Jeftiniji prevoz ključ za Luku Bar

I dok jedan broj ekonomista veruje da je opcija kupovine dela Luke Bar rezultat više političkih nego ekonomskih interesa, privrednici veruju da je reč o ulaganju od strateškog značaja. Neke procene su da će za to biti potrebno od 250 miliona do čak 2,3 milijarde evra.

Vlada Srbije je rešila da izlaz na more obezbedi kupovinom Luke Bar. Mišljenja su podeljena o tome da li je ovo potez od strateške važnosti ili preskupa avantura za Srbiju.

Među kompanijama koje su zainteresovane da zajedno sa državom učestvuju u ovoj kupovini pominju se MK komerc, Delta, Ist point i Viktorija grupa. I pored činjenice da samo sedam posto srpske robe ide preko barske luke, a sve ostalo preko Konstance, Kopra ili Soluna, privrednici nemaju dilemu o isplativosti.

Nikola Vujačić iz Viktorija grupe kaže da „Konstanca ima ogromne terminale, luka za respekt, ali treba voditi računa o tome da u slučaju da železnicki transport košta koliko transport robe recimo od Konstance do Novog Sada što recimo apsolutno nije nerealno iako govorimo o tri puta manjoj razdaljini, u tom slucaju je luka Bar mnogo isplativije rešenje“.

On dodaje da je „nivo cene koja se može dobiti na osnovu geografskog polozaja luke Bar je mnogo bolji od luke Konstanca, tako da ekonomska logika jeste jasna i ona postoji“.

Profesor Miodrag Zec ne dovodi u pitanja interes privrednika, ali ne veruje u ekonomsku isplativost investicije za državu. „Prvo, da je to tako rentabilno već bi je prodali i ne bi čekali nas. Drugo, da bi postalo rentabilno potrebne su ogromne investicije u luku i železnicu. Treće, i kad bi sve to bilo rentabilno mi nemamo robe za izvoz. Šta cemo mi izvoziti u kontejneru, pa mi nemamo robe za jedan kombi da ga napunimo, a kamoli za železnicu“, kaže Zec.

Profesor Dragosalv Šumarac iz inženjerske komore Srbije, međutim, razmišlja drugačije. „Važno je da imamo svoju luku jer plaćamo velike takse u Kopru, Solunu, Konstanci“, kaže on i dodaje da se „naši privrednici za te luke opredeljuju zbog dobre infrastrukture“.

„Znamo da je Hrvatska napravila dobre puteve, pre svega do Rijeke, pa je tu Koridor 4 kojim Konstanca nije daleko, ali vidimo i da je vlada Crne Gore donela odluku da se gradi autoput od Bara do Boljara i granice sa Srbijom, a srpska vlada ima plan za put od Boljara do Beograda“, kaže on.

Loša strana Luke Bar je, kako se navodi, i plitak gaz, zbog čega oko 80 odsto brodova koji prolaze kroz Suecki kanal zaobilaze ovu stanicu. Rekonstrukcija luke i izgradnja pruge međutim nisu jedini uslovi.

„Ono što je ključno jeste pitanje cene železničkog transporta jer tarife moraju biti usaglašene sa nekim evropskim standardima tako da taj transport bude konkurentan transportu za Konstancu“, kaže Nikola Vujačić.

On objašnjava da je “verovatan ključ priče o Luci Bar to da država mora da shvati da železnički transport u Srbiji ne moze biti tri puta skuplji nego bilo gde u Evropi. Bez obzira na višak radnika, oni moraju biti konkurentni jer u suprotnom neće biti transporta“.

Preciznih podataka koliko će državu zaista koštati kupovina luke i svega što sa tim ide, nema. Da bi se povećao kapacitet barske luke, mora se izgraditi autoput Beograd–Bar i obnoviti železnica kako roba iz Crne Gore ne bi stizala za 15 sati već barem tri puta brže.