizu pitanja, od Kosova preko Rusije do Gavrila Principa, koriste različit rečnik, ali da se "proevropski" orijentisan premijer ne ograđuje mnogo energično od "proruski" orijentisanog predsednika države i da mu najčešće zapravo "asistira" - uzmimo samo suočavanje sa novijom srpskom prošlošću i priznavanje genocida u Srebrenici, koji je za Vučića, kako se nedavno izrazio, "veliki zločin".

Neprimećeni nisu ostali ni skandali vezani za pritiske srpskih vlasti na medije i nezavisne institucije, izbegavanje da se na vođstvo Republike Srpske utiče da u BiH igra konstruktivniju ulogu, kao ni činjenica da premijerovu retoriku o značaju dobrosusedskih odnosa na Zapadnom Balkanu prate (ako se možda izuzmu sureti Vučića i Edija Rame) nesrazmerno mali istinski pomaci, dodaje BI, ističući da činjenica da te elemente Berlin ne stavlja u prvi plan ne znači da neće nikada biti stavljeni na dnevni red.

Na listi prioriteta trenutno je na prvom mestu trajno "smirivanje" Kosova i stabilizacija odnosa Beograda i Prištine dok se ne približe tački koja će se omogućiti faktičko (iako možda ne i formalno) priznanje Kosova od strane Beograda.

Što se bolje bude ostvarivao Briselski sporazum, to će biti veća spremnost da se Srbiji "progleda kroz prste" u vezi sa drugim temama.

I obrnuto - bude li se njegovo sprovođenje odugovlačilo, i te kako bi na dnevni red mogla biti stavljena druga neprijatna pitanja.

Angela Merkel u Beogradu bi tako Vučića mogla pre svega da ohrabri da nastavi da ide započetim putem, da ga pohvali za postignuto i ukaže da do sada uloženi trud nije dovoljan da bi se postigao cilj – kako onaj kojem teži Srbija, tako ni cilj Nemačke i EU.

Nešto slično je kancelarka već saopštila kosovskom premijeru Isi Mustafi tokom njegove posete Berlinu 30. juna, ocenjuje se na sajtu BIRN-a.