Večeras počeo samit G8

Samit se održava u atmosferi povišene napetosti između Rusije i Zapada. Dnevni red trodnevnog samita vrlo je ambiciozan: teme o kojima će razgovarati najmoćniji svetski lideri kreću se od klimatskih promena, siromaštva u Africi, Bliskog Istoka do Kosova.

Pored domaćina samita, nemačke kancelarke Angele Merkel, na samitu G8 učestvuju predsednici SAD, Rusije i Francuske, Džordž Buš, Vladimir Putin i Nikola Sarkozi i premijeri Velike Britanije, Japana, Kanade i Italije Toni Bler, Šinzo Abe, Stiven Harper i Romano Prodi. Na samitu učestvuje i predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo.

Lideri su se večeras svi zajedno okupili na svečanoj večeri, a radni deo samita počinje sutra, kada je za radnim ručkom planiran i razgovor o Kosovu. Skup se završava u petak konferencijom za novinare

Lideri G8 će u lukzusnim salonima i baroknim salama van očiju javnosti razmeniti mišljenja o glavnim problemima. To je antiraketni štit u Češkoj i Poljskoj, kome se oštro protivi Rusija, zatim sporazum o sprečavaju klimatskih promena, koje Amerika ne želi da potpiše, iranski nuklearni program, o kome postoiji saglasnost, zatim Bliski istok i svetska trgovinska razmena.

Kosovo ne spada u prioritet ovog samita, mada se formalno nalazi na dnevnom redu sutrašnjeg radnog ručka.

Buš: Rusija nije pretnja i neće napasti Evropu

Američki predsednik Džordž Buš izjavio je danas da "Rusija neće napasti Evropu" i da nije potreban vojni odgovor SAD na upozorenje ruskog kolege Vladimira Putina da bi ruske rakete ponovo mogle biti uperene ka vojnim objektima u Evropi u slučaju da Vašington nastavi da insistira na promeni strateške ravnoteže.

"Rusija nije neprijatelj. Nema razloga za vojni odgovor jer mi nismo u ratu s Rusijom. Rusija nije pretnja", izjavio je Buš u intervjuu novinarima okupljenima u Hajligendamu na samitu Grupe osam.

Buš i Putin će se sastati večeras na otvaranju samita. Buš je rekao, upitan da li očekuje napet susret, da je to "moguće, ali da ne veruje u to" i da će se on potruditi da sastanak ne bude napet.

Bilateralni susret Merkelove i Buša

Nemačka kancelarka Angela Merkel razgovarala je danas, nekoliko sati pre početka samita, s Džordžom Bušom, koji je prvi sinoć doputovao u Hajligendam.

Ovaj susret počeo je zvaničnim ručkom, a jedna od tema, kako izveštavaju nemački mediji, trebalo je da budu razlike u stavovima u konceptu zaštite klime.

Pred samit Buš je izložio sopstvenu strategiju zaštite klime, koja predviđa da se 10 do 15 najvećih zagađivača atmosfere ugljen-dioksidom do kraja iduće godine dogovore o merama za smanjenje emisije tog gasa, odgovornog za efekat staklene bašte na Zemlji.

Predsedavajuća Evropskoj uniji i G8 Nemačka zalaže se za obavezujuće propise pod nadzorom Ujedinjenih nacija.

Merkelova i Buš, prema izijavama Bušovog šefa tima za pitanje klime Džemsa Kontona, nemaju tako udaljene stavove kao što se obično misli kad je reč o merama za sprečavanje katastrofalnih klimatskih promena na našoj planeti.

''Tačno je da SAD i Nemačka, a time i Evropa, imaju svaka za sebe sopstvene ciljeve... No, kad je o klimi reč, između nas postoji mnogo više slaganja nego neslaganja'', rekao je Konoton pred samit G8 danas u Rostoku.

Policija rasteruje demonstrante

Šumskim stazama do svetskih lidera (Beta)

Kao i prethodnih godina, ni ovog puta nisu izostale demonstracije antiglobalisita. Nemačka policija je nekoliko sati pre početka samita vodenim topom rasterala demonstrante, koji su se probili do ograde pored luksuznog baltičkog odmarališta, gde se održava samit.

Policija je vodenim topom, a zatim i suzavcem i akcijom jedinice za razbijanje demonstracija rasterala masu ljudi i potisnula je preko polja dalje od ograde. Pre toga, nekoliko hiljada ljudi je prišlo do zaštitne ograde, a onda su neki od njih počeli da gađaju policajce kamenjem.

Protivnici globalizacije su, kako prenose nemački mediji, blokirali i mali turistički voz, koji tokom trajanja samita do pres-centra prevozi akreditovane novinare.

Među oko 6.000 mirnih demonstranata umešao se i veliki broj maskiranih i militantnih pripadnika tzv. autonomnih grupa. Demonstranti su se, koristeći šumske puteve, približili žičanoj ogradi oko Hajligendama, dok je druga grupa blokirala jedan od prilaznih puteva.

Velike mere bezbednosti (Beta)

Policija je saopštila da su demonstranti blokirali autoput A-19, kojim delegacije zemalja-učesnica samita treba da se sa aerodroma Rostok prevezu do Hajligendama.

Čitavog prepodneva hiljade antiglobalista i raznih aktivista sa različitim rekvizitima okupljalo se u Rostoku i okolini.

Glavna fizička prepreka jeste sada već svetski poznata ograda duga skoro 13 kilometara, koja potpuno okružuje banju i čija izgradnja je koštala 12 miliona evra, dok je sama organizacija samita koštala više od 100 miliona.