Procurio dokument Iranske centralne banke: "Preti nam krah"

Pomorska blokada Ormuskog moreuza, koju od ponedeljka sprovode Sjedinjene Države, mogla bi brzo osakatiti privredu Irana, prekinuti većinu trgovine, zaustaviti izvoz iranske nafte te izazvati inflaciju i pritisak na rial, nacionalnu valutu, u roku od samo nekoliko nedelja. Iranska ekonomija u velikoj meri zavisi od Ormuskog moreuza, kroz koji prolazi vi&scaron;e od 90% uvoza i izvoza, &scaron;to godi&scaron;nje iznosi 109,7 milijardi dolara.Zbog toga je Iranska centralna banka pre nekoliko dana upozorila predsednika Masuda Peze&scaron;kijana da bi obnova ratom o&scaron;tećene privrede zemlje mogla da traje vi&scaron;e od jedne decenije, otkrio je nezavisni portal Iran International. U dokumentu upućenom Peze&scaron;kijanu (u Iranu predsednik države upravlja vladom), visoki ekonomski zvaničnici poručili su da bi oporavak od &scaron;tete nanete tokom 40-dnevnog rata sa Sjedinjenim Državama i Izraelom, u kombinaciji sa već krhkom ekonomskom situacijom Irana, mogao trajati i do 12 godina.Porast inflacijeIz Centralne banke upozorili su i da će uni&scaron;tavanje proizvodnih kapaciteta verovatno izazvati nagli rast inflacije u narednim mesecima. Prema proceni dostavljenoj predsedniku Irana, inflacija bi mogla dostići i do 180% ako se nastavi pad industrijske proizvodnje, a nezaposlenost poraste za oko dva miliona ljudi jer se fabrike, pružaoci usluga i mala preduzeća bore da nastave poslovanje. Zbog toga je guverner centralne banke Abdolnaser Hemati napravio hrabar potez i pozvao Peze&scaron;kijana da preduzme hitne korake za stabilizaciju privrede, uključujući vraćanje punog pristupa internetu i postizanje sporazuma sa Sjedinjenim Državama.Očekuje se da će blokada Ormuskog moreuza prekinuti gotovo celokupnu iransku pomorsku trgovinu i dovesti do zatvaranja naftnih polja u roku od nekoliko nedelja. Ako potraje, blokada bi praktično poni&scaron;tila iranske izvozne prihode već u roku od nekoliko dana i izazvala lančane efekte u celom finansijskom sistemu. Po&scaron;iljke sirove nafte bile bi prva i najteža žrtva. Iran izvozi oko 1,5 miliona barela dnevno, &scaron;to donosi prihode od oko 139 miliona dolara dnevno.Ostrvo HargNajvažnije je ostrvo Harg, preko kojeg se plasira 90% izvoza sirove nafte, a cilj američke blokade je jasan &mdash; ako Iran ne može da izvozi naftu kroz Hormuz, to će dovesti do prekida glavnih izvora prihoda Islamske Republike u stranoj valuti.Nije reč samo o nafti, jer je zaustavljen i izvoz petrohemikalija, vredan oko 54 miliona dolara dnevno. Postrojenja u lukama Asalujeh, Imam Homeini i &Scaron;ehid Radžai nalaze se unutar Persijskog zaliva i odatle se izvoze minerali i metali u vrednosti oko 88 miliona dolara dnevno, ali bi zbog blokade pali za devet desetina, &scaron;to bi za Iran značilo gubitak dodatnih 79 miliona dolara prihoda dnevno.Alternativne izvozne rute nisu dovoljne da nadoknade gubitke. Terminal Jask, osmi&scaron;ljen kao zaobilaznica za Ormuz, radi daleko ispod predviđenog kapaciteta, sa efektivnim protokom procenjenim na oko 70.000 barela dnevno, dok luka Čabahar i postrojenja u Kaspijskom moru obrađuju samo mali deo nafte koja se transportuje kroz luke Persijskog zaliva. Zajedno, ove rute mogle bi nadoknaditi manje od desetine trenutnih količina iranskog izvoza.Tu je i uvozPored toga, Iran kroz Ormuski moreuz dnevno uvozi robu u vrednosti od oko 159 miliona dolara, uključujući industrijske proizvode, ma&scaron;ine i hranu. Prekidi u tim tokovima verovatno bi ubrzali inflaciju, koja je već naglo porasla na 180 posto. Zajedno, ovi podaci sugeri&scaron;u da će američka pomorska blokada Iranu naneti oko 13 milijardi dolara mesečne ekonomske &scaron;tete, kroz gubitke izvoza i poremećen uvoz. Iranska privredna struktura, koja u velikoj meri zavisi od tranzitnih ruta Persijskog zaliva i izvoza energije, nalazi se pred ekonomskim kolapsom ako blokada Ormuza potraje.Cene osnovnih namirnica poput pirinča već su porasle i do sedam puta u poslednjih nekoliko meseci, a svaki prekid uvoza dodatno bi produbio nesta&scaron;icu i opteretio kupovnu moć običnih građana Irana.Oni su 28. decembra počeli da protestuju zbog ekonomske krize &mdash; kolapsa nacionalne valute i vrtoglavog rasta inflacije. Međutim, slogani, koji su u početku bili isključivo ekonomski, brzo su postali politički: demonstranti su tražili svrgavanje ajatolaha Alija Hamneija i preispitivanje celokupne politike Islamske Republike. Poznato je kako se to zavr&scaron;ilo &mdash; režim je isključio internet, zatvorio Iran od ostatka sveta, a u masovnim represijama ubijeno je oko 30.000 ljudi.Sada je rial dodatno oslabio. Na crnom trži&scaron;tu jedan dolar vredi 1,6 miliona riala (pre deset meseci menjao se za 430.000 riala), a prekid priliva deviza usled blokade Ormuza verovatno će dodatno ubrzati deprecijaciju, ograničiti pristup gotovini, pa možda čak izazvati hiperinflaciju. Iranske banke već su uvele ograničenja podizanja novca, &scaron;to ukazuje na nadolazeću finansijsku krizu.

Procurio dokument Iranske centralne banke: "Preti nam krah"

10 Komentari