Plate rastu 1.000, penzije 600 RSD

Broj ljudi koji je ostao bez posla bi mogla da smanji sa 400.000 na 394.000, i sve to imajući u vidu da Vlada i MMF ove godine očekuju privredni rast od tri odsto i da nova radna mesta zavise od proizvodnje koja lagano zaustavlja pad.

Rast zarada i zaposlenosti bi mogao da bude i manji ukoliko dinar ponovo nastavi da slabi i ako inflacija izmakne kontroli.

Premijer Mirko Cvetković će izaći sa novim programom mera za poboljšanje života građana. Program će biti sličan ekspozeu i pokriće period od godinu dana, a rekonstruisana vlada će navesti šta sve namerava da uradi u narednom periodu. Prioriteti će biti povećanje standarda građana, zaustavljanje rasta nezaposlenosti i ubrzan rast privredne aktivnosti.

Vlada će za sve to pomagati sektore koji imaju izvozni potencijal, građanima će olakšati vraćanje kredita prolongiranjem otplate, osnovaće razvojnu banku, ulagati u puteve i koridore...

Novi program nesporno obećava (ekonomisti tvrde da je suština upravo u jačanju proizvodnje i privlačenju investitora), ali je realno da efekte ovakvih mera ne treba očekivati za godinu dana. Praktično, Vlada Srbije je ograničena onim što je dosad uradila, pa su na kratak rok ograničeni i njeni ciljevi.

U penziji "uživamo" čitavih 16 godina

U Srbiji se prosečno uživa u penziji 16 godina, što je za godinu dana manje od evropskog proseka, ali su zato naše penzije za nekoliko puta niže nego u evropskim zemljama.

U Srbiji se svake godine povećava broj penzionera za 1,5 odsto i sada ih ima oko 1,3 miliona. Ekonomista Goran Nikolić kaže da se ranijih godina odlazilo sa manje godina u penziju, ali kako se ljudski život produžava, normalno je i da se što kasnije odlazi u penziju.

Naime, od polovine ovog veka, pa naovamo ljudi su se zapošljavali već sa 19 ili 20 godina, i već u pedesetim su mogli da uživaju u blagodetima penzionerskog života i višku slobodnog vremena.

Međutim, danas je situacija drugačija, i u penziju muškarac može da ode sa navršene 53,4 godine života ili sa 40 godina radnog staža. Za žene je granica nešto niža - 53 godine života ili 35 godina radnog staža.

Godine koje su potrebne da se okonča radni vek i svakodnevni odlazak na posao će se u narednom periodu povećavati, i to ne samo u Srbiji već svuda u svetu. Razlog je, kako navode stručnjaci, sve duži život ljudi.

"Tome treba i da se radujemo. Nije ovo karakteristika samo Srbije, već će se godine za odlazak u penziju povećavati svuda u svetu", kaže Nikolić.

Ovo potvrđuju i podaci Organizacije Ujedinjenih nacija, koji pokazuju da će prosečan životni vek ljudi biti 74 godine i da će se udeo starijih od 60 godina povećati sa 11 na 22 odsto. U Nemačkoj je predviđeno da se odlazak u penziju sa 65 poveća na 67 godina. I Holandija će povećati granicu sa 65 na 67. U Rusiji žene u penziju idu sa 55 godina života, a muškarci sa 60.