Vlada gura male privrednike u očaj

Prema podacima UPS, od 2004. je 75 preduzetnika oduzelo sebi život.

Pritisnuti enormnim troškovima i onemogućeni da naplate svoja potraživanja, preduzetnici sve češće donose kobne odluke. Tendencija suicida kod preduzetnika uočena u jesen 2005, kada je jedan od prvih gornjomilanovačkih privrednika Milutin Tešović zbog propasti firme sebi oduzeo život.

U strahu od lokalnih zelenaša i siledžija par meseci nakog toga u Gornjem Milanovcu i Čačku dogodila su se još tri samoubistva malih privrednika. Tragični događaji nastavili su se i narednih godina. Tako je Srbija, osim što je po podacima Svetske zdravstvene organizacije na 13. mestu po ukupnom broju samoubistava, postala i zemlja u kojoj je samoubistvo sve češći epilog poslovne karijere.

Iako je Vlada Srbije u Strategiji razvoja malih i srednjih preduzeća (MSP) do 2013. prognozirala smanjenje administrativnih troškova poslovanja najmanje za 25 odsto do 2011, dogodilo se upravo suprotno.

Paketu od 65 različitih taksi koje srpski preduzetnici već plaćaju, a što je tri puta više od broja taksi u većini evropskih i zemalja u regionu, tokom 2010. pridodato je još 17 novih dažbina uglavnom na lokalnom nivou. Istovremeno neki od postojećih nameta, kao što je naknada za gradsko građevinsko zemljište u Beogradu i u još nekim gradovima povećani su 300 do 400 odsto.

"Kakva je poslovna klima u Srbiji najbolje govori podatak da 45 odsto novih firmi ne preživi prve dve godine rada. U 2008. smo pravili poređenje sa Hrvatskom i ispostavilo se da prosečni osnivački kapital, koji za MSP iznosi oko 5.000 evra, preduzetnik u Srbiji već za dva do tri meseca potroši na dažbine državi, dok mu u Hrvatskoj za to treba 10 do 11 meseci. Strategije su ovde po pravilu mrtvo slovo na papiru", kaže Dragoljub Rajić iz Unije poslodavaca Srbije.

U praksi preduzetnici u Srbiji žive pod konstantnim stresom i u stalnom sukobu sa državom na svim nivoima. Nažalost, ima i onih koji različita poniženja koje donosi poslovni neuspeh ne mogu da prebole.