Naše pare, a dugovi tuđi

Ako bi se poštovala odluka suda, što ne bi smelo da se dovodi u pitanje, onih 300.000 radnika i novopečenih penzionera kojima je staž u međuvremenu povezan, trebalo bi da ostane bez ovog stečenog prava, a penzijski fond bi pare koje je dobio za uplatu doprinosa morao da vrati.

I šta sad? Po svoj prilici ništa.

Ministar rada Rasim Ljajić spas vidi u bankama koje bi od 1. jula zarade klijentima mogle da isplaćuju samo ukoliko poslodavci pre toga izmire obaveze za svoje zaposlene, odnosno plate im doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje.

Bankama, s druge strane, ne pada na pamet da se bave poslom koji je u nadležnosti Poreske uprave i zato čekaju odgovor Ustavnog suda kome su se obratile za proveru ustavnosti propisa kojim im se nalaže takva obaveza, budući da banke nisu poreznici niti to treba da budu. Naplata, pa i kontrola uplate poreza je stvar države, a ne banke.

Za sve to vreme niko ne odgovara na pitanje šta će biti s onim preostalim radnicima, čija su preduzeća takođe u procesu privatizacije i kojima poslodavci, pa i država kao gazda, ne plaćaju obaveze lišavajući ih time prava na spokojniju starost.

Posebno je pitanje šta će i ko će povezati staž onima čije su firme u stečaju, a iz čije stečajne mase nije ostalo ništa, pa zbog toga radnici ne mogu očekivati da im se rupa u stažu popuni.

Svojevremeno je privatnim poslodavcima država obezbedila petogodišnje kredite sa kamatom od 11,75 odsto, da bi uplatili doprinose zaposlenima. Mada je kamata povoljna, od 184 prijavljene firme, samo šest je uspelo da obezbedi hipoteku i plati doprinose svojim radnicima.

Za sve to vreme niko ne pita poreznike ko ih je ovlastio da tolerišu poslodavcima ovakvo bezakonje. Poreznici su ti koji je trebalo da budu glavni kontrolori naplata doprinosa.

Da stvar bude gora, poreznici su do pre nekoliko meseci imali obavezu čuvanja tajni najvećih dužnika za neuplaćivanje doprinosa! Dakle, umesto da budu kažnjeni makar javnim žigosanjem, poslodavci su bili zaštićeni kao beli medvedi.

Država je u međuvremenu povezala 117.000 godina radnog staža, dok oko 20.000 preduzeća i oko 40.000 preduzetnika duguju državi oko 134 milijarde dinara neuplaćenih doprinosa, što znači da svakom radniku duguju po tri godine radnog staža.

Svi su izgledi da će država neustavno pravilo morati da prevede u moguće. Na pragu je 1. juli, a od posla s bankama, kako stvari stoje, mrka kapa. Bolećivost države i tetošenje loših poslodavaca, pa i procesa privatizacije, moraće, po svoj prilici, opet da plate poreski obveznici. Odnosno svi mi.