Intervju - dr. Čedomir Duboka

Tužno stanje domaće autoindustrije je nešto na šta smo se već svi navikli. Naravno, za takvu poziciju najodgovorni su političari, ali i jedan broj inžinjera koji na ključnim pozicijama u velikim sistemima opstaju godinama, bez vidljivih pozitivnih rezultata. Kao i u mnogim drugim oblastima naši najbolji stručnjaci dokazali su se u inostranstvu, u velikim svetskim kompanijama. Neke od njih imaćemo prilike da vidimo u Beogradu 31. maja i 01. juna kada se održava Evropski Automobilski Kongres. Za organizaciju ovog značajnog skupa najzaslužniji i najodgovorniji je prof. dr. Čedomir Duboka. Osim što je redovni profesor Mašinskog fakulteta u Beogradu, on je predsednik JUMV-a (Jugoslovensko drušvo za motore i vozila). Ovo društvo je organizator skupa na kome će iskustva razmeniti vodeći automobilski konstruktori i profesori Evrope, mada će se među njima naći i značajan broj inžinjera iz Aziije.

Evropski automobilski krem u Beogradu

Jugoslovensko društvo za motore i vozila (JUMV) osnovano je 1972. između ostalog sa idejom da preuzme na sebe organizaciju jednog naučno – stručnog skupa koji se zove Nauka i motorna vozila, čiji su koreni nastali 1967. godine na Mašinskom fakultetu u Beogradu. Društvo je to preuzelo na sebe i bavilo se time dugi niz godina, a 2005. treba da se održi dvadeseti skup Nauka i motorna vozila. I u pokušaju da se obeleži taj veliki jubilej za naše prilike, dakle da se neka međunarodna konferencija održava dvadeseti put, kandidovali smo se i dobili organizaciju desetog Evropskog Automobilskog Kongresa – ističe prof. Duboka.

B92 – Koji su najznačajniji učesnici skupa?

Prof. Duboka – Biće oko 150 stranih učesnika i još toliko domaćih. Radovi će biti podeljeni u pet plenarnih sekcija i u 12 tehničkih sekcija. Tih pet plenarnih sekcija je unapred modelirano i pozvani su specijalni autori za to. Prva plenarna sekcija se bavi integracijom u evropskoj automobilskoj industriji. Moderator te konferencije je prof. Lešinski iz Bratislave, a tu treba da bude i gen. sekretar Evropske Asocijacije Proizvođača Vozila (ACEA) mr. Hodac, to je predstavnik veoma cenjene asocijacije, znači svi evropski proizvođači su udruženi u tu asocijaciju koja je poznata kao začetnik ideje o NCAP testovima (ispitivanje bezbednosti vozila pri sudaru). Pored njega treba da se pojavi direktor Visteona za Evropu i Južnu Ameriku dr. Fanšmit, to je firma nastala je pre desetak godina kada je u nju pretočen intelektualni deo Forda. U prvoj sekciji učestvovaće još mr. Ištvan Lepšinji koji je potpredsednik OICA, federacije koja izdaje međunarodne licence sa sajmove automobila.

Drugi okrugli sto je na temu Ekologija i automobil, a moderator je naš uvaženi prof. Dušan Gruden koji je oko tri decenije bio jedan od vodećih konstruktora fabrike Porše. On je uspeo da obezbedi učešće prof. Lenca, čoveka impresivne karijere.

Poznato je da EU je proklamovala cilj da se do 2010. u Evropi u drumskom saobraćaju prepolovi broj smtrno stradalih, i treći okrugli sto je posvećen bezbednosti u saobraćaju. Između ostalih tu učestvuju prof. Glazner ispred Evropske Asocijacije za Istraživanje i Analizu Saobraćajnih Udesa, i mr. Avenoso predstavnik Evropskog Saveta za Bezbednost Saobraćaja. Biće prisutan i Amerikanac mr. Rasel Šilds jedan iz uskog kruga ljudi koji su smislili Inteligentne Transpostne Sisteme (ITS) koji upravljaju saobraćajem primenom najsavremenije tehnike poput satelita itd.

Četvrta plenarna sekcija bavi se obrazovanjem automobilskih inžinjera, gde su istaknute ličnosti prof. Valentovic – Univerzitet u Ahenu, potom naš profesor Jovan Todorović (Univerzitet u Beogradu) za koga mogu da kažem da je doajen automobilske tehnike i šire od toga u našoj zemlji. Takođe, biće jedan od njegovih đaka i mojih saradnika, kolega Marko Tirović koji je u Engleskoj u jako poznatom Univerzitetu Kremfild direktor Kursa za obrazovanje automobilskih inžinjera, što znači da su pod njegovom nadležnošću svi profesori za obrazovanje automobilskih inžinjera.

Peta plenarana sekcija je posvećena uticaju drumskog transporta na životnu okolinu i njen moderator je prof. Rico sa Univerziteta Palermo.

B92 – Kakav značaj za našu zemlju, i pre svega Vaše studente, ima ovaj veliki skup?

Prof. Duboka – To je vrlo dobro pitanje. Mislim da imamo strašno veliki problem da smo i dalje veoma izolovani. Realno gledano ni mi koji smo neki profesori, a pogotovo studenti, nemamo dovoljnu komunikaciju sa spoljnim svetom. Komunikacija mora da bude dvosmerna. Da bi ste bili u kontaktu sa ljudima morate da budete u prilici ne samo da primate goste, nego i da odete ponekad kod njih u goste. Mi smo ovim kongresom odradili prvi deo priče. Na takav način da smo doveli jedan impozantan krug ljudi, rekao bih možda ne toliko po broju, kolko po kvalitetu. Ovaj kongres je po kvalitetu apsolutno najjači događaj u evropskoj automobilskoj industriji ove godine, i to ne tvrdim ja. To piše u evropskim novinama. Uspeli smo i u tome da animiramo određeni krug naših ljudi, da steknu dovoljno hrabrosti da za takvu jednu konkurenciju spreme svoje radove. Kada je takav kongres bilo gde u bilo kojoj drugoj zemlji, naši ljudi nemaju prilike da konkurišu. Jer, znaju da nemogu da odu, jer znaju da nemogu da plate troškove kotizacije, jer znaju da nemogu finansijski da istrpe taj deo. Ovo je prilika da prikažu šta to rade i da to stave pod lupu domaće i međunarodne stručne javnosti. Da se vidi šta to umemo da uradimo.

Studenti će doći u prilično velikom broju da vide tu atmosferu, i da naravno čuju! Da vide između ostalog, da ti ljudi koji su istaknute ličnosti u evropskoj automobilskoj industriji nisu nikakvi nadljudi, nikakvi bauci! To su jednostavno najnormalniji ljudi, naši prijatelji, naše kolege, i vrlo spremni za bilo kakvu vrstu razgovora i komunikacije. Moji studenti u velikoj većini vladaju dovoljno dobro engleskim jezikom da mogu da se snađu sami. Pravimo kongres u Beogradu na engleskom, bez prevođenja, za tri stotine ljudi, od kojih su polovina naši.

Srbija bez strategije razvoja autoindustrije

- Jedan od motiva zašto smo kongres organizovali i borili se za to da kongres dođe u Beograd, jeste da pokažemo da postoji u stručnom delu dovoljno snažno jezgro, koje bi moglo da da određeni doprinos nekoj reafirmaciji automobilske industrije. A da li će država i pojedini privredni subjekti da reaguju? Ja to ne znam. Kongres bi mogao da bude neka vrsta impulsa – rekao je prof. Duboka.

B92 – Da li dolazi neko iz Vlade Srbije da prati skup?

Prof. Duboka – Nije mi poznato.

B92 – Ni iz jednog ministarstva?

Prof. Duboka – Ne znam.

B92 – Vi ste jedan od članova stručnog tima koji radio za Vladu pokojnog premijera Đinđića strategiju razvoja do 2010 godine. Šta se desilo sa tim projektom?

Prof. Duboka – Tadašnje ministarstvo nauke i tehnologije je formiralo jedan stručni tim. Za metaloprerađivački segment kordinator je bio moj kolega sa Mašinskog fakulteta iz Beograda profesor Miroslav Filipović, a onda je on po sektorima angažovao određeni krug ljudi. Ja sam bio za automobilsku industriju. Mi smo pravili neke prognoze i davali neke predloge kako mislimo da taj razvoj treba da se odvija, ali ja mislim da strategija nije nikad zvanično nigde verifikovana. Premijer je ubijen, došlo je do promene, nova Vlada. I ja koliko znam to nije trenutno aktuelna tema.

B92 – Znači Srbija nema strategiju razvoja autoindustrije?

Prof. Duboka – Pa, meni nije poznato.

B92 – Koji bi prvi koraci trebalo da budu u oživljavanju domaće autoindustrije?

Prof. Duboka – Prostor koji bi mogao dobro da se iskoristi, a nije još uvek dovoljno popunjen, je izgradnja tzv. dobavljača u prvom i drugom krugu. Potrebno je shvatiti da je ceo svetski prostor pokriven nečim što se zove globalizacija. Da se delovi za vozila proizvode u najrazličitijim zemljama, i da se vozila prave u najrazličitijim zemljama, i da ta nacionalna obeležja praktično više ne postoje. Globalna industrija podrazumeva da se uklopite tzv. dobavljačke lance. Ima pet nivoa. Najniži nivo su oni koji prave samo materijale, kao npr. livnice, čeličane... Nivo iznad toga su oni koji proizvode

delove koji ne spadaju mašinski deo automobilske industrije. Oni se vode kao gumarska industrija. Naš cilj bi trebao da bude da imamo neki proizvod koji je višeg stepena tehnološke složenosti, da bi mogli da računamo na neki domaći razvoj.

B92 – Šta bi za našu državu iz finansijskih i ekoloških razloga bila najbolja strategija, kada su u pitanju veliki sistemi poput Zastave?

Prof. Duboka – To je vezano za ekonomski potencijal zemlje i građana. Evo pojednostavljene računice koju smo izvodili u ranije spomenutoj strategiji. Mi trenutno imamo otprilike 4,5 stanovnika na jedan registrovan automobil. Nesigurni su podaci koliko nas ima i koliko ima registrovanih vozila. Ali je sigurno da nismo preko pet, a ni ispod četiri stanovnika na jedan auto. Ceo razvijeni Zapad ima oko dva. Slovenci imaju oko 2,2. Hrvati imaju oko tri. Mi smo 2001. pravili analizu do 2010. s ciljem da 2010. dostignemo BND Slovenije iz 2001. Makroekonomsko pitanje je da li je to moguće, a i činjenica je da smo izgubili nekoliko godina. Dakle, po tom proračunu nama je početkom 2002. u periodu do 2010. bilo potrebno najmanje milion automobila. Ako imate u vidu da je prosečna cena vozila oko 10.000 evra, onda je to para od koje se vrti u glavi (10 milijardi evra prim. nov.).

B92 – Hrvati u poslednje dve godine oko milijardu dolara izdvajaju za kupovinu novih vozila na godišnjem nivou.

Prof. Duboka – Uzmite da milion vozila treba u nekom periodu, na primer do 2015. Broj stanovnika neće nam rasti, i ako do tada želimo da stignemo današnji razvoj Hrvatske, dakle odnos tri stanovnika na jedno vozilo treba nam 2,5 miliona vozila. Sada imamo 1,5 miliona vozila, dakle fali milion. Stašno prosta računica. Mi govorimo samo o putničkim vozilima, a uzmimo u obzir autobuse, kamione i prikolice.

B92 – Da uzmemo i najlošiju pretostavku da ostanemo na sadašnjem odnosu od 4,5 prema 1, a znamo da je životni vek vozila 10 godina, prostim obnavljanjem voznog parka dolazimo do računice da nam u narednoj deceniji treba milion i po vozila. To je onda 15 milijardi evra.

Prof. Duboka – Bilo bi ubistveno da ostanemo na sadašnjem stepenu razvoja. To nema šanse da se desi. Sigurno ćemo napredovati samo je pitanje kojim tempom. Ako želimo do 2015. da stignemo današnji razvoj Hrvatske i da zanovimo vozni park onda pričamo o dva miliona vozila. Pitanje je kakva je strategija države? Da li ćemo taj broj popunjavati polovnim vozilima iz uvoza ili novim vozilima, i da li će se deo novih vozila proizvoditi u Srbiji? Ključno pitanje je, da li će se i ta vozila koja će se proizvoditi u Srbiji sastavljati kompletno od uvoznih delova, ili će se u što većem procentu komponente proizvoditi kod nas? Dakle, pitanje je da li ćemo mi školovati studente mašinstva koji će ako žele da rade razvojne projekte, morati da idu u inostranstvo, ili će im država omogućiti da rade u domaćim firmama?