Nerealni radnici Telekoma i TENT-a

Radnici dva propala preduzeća u Kuršumliji štrajkuju pa čak i blokiraju put protestujući što su vlasnici nakon privatizacije upropastili firme pa od vlade traže pomoć u isplati zaostalih plata i porketanju proizvodnje. Istovremeno su u štrajku i u Geodetskom zavodu jer vlada planom otpuštanja namerava da iz tog zavoda otpusti najveći broj ljudi - 25 posto.

Vrhunac, međutim, predstavljaju zahtevi sindikata dva velika javna preduzeća EPS-a i Telekoma – oni traže povećanje plata koje su inače u tim firmama iznad proseka i to zbog dobiti i profita koji su ostvarili. Štrajkači u TENT-u su smanjili proizvodnju struje za 10 odsto, a u toku su pregovori oko zahteva za većim platama i isplatom regresa i toplog obroka. Oni ističu da su im plate zamrznute već tri godine i prepoznali su se izjavama ministra ekonomije Mlađan Dinkića i premijera Mirka Cvetkovića da uspešna preduzeća mogu da podignu plate.

Stopama sindikata radnika TENT-a nameravaju da krenu i sindikalci u Telekomu Srbije, inače najprofitabilnijem javnom preduzeću u zemlji. Oni traže da im se u skladu sa zakonom isplaćuju regres i topli obrok, kao i da im se povećaju plate jer za to kako tvrde ima prostora iz dobiti koju je Telekom ostvario u 2009. Prosečna plata u zemlji je 32 hiljade dinara, u Telekomu je međutim prosečna plata 50 hiljada dinara mada sindikalci tvrde da zaostaju za konkurentskim firmama.

Savetnik premijera Milojko Arsić za B92 kaže činjenica po kojoj je Telekom ostvario dobit ne predstavlja osnovu da isplaćuje povećane zarade i dodaje da bi zaposleni trebalo da imaju plate koje se formiraju na tržištu rada i da zaposleni u EPS-u ili Telekomu imaju slične plate kao njihove kolege koje rade slične poslove u privatnom delu privrede, a njihove plate su generalno veće od proseka u privredi Srbije

„Dobit bi po definiciji trebalo da pripada vlasniku preduzeća, a to je u ovom slučaju država. Ja mislim da je pogrešno što se oni pozivaju na dobit pogotovo u slučaju Telekoma koji ima visoku dobit ali ima i velike dugove. Iz te dobiti on bi trebalo da pre svega otplati dugove, a zanemaruje se da je to relativno visoko zaduženo preduzeće koje je uzelo značajna sredstva da bi kupilo Telekom Srpske i da bi napravilo investicije u Crnoj Gori“, kaže on.

U slučaju EPS-a, objašnjava Arsić, „to preduzeće još uvek ne ostvaruje dobit tako da zahtev za dodatno povećanje plata mislim da nisu opravdani, pogotovo što ostvarena dobit nije osnova za veće plate. Mislim da se iza toga krije jedan sistemski problem, a to je nedovoljno fleksibilno tržište radne snage u Srbiji gde ljudi koji su zaposleni u javnim preduzećima koja su često i monopolska kao što je slučaj sa EPSom gde očekuju da imaju neku vrstu ekstra zarade u odnosu na ljude koji rade identičan posao u drugim preduzećima“.

On smatra da su izjave ministra ekonomije Mlađana Dinkića i premijera Mirka Cvetkovića da postoji mogućnost odmrzavanja plata budžetskih korisnika doprinele da se pojave ovakvi zahtevi iako su se te najave odnosile na budžetske korisnike, a ne na javna preduzeća.

„Mislim da bi vlada u slučaju javnih preduzeća trebalo da ostane čvrsta i ne bi trebala da napravi značajnija odstupanja od politike koje je usvojena upravo zbog toga što zaposleni imaju tamo plate koje su iznad proseka i što dodatno povećanje razlika ne bi bilo opravdano“, kaže on.

Kada su u pitanju privatizovana preduzeća gde je taj posao bio neuspešan tu je neopravdano očekivati da država tim radnicima isplaćuje plate, navodi on i dodaje da bi „oni ustvari trebalo da budu predmet socijalne politike i tu se otvara nova tema a to je nerazvijen sistem socijalne zaštite, to je jedna od oblasti gde su izdvajanja u okviru javne potrošnje u Srbiji relativno mala neka“.

„Znači nema nikakve ekonomske logike da država daje plate zaposlenima u privatnim preduzećima a jedino što bi imalo smisla je da im da socijalnu pomoć i eventulano da posreduje u sukobu između poslodavaca i zaposlenih“, zaključuje Arsić.

Nerealno obećanje o odmrzavanju plata

Saradnici Ekonomskog instituta iz Beograda kažu da je nerealno obećanje predstavnika Vlade Srbije o mogućem odrmzavanju plata i penzija u ovoj godini.

"Odmrzavanje plata i penzija u 2010. godini bilo bi moguće ako bi investicije rasle po stopi od 25 odsto, spoljnotrgovinski deficit iznosio 5,2 milijarde evra, a rast bruto društvenog proizvoda (BDP) bio oko pet odsto, što je nerealno", kazao je Stojan Stamenković.

On je dodao da je davanje obećanja o odmrzavanju plata budžetskih korisnika i penzija, koje su bile zamrznute i u 2009. godini, politički marketing koji dovodi u pitanje realizaciju aranažmana Srbije sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF), zaustavlja priliv kapitala i dovodi do pada standarda gradjana u narednim godinama.

Vlast, prema oceni Stamenkovića, nije pokazala dovoljnu spremnost i odlučnost kad su i pitanju štrajkovi zaposlenih, pogotovo u javnim preduzećima, koji se sprovode na nezakonit način i otežavaju život građanima.

"Ako su najave Vlade o mogućem odmrzavanju penzija i zarada u 2010. godini deo političkog marketinga da bi se predupredili štrajkovi i mora se upozoriti na nerealističnost tih najava i ekonomski rizik vezan za njih", rekao je on.