Tasovac otvorio Vukov sabor u Loznici

Jezička revolucija Vuka Stefanovića Karadžića je u biti preobrazila srpsku kulturu, ocenio je Tasovac.

Uzevši narodni govor kao osnovu za standardni književnik jezik, Vuk je, prema rečima Tasovca, "radikalno izmenio naš pogled na sebe same, na istoriju, na naše poimanje nacionalnog identiteta i na naše shvatanje kulturnih vrednosti".

"Vuk nas je uveo u Evropu, kojoj i dan danas, ne samo da težimo, već i pripadamo", naglasio je Tasovac, ali je ukazao da ga tadašnja srpska elita, spisatelji, naučnici, Matica srpska, Srpska pravoslavna crkva, nisu prigrlili, slavili, podržali, razumeli, niti osokolili.

"Govorili su da je imao 'skvernu figuru: noge hrome, ruke sakate, usta kao ženska čarapa, usta koja nisu srpskoga kroja, niti srpske proiznosu reči', i da je zato bilo teško očekivati da će mu bilo 'što iz glave izići što čuruk dobiti neće'", podsetio je Tasovac.

On je konstatovao da je "svaka sličnost sa današnjim trenutkom potpuno slučajna" i ocenio da je konzervativno mišljenje u svojoj biti nostalgično, jer "isključivo peva hvalospeve prošlosti, izgubljenoj nevinosti, nekom zamišljenom zlatnom dobu, u kome je sve uvek bilo bolje nego što je danas".

"Zato su istinski reformatori u svom vremenu najčešće izloženi žestokim napadima, nerazumevanju, često i podsmehu elite. Samo oni koji imaju snage da se tome odupru i istraju na svom putu imaju šansu da steknu zahvalnost i poštovanje svojih potomaka", rekao je Tasovac u Centru za kulturu "VukStefanović Karadžić".

Moramo poštovati prošlost, ali tone znači da je naše nasleđe nedodirljivo, napomenuo je Tasovac i objasnio da ga "moramo proučavati, tumačiti, kritikovati" i učiti iz sopstvenih grešaka.

Moramo naučiti da poštujemo i sadašnjost, da cenimo rad, trud i napor ljudi oko nas, razumeti da su neke promene i neke reforme bolne, ali da smo, kao zajednica, odgovorni da ih sprovedemo, poručio je Tasovac.

Prema njegovim reečima, moramo poštovati i ideju budućnosti, razmišljati dugoročno i planski, težiti sistemskim rešenjima u društvu koje će nam omogućiti razvoj i prosperitet, obezbediti viši kvalitet i života, i znanja i kulture.

Pristupanjem inicijativi Darija (DARIAH), kao najznačajnijem evropski projekat na polju digitalne humanistike, Vlada Srbije i Ministarstvo kulture i informisanja jasno su se opredelili za sistemski pristup kvalitetnoj i naprednoj digitalizaciji srpskog kulturnog nasleđa, istakao je Tasovac.

On je podsetio da je Ministarstvo ove godine, kroz konkurse, podržalo leksikografsku platformu za digitalizaciju rečnika, koju je predložio Institut za srpski jezik SANU i otvorenu platformu za digitalna izdanja, koju je predložila Vukova zadužbina, na kojoj će biti objavljeno svih 35 tomova Sabranih dela Vuka Stefanovića Karadžića.

"Ako kao društvo ne uložimo ozbiljan napor da budemo punopravni članovi evropske i svetske digitalne kulturne zajednice, osudiđemo sebe na nevidljivost, anonimnost i zaborav", upozorio je Tasovac i predočio "da nam Vuk to nikada ne bi oprostio".

Prema njegovoj oceni, digitalizacija srpskog kulturnog nasleđa je samo jedan od važnih reformskih projekata koje je Vlada Srbije započela i koje sprovodi.

"Vreme će pokazati koliko su sve te reforme bile neophodne, u istoj onoj meri u kojoj sadašnja mrzovolja elite nije bila ni naročito originalna, a još manje neočekivana", ukazao je Tasovac i zaključio da je "inercija najveći neprijatelj napretka".