"Srbija ima preduslov, teritorija u zaštićenoj zoni"

To je rekao državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Velimir Stanojević.

On je na međunarodnoj konferenciji o organskoj proizvodnji u Beogradu rekao da je takva proizvodnja moguća na zemljištu drugog i trećeg stepena zaštite.

"U svetu i u Srbiji raste interesovanje za povećanu organsku proizvodnju i potrošnju", rekao je Stanojević.

Direktor sektora za poljoprivredu u Privrednoj komori Srbije Veljko Jovanović rekao je da se Srbija najviše bavi organskom proizvodnjom žitarica i prodaje ih kao sirovine, "što nije dobro jer bi preradom i izvozom gotovih proizvoda zarada bila veća".

"Najveći potencijali za organsku proizvodnju su u voćarstvu i lekovitom bilju koje raste u zaštićenom području", rekao je Jovanović.

Istakao je da je organska proizvodnja u Srbiji još na nivou statističke greške jer se uzgaja na svega 0,4 odsto poljoprivrednih površina za razliku od zemalja koje su je raširile i na 20 odsto obradivih površina.

"Vrednost izvezenih organskih proizvoda je 20 miliona evra", rekao je Jovanović i dodao da je nedavno uz pomoć Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju (GIZ) uspostavljen kontakt sa 400 kompanija u Nemačkoj, pa se očekuje da ta saradnja podstakne proizvođu i izvoz iz Srbije.

Predstavnik GIZ-a Tomislav Knežević rekao je da je ta organizacija "prepoznala potencijale za rast organske proizvodnje u Srbiji zbog čega i pomaže njen razvoj".

"Rezultat te podrške, posle osam godina, je da je organska proizvodnja u Srbiji sa 6.000 hektara povećana na 15.000, a broj proizvođača sa 1.000 na 3.500", rekao je Knežević.

Dodao je da GIZ u poslednje dve godine uglavnom podržava izvoz i povezivanje nemačkih i srpskih kompanija.

U Nemačkoj se srpski organski proizvodi prepoznaju, kako je rekao, kao ukusni i kvalitetni.

Predstavnik firme Ecoagri Srbija Vladimir Babić rekao je da ta firma proizvodi organske žitarice na 2.000 hektara kod Bele Crkve i 95 odsto izvozi u Švajcarsku i Nemačku, a tek od nedavno je počela da prerađuje te sirovine i izvozi ih.

"Organska proizvodnja nije moguća bez ozbiljne podrške države koja je i sada subvencioniše, ali samo do 20 hektara", rekao je Babić i upozorio da zbog toga ozbiljni proizvođači organske hrane u Srbiji gase proizvodnju.

Babić je rekao da je profitabilnost te proizvodnje niska i da njihova firma opstaje zahvaljujući podršci stranih partnera i činjenici da koriste zemlju niskog kvaliteta.

"Organska proizvođa u Srbiji je više kuriozitet nego ozbiljna proizvodnja", rekao je Babić.