I Srbija u obavezi: Besplatne kese odlaze u istoriju

Prosečan Evropljanin tokom godine upotrebi oko 500 plastičnih kesa, a prosečan Srbin dnevno upotrebi oko sedam kesa. Računica kazuje da se u našoj zemlji tokom jedne godine upotrebi i odbaci oko dve milijarde takvih kesa.

Ova praksa će morati da se promeni jer je Evropski parlament usvojio zakon o smanjenju upotrebe tankih plastičnih kesa koje ugrožavaju životnu sredinu. Članice Evropske unije imaju obavezu da smanje upotrebu tankih plastičnih kesa za 80 odsto do 2025. godine.

Iz Ministarstva zaštite životne sredine za B92.net rekli su da Republika Srbija ima obavezu da "transponuje i Direktivu o plastičnim kesama i time bi ceo set legislative o ambalaži bio u potpunosti transponovan".

Međutim, na seriju pitanja o konkretnim obavezama, koracima i rokovima usvajanja i sprovođenja sličnog zakona i odredbi u Srbiji, od nadležnog ministarstva nismo dobili odgovore.

Na sva ova pitanja iz Ministarstva zaštite životne sredine su nam odgovorili:

"Direktiva 2015/720 o plastičnim kesama koja dopunjuje Direktivu 94/62 o ambalaži i ambalažnom otpadu propisuje sve ono što ste naveli u pitanjima. Direktiva 2015/720 takođe definiše okso degradibilne kese kao plastične kese koje su proizvedene od plastičnih masa sa aditivima koji katalizuju fragmentaciju plastike na mikrofragmente. Biodegrabilnost je definisana kao mogućnost razgradnje kompostiranjem do ugljendioksida i vode."

Foto: Thinkstock

U Srbiji ovu praksu sledi mali broj kompanija. U velikom broju marketa, tanke plastične kese stoje na pultu gde kupci mogu da ih uzimaju u neograničenim količinama.

Takvu praksu nemaju u švedskom trgovinskom lancu Ikea, koji od nedavno ima prodajni objekat i u Srbiji.

"Decenijama prodajemo dobro poznatu plavo-žutu i na svetu verovatno najprodavaniju Frakta ručnu torbu. Ono što je važna poruka Frakta torbe u smislu zaštite životne sredine i odgovornog poslovanja jeste da ponovnom upotrebom torbe, smanjujete sopstveni negativan uticaj na životnu sredinu jer ćete koristiti manje tankih plastičnih kesa koje najčešće posle jednokratne upotrebe završavaju kao smeće koje se ne može razgraditi lako", rekli su iz Ikee za B92.net.

U jednom od najvećih trgovinskih lanaca u Srbiji, Delezu, kažu da su u svim zemljama EU odavno pokrenute inicijative za smanjenjem upotrebe plastičnih kesa.

"Kao lider na ovom tržištu itekako smo spremni da pokrenemo inicijativu i zajedno sa našim kupcima damo doprinos očuvanju životne sredine u Srbiji. Postoje različiti modaliteti, jedan od najefikasniji je uvođenje naplate plastičnih kesa. Prema dosasašnjim iskustvima, sa drugim tržištima, ovaj model je dao najbolje rezultate, smanjuje potrošnju plastičnih kesa i do 80 odsto. Posebno zelim da naglasim da će jedna ovakva mera biti efikasna i dati najbolje rezultate za zaštitu zivotne sredine, ako svi budemo stali iza jedne takve inicijative, kad kažem svi, mislim i na kompanije, i na potrošače, i na medije, ali i na državne institucije", izjavio je za B92.net menadžer korporativnih komunikacija Delez Srbija Nikola Papak.

Međutim, jasno je da ova praksa neće lako zaživeti u Srbiji, jer potrošači još uvek nemaju razvijenu svest o važnosti zaštite životne sredine, pa na kese koje moraju da plate i koje nisu besplatne često gledaju kao na dodatni trošak za svoje novčanike.

"Nemam naviku da istu kesu nosim više puta, ne znam koliko je to dobro da iako nam stalno skaču cene u marketima, još moram da plaćam i za kese", kaže jedan od kupaca.

Sa druge stran,e ima i onih koji veruju da će kada kese budu čvršće i bolje bez problema sa sobom u nabavku nositi cegere i vreće.

"Naročito kada se ide u veće nabavke, lakše je pakovati u čvrste velike cegere", dodaje.

Foto: Thinkstock

Da kupci često negativno reaguju kada moraju da plate za kesu potvrdili su nam i iz Ikee.

"Tačno je da ova praksa nije rasprostranjena. Susretali smo se sa negativnim reakcijama, ali kada dobiju informaciju da je ova politika uvedena kako bi se smanjila količina teško razgradivog otpada i da tako što naše torbe koriste više puta doprinose očuvanju životne sredine, kupci obično vrlo rado prihvataju da budu deo inicijative", objašnjavaju iz Ikee.

Oni smatraju da je ponovna upotreba kesa i torbi stvar navike i planiranja kupovine i da ukoliko kupac zna da će nešto da kupi planirano ponese sa sobom kesu kako ne bi morao da kupuje novu.

Međutim, postavlja se pitanje, da li su kupci spremni da sa sobom svakodnevno nose kese kada obavljaju nabavku u malim trgovinama?

U ovom trgovinskom lancu veruju da je to moguće, jer kako kažu, kupci dobro znaju da životna sredina u Srbiji pati zbog plastičnih kesa.

"Verujemo da željno očekuju da privatni sektor uradi svoj deo posla i odgovorno krene u smanjenje upotrebe plastičnih kesa jer je to dobro za ljude, društvo u celini i životnu sredinu", dodaju oni.

Ono što je važno jeste napraviti prvi, veliki korak, a to je podizanje svesti ljudi o štetnom uticaju tankih plastičnih kesa, promeni navika i ponašanja potrošača.

Građani će vremenom shvatiti da je životna sredina na prvom mestu i da će, dajući nekoliko dinara više za kesu, zapravo dobiti mnogobrojne benefite i uštede na duže staze, za sebe i društvo u celini.

Iz Ministarstva zaštitne životne sredine potvrdili su nam da su rađene ozbiljne studije i javne rasprave u Evropskoj komsiji pre donošenja ovog propisa u Evropskoj uniji.

"Procene su da će se ovim propisom bitno smanjiti zagađenje životne sredine lakim plastičnim kesama pošto će one potpuno nestati sa tržišta", objasnili su.

Nedavno je i Ministarstva održivog razvoja i turizma Crne Gore potvdilo će ova zemlja u skladu sa direktivom slediti sve obaveze i primeniti najbolje prakse razvijenih zemalja Evropske unije.

"Mere moraju da uključuju definisanje maksimalne godišnje potrošnje koja obuhvata 90 laganih plastičnih kesa za nošenje po osobi do kraja 2019. I 40 laganih plastičnih kesa za nošenje po osobi do kraja 2025. Takođe, u planu je i da do kraja ove godine plastične kese za nošenje ne budu besplatne", poručili su iz crnogorskog ministarstva.

Iako zabrana upotrebe ovih kesa nije obavezujuća mera prema zakonodavstvu Evropske unije ova zemlja očigledno ide u tom pravcu budući da je ovo veliki problem, kao i u ostalim zemljama u regionu, pa i u Srbiji.

S prvim danom 2019. svi trgovci i drugi prodavci u Hrvatskoj imaće obavezu naplate laganih plastičnih kesa. Kese debljine od 15 do 50 mikrona, a to su uobičajene vrećice u trgovinama, naplaćivaće se, dok će za one najtanje, do 15 mikrona, u kojima najčešće nosimo voće i povrće, trgovci morati da stave upozorenje “Vrećice koristite štedljivo”.