Hrvatska na dnu po konkurentnosti

Tako je u najnovijem izdanju "Godišnjak svetske konkurentnosti" Hrvatska zauzela 58. mesto među 60 zemalja.

Godinu dana pre toga Hrvatska je zauzela 57. mesto u konkurenciji 59 zemalja, ali se ove godine i po efikasnosti poslovnog sektora, jednoj od četiri osnovna indeksa istraživanja, spustila na samo dno liste, prenosi Poslovni dnevnik.

Međutim menadžeri u Hrvatskoj, prema istraživanju imaju odlične plate, jer se po osnovnoj plati i bonusima u dolarima nalaze na visokom osmom mestu.

Ni radnicima nije tako loše, pa po broju radnih sati godišnje Hrvatska se nalazi na 14. mestu, a po ukupnoj plati u proizvodnji (plata i razne beneficije) na 25. mestu liste.

Od ukupno oko 70 pokazatelja koji su grupisani u pet grupa na listi, po menadžerskoj praksi te stavovima i vrednostima Hrvatska je najgora od posmatranih zemalja, dok je tržište rada stavlja na 59. mesto, a finansije i produktivnost i učinkovitost na 53. odnosno 49. mesto.

Među 70 pokazatelja za poslovni sektor, Hrvatska je najgora po prilagodljivosti kompanija, kredibilitetu menadžera, potrebi za ekonomskim i socijalnim reformama, motivaciji zaposlenih i zadovoljstvu klijenata.

Po efikasnosti nadzora korporativnih odbora, otvorenosti nacionalne kulture stranim idejama, udelu menadžera-vlasnika, zaduženosti i međunarodnom iskustvu, Hrvatska takođe zauzima pretposlednje mesto na listi.

Efikasnost javnog sektora Hrvatsku stavlja na 52. mesto, uz uobičajene slabe tačke - preduzeća u državnom vlasništvu, starenje stanovništva, birokratija (59. mesto) i lakoća poslovanja (58. mesto). U korist Hrvatske idu niske carine i porez na dobit (9. i 16. mesto), a po infrastrukturi zauzima 42. mesto, pri čemu je najbolji rang kod odnosa učenika i učitelja u srednjoškolskom obrazovanju - čak treće mesto među 60 zemalja.

Hrvatska je na prvom mestu po rastu prihoda od turizma.

Na listi konkurentnosti ispred Hrvatske su sve evropske zemlje, uključujući i Grčku, koja je lani bila iza Hrvatske, a sada je četiri mesta ispred nje. Najbolje tranzicijske zemlje su Litvanija (31.) i Poljska (33.), koja je 2006. bila na dnu zajedno s Hrvatskom.

Na vrhu liste su iste tri zemlje kao i prethodne godine - SAD, Švajcarska i Hong Kong.

Za razliku od "Doing Busineš Reporta" Svetske banke, koji obuhvata 180 zemalja, švajcarski IMD u obzir uzima 60 tipičnih tržišnih ekonomija, a kriterijumi relativno uravnoteženo reflektuju ekonomska kretanja, kažu stručnjaci.