Procurio dokument Iranske centralne banke: "Preti nam krah"

Pomorska blokada Ormuskog moreuza, koju od ponedeljka sprovode Sjedinjene Države, mogla bi brzo osakatiti privredu Irana, prekinuti većinu trgovine, zaustaviti izvoz iranske nafte te izazvati inflaciju i pritisak na rial, nacionalnu valutu, u roku od samo nekoliko nedelja. Iranska ekonomija u velikoj meri zavisi od Ormuskog moreuza, kroz koji prolazi više od 90% uvoza i izvoza, što godišnje iznosi 109,7 milijardi dolara.

Zbog toga je Iranska centralna banka pre nekoliko dana upozorila predsednika Masuda Pezeškijana da bi obnova ratom oštećene privrede zemlje mogla da traje više od jedne decenije, otkrio je nezavisni portal Iran International. U dokumentu upućenom Pezeškijanu (u Iranu predsednik države upravlja vladom), visoki ekonomski zvaničnici poručili su da bi oporavak od štete nanete tokom 40-dnevnog rata sa Sjedinjenim Državama i Izraelom, u kombinaciji sa već krhkom ekonomskom situacijom Irana, mogao trajati i do 12 godina.

Porast inflacije

Iz Centralne banke upozorili su i da će uništavanje proizvodnih kapaciteta verovatno izazvati nagli rast inflacije u narednim mesecima. Prema proceni dostavljenoj predsedniku Irana, inflacija bi mogla dostići i do 180% ako se nastavi pad industrijske proizvodnje, a nezaposlenost poraste za oko dva miliona ljudi jer se fabrike, pružaoci usluga i mala preduzeća bore da nastave poslovanje. Zbog toga je guverner centralne banke Abdolnaser Hemati napravio hrabar potez i pozvao Pezeškijana da preduzme hitne korake za stabilizaciju privrede, uključujući vraćanje punog pristupa internetu i postizanje sporazuma sa Sjedinjenim Državama.

Očekuje se da će blokada Ormuskog moreuza prekinuti gotovo celokupnu iransku pomorsku trgovinu i dovesti do zatvaranja naftnih polja u roku od nekoliko nedelja. Ako potraje, blokada bi praktično poništila iranske izvozne prihode već u roku od nekoliko dana i izazvala lančane efekte u celom finansijskom sistemu. Pošiljke sirove nafte bile bi prva i najteža žrtva. Iran izvozi oko 1,5 miliona barela dnevno, što donosi prihode od oko 139 miliona dolara dnevno.

Ostrvo Harg

Najvažnije je ostrvo Harg, preko kojeg se plasira 90% izvoza sirove nafte, a cilj američke blokade je jasan — ako Iran ne može da izvozi naftu kroz Hormuz, to će dovesti do prekida glavnih izvora prihoda Islamske Republike u stranoj valuti.

Nije reč samo o nafti, jer je zaustavljen i izvoz petrohemikalija, vredan oko 54 miliona dolara dnevno. Postrojenja u lukama Asalujeh, Imam Homeini i Šehid Radžai nalaze se unutar Persijskog zaliva i odatle se izvoze minerali i metali u vrednosti oko 88 miliona dolara dnevno, ali bi zbog blokade pali za devet desetina, što bi za Iran značilo gubitak dodatnih 79 miliona dolara prihoda dnevno.

Alternativne izvozne rute nisu dovoljne da nadoknade gubitke. Terminal Jask, osmišljen kao zaobilaznica za Ormuz, radi daleko ispod predviđenog kapaciteta, sa efektivnim protokom procenjenim na oko 70.000 barela dnevno, dok luka Čabahar i postrojenja u Kaspijskom moru obrađuju samo mali deo nafte koja se transportuje kroz luke Persijskog zaliva. Zajedno, ove rute mogle bi nadoknaditi manje od desetine trenutnih količina iranskog izvoza.

Tu je i uvoz

Pored toga, Iran kroz Ormuski moreuz dnevno uvozi robu u vrednosti od oko 159 miliona dolara, uključujući industrijske proizvode, mašine i hranu. Prekidi u tim tokovima verovatno bi ubrzali inflaciju, koja je već naglo porasla na 180 posto. Zajedno, ovi podaci sugerišu da će američka pomorska blokada Iranu naneti oko 13 milijardi dolara mesečne ekonomske štete, kroz gubitke izvoza i poremećen uvoz. Iranska privredna struktura, koja u velikoj meri zavisi od tranzitnih ruta Persijskog zaliva i izvoza energije, nalazi se pred ekonomskim kolapsom ako blokada Ormuza potraje.

Cene osnovnih namirnica poput pirinča već su porasle i do sedam puta u poslednjih nekoliko meseci, a svaki prekid uvoza dodatno bi produbio nestašicu i opteretio kupovnu moć običnih građana Irana.

Oni su 28. decembra počeli da protestuju zbog ekonomske krize — kolapsa nacionalne valute i vrtoglavog rasta inflacije. Međutim, slogani, koji su u početku bili isključivo ekonomski, brzo su postali politički: demonstranti su tražili svrgavanje ajatolaha Alija Hamneija i preispitivanje celokupne politike Islamske Republike. Poznato je kako se to završilo — režim je isključio internet, zatvorio Iran od ostatka sveta, a u masovnim represijama ubijeno je oko 30.000 ljudi.

Sada je rial dodatno oslabio. Na crnom tržištu jedan dolar vredi 1,6 miliona riala (pre deset meseci menjao se za 430.000 riala), a prekid priliva deviza usled blokade Ormuza verovatno će dodatno ubrzati deprecijaciju, ograničiti pristup gotovini, pa možda čak izazvati hiperinflaciju. Iranske banke već su uvele ograničenja podizanja novca, što ukazuje na nadolazeću finansijsku krizu.