Luksuz na kolenima: Rat uzdrmao tržište vredno 400 milijardi dolara

Udarac dolazi u osetljivom trenutku za sektor vredan oko 400 milijardi dolara, čija vrednost opada već nekoliko godina, što dodatno naglašava krhkost tržišta luksuza.

Rat je imao veliki uticaj na tržne centre u Ujedinjenim Arapskim Emiratima. U tržnom centru Mall of the Emirates, prodaja luksuzne robe u martu je pala između 30 i 50 procenata u poređenju sa istim periodom prošle godine. Posećenost je smanjena za oko 15 procenata, dok je u tržnom centru Dubai Mall, koji je posebno popularan među turistima, promet opao i do 50 procenata. Ove brojke jasno ukazuju na nagli pad potražnje.

Nešto blaža situacija zabeležena je u Abu Dabiju, gde je potrošnja manje zavisna od turizma. Međutim, posledice su vidljive i tamo – prodaja u tržnom centru The Galleria Al Maryah Island pala je za oko 10 procenata. Velike luksuzne grupe poput LVMH, Kering i Hermès još uvek nisu komentarisale obim pada, dok su neki brendovi, poput Gucci-ja, privremeno zatvorili prodavnice u regionu, što dodatno potvrđuje ozbiljnost krize.

Ovaj pad dolazi u vreme kada se globalno tržište luksuzne robe već suočava sa usporavanjem. Nakon snažnog oporavka nakon pandemije, rast je stagnirao 2022. godine zbog slabijeg oporavka kineskog tržišta i opšteg ekonomskog usporavanja. Prema procenama kompanije Bain & Company, globalna prodaja luksuzne robe pala je za oko dva procenta prošle godine. U takvom okruženju, Bliski istok je bio jedan od retkih regiona koji je zabeležio rast, što dodatno naglašava značaj ovog tržišta za globalnu industriju.

Sukob je takođe oštetio pažljivo izgrađenu sliku Dubaija kao bezbedne i luksuzne destinacije. Napadi su takođe bili usmereni na delove gradske infrastrukture, uključujući područje oko hotela Burdž Al Arab, što je dodatno pojačalo osećaj nesigurnosti među turistima. Iako su vlasti pokušale da pošalju poruku stabilnosti, pad broja posetilaca pokazuje da je percepcija bezbednosti ključna za održavanje potrošnje u turizmu.

Analitičari upozoravaju da oporavak neće biti brz. Čak i ako se sukob smiri, posledice poput rasta cena energije, inflacije i skupljih putovanja mogle bi dugoročno smanjiti potrošnju na luksuz. Takođe postoje strahovi da će smanjen broj turista sa Bliskog istoka negativno uticati na prodaju u evropskim prestonicama poput Pariza, Londona i Milana, dodatno šireći uticaj na globalnu potražnju.

Iako Bliski istok čini relativno mali udeo u ukupnim prihodima luksuznih brendova, njegova profitabilnost je izuzetno visoka. Zbog toga pad prodaje u Dubaiju ima veći uticaj na profit nego što bi se moglo očekivati. Visoke marže, niži troškovi i gotovo nepostojeći porezi čine ovaj region ključnim za poslovne rezultate, dodatno naglašavajući važnost profitabilnosti.

Dodatni problem predstavljaju poremećaji u lancima snabdevanja. Zbog blokade Ormuskog moreuza, brodovi su primorani da koriste duže rute, što uzrokuje kašnjenja i povećava troškove. To dodatno opterećuje trgovce i usporava snabdevanje robom. U takvim okolnostima, očekivani oporavak tržišta luksuza 2026. godine mogao bi biti odložen, što potvrđuje ozbiljnost trenutne situacije.